UZBUDLJIVA PORODIČNA SAGA

Reč je o uzbudljivoj i ličnoj porodičnoj priči, aktivnom dijalogu potomaka sa nasleđenim i zapamćenim običajima, verovanjima i nadanjima male porodične galaksije. “Po našemu” je i svedočanstvo o seobama u kome Tanja Romanov poverava čitaocu svoja razmišljanja o uvek aktuelnim temama identiteta, pripadnosti, istorijskog i kulturnog trajanja. I ne samo razmišljanja: ona nam poverava svoja jedinstvena i dragocena iskustva – na čitanje i čuvanje.

Obraćajući se čitalačkoj publici sa mešavinom melanholije (koja je neizostavni sastojak sećanja) i odlučnosti (da se suoči sa izazovima odrastanja u vremenima kriza i preokreta), Tanja Romanov, rođena kao Tatjana Anatoljevna u leto 1949, kao ćerka Zore Marinović Amočajev, poverava čitaocu povest o migracijama svoje porodice.

Ta povest je istovremeno nostalgična, opora i optimistična.

Pred nama je svedočanstvo o Katarini, Zori i Tanji: o tri generacije žena koje su, sledeći snove o boljem životu ali i puteve istorijskih i političkih nužnosti turbulentnog dvadesetog veka, porodični dom zasnivale najpre na prostoru Jugoslavije – seleći se od Medulina do Petrovaradina, od Zagreba do Beograda –  pa potom svoju sreću potražile preko okeana.

Deo ove zapisane matrilinearne istorije može se čitati i kao potraga za američkim snom na balkanski način: najdramatičniji a istovremeno i najživlji deo ovog narativa obuhvata boravak u izbegličkom logoru kraj Trsta, gde su Tanja, njeni roditelji i brat Saša četiri godine čekali odlazak u Ameriku.

“Po našemu” je zato i uzbudljiv prilog kontroverznoj istoriji jednog zdanja: “San Saba”, arhitektonski kompleks sagrađen 1913. kao fabrika za preradu pirinča, 1943. postaje nacistički logor smrti u kom strada između tri i pet hiljada muškaraca, žena i dece, da bi tokom “Hladnog rata” služio kao izbeglički tranzitni logor, a 1965. postao spomenički kompleks od nacionalnog značaja.

Tania Romanov Amočaev rođena je u Beogradu kao dete dvoje izbeglica – otac je bio beli Rus a majka Hrvatica – a detinjstvo je provela u tršćanskom izbegličkom kampu “San Sabba”. Nakon što je brodom “SS Constitution” dospela u Ameriku, pohađala je nastavu u državnim školama San Franciska.

Diplomirala je 1970. na matematičkom smeru “Univerziteta Kalifornije”, u Berkliju; studije je završila dok je škola štrajkovala u znak protesta zbog američke invazije na Kambodžu. Zatim je započela uspešnu poslovnu karijeru na polju tehnologije; kad je formalna ceremonija diplomiranja najzad održana, služila je kao član savetodavnog odbora na svom koledžu. Živi u San Francisku.

Tanja Romanov Amočaev autorka je raznolikih putopisa o zemljama poput Rusije, Indije, Japana i Maroka. Trenutno piše knjigu koja počinje očevim begom iz Rusije tokom revolucije 1917, prati njegov život u Srbiji, i kasnije u zajednici ruskih carista u San Francisku. Njen ogled o poseti očevom rodnom selu daleko u srcu Rusije u vreme represivnog komunizma objavljen je u desetoj knjizi izdanja o putopisima zvanom “The Best Travel Writing”.

                                                                                                                                                                                                         

     Vladislava Gordić Petković

Danas, 04. 07. 2020.