Vladimir Vauhnik (1896–1955), jugoslovenski oficir i obaveštajac slovenačkog porekla. Kao pitomac Pešadijske kadetske škole u Mariboru učestvuje u Prvom svetskom ratu u Galiciji.
Nakon rata završava Vojnu akademiju u Beogradu i čuvenu francusku Specijalnu vojnu školu Sen-Sir.
Predavao je vojnu strategiju, a 1934. je raspoređen na mesto načelnika štaba Drinske divizije. Godine 1938. biva postavljen za vojnog atašea poslanstva Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Nadređeni mu je bio Ivo Andrić. U Berlinu će boraviti sve do izbijanja rata u aprilu 1941.
Nakon ispitivanja od strane Gestapoa, poslat je u Nezavisnu Državu Hrvatsku sa zadatkom da ustroji rad hrvatske vojske. Beži uskoro u Sloveniju. Na čelu je obaveštajne organizacije koja je za zapadne saveznike prikupljala podatke u celoj Jugoslaviji.
Beži iz Jugoslavije u junu 1944. nakon što je Gestapo uhapsio veći deo članova organizacije. Prvo boravi u Švajcarskoj, a nakon rata se seli u Argentinu, gde će živeti sve do smrti 1955.
Pored memoarskih zapisa, objavio je i niz vojnoteorijskih studija i članaka, najčešće pod pseudonimima.