„Teško je opstati sa knjigama za intelektualnu publiku” (Intervju Bore Babić, direktorke i glavne urednice Akademske knjige, za Politiku)

Izdavačka kuća „Akademska knjiga” iz Novog Sada, koja ove godine obeležava 16 godina rada, prepoznata je ne samo u Srbiji nego u celom regionu po knjigama koje imaju kritički odnos prema mnogim društvenim pojavama. To se svakako pozitivno odražava na njen status, ali sigurno donosi i probleme.

Bora Babić, direktorka ove izdavačke kuće, u razgovoru za „Politiku” kaže da je status veoma relativna kategorija i da o njemu ne razmišlja.

– U našem veku stvaraju ga i vrednuju mediji i društvene mreže i on je samo prividni blesak u odnosu na istorijsko trajanje. Verovatno sam konzervativna u odnosu na vreme u kojem živimo. Kada sam osnovala „Akademsku knjigu”, imala sam sopstvenu viziju i od nje do danas nisam odustala a tržišne, odnosno ekonomske i političke, ali i demografske okolnosti u našoj zemlji su se drastično promenile. Najveća promena se desila kada su neki drugi mediji, zahvaljujući internetu, delimično preuzeli funkciju knjige. I zaista je teško opstati sa knjigama koje su namenjene intelektualnoj publici. Ipak, veliku radost mi donose naši čitaoci iz celog regiona koji nam svojim porukama i komentarima daju vetar u leđa da istrajemo. Slavoj Žižek, planetarni filozof i naš autor koji prati šta objavljujemo, pre godinu dana je napisao: „Akademska knjiga je izdavačka kuća koja intelektualcu treba kao zrak koji diše (…) Akademska knjiga je jedan od razloga zašto se još nismo vratili u potpuni barbarizam.” Ova i slične poruke upućene Akademskoj knjizi grade skriven, ali istovremeno i trajni status u jednom kulturnom krugu koji je umrežen istim ili sličnim jezicima – kaže naša sagovornica.

Niste svaštarska već elitna izdavačka kuća. Logično je pitanje: kako opstajete? Imate li pomoć ili bar respekt države?

„Akademska knjiga” ima osamnaest edicija u kojima su knjige organizovane po naučnim oblastima ili književnim žanrovima. Za tako širok naučni spektar moramo imati specijalističke timove koji rade na knjigama. Za sada uspevamo, pre svega, zahvaljujući saradnicima koji su spremni da ulože svoje znanje i daju lični doprinos nauci i kulturi. Svima sam beskrajno zahvalna na podršci. Državnu pomoć dobijemo isključivo preko javnih konkursa, ona je skromna i transparentna jer su isto tako skromni i budžeti namenjeni finansiranju izdavačkih projekata.

Kako biste skenirali izdavačku situaciju u Srbiji i šta su, za ovih 16 godina postojanja „Akademske knjige”, vaša najveća razočaranja?

Od 2006. do danas dogodile su se velike promene u oblasti izdavaštva i knjižarstva u Srbiji. Nestali su ili znatno smanjili poslovanje neki izdavači koji su ostavili značajan trag, kao što je „Paideja” ili B92, osnovane su nove izdavačke kuće koje imaju odličan program, kao što su „Fedon”, „Karpos”, „Buka”, „Evoluta”, „Štrik” itd. Ipak, najveće su se promene dogodile na polju knjižarstva. Nestale su mnoge nezavisne knjižare a tržištem su zagospodarili veliki knjižarski lanci. Na sreću, u poslednje dve godine situacija se menja u korist malih nezavisnih knjižara. Samo zdrava tržišna konkurencija može učiniti bilo koju privrednu granu održivom. Moje najveće razočaranje vezano je za drastično opadanje čitanosti knjiga iz oblasti društvenih i humanističkih nauka, a što je direktno posledica krize u obrazovanju. Pad prodaje knjiga iz tih oblasti primetan je čak na godišnjem nivou.

Jedna ste od retkih žena koja je na čelu izdavačke kuće u Srbiji. U 21. veku, to ne bi trebalo da ima nikakve otežavajuće okolnosti. Ili nisam u pravu?

Na sreću, sve je više žena vlasnica izdavačkih kuća, i to me mnogo veseli. Žene su manje sklone megalomaniji, čini mi se da su veći perfekcionisti od muškaraca, a to je veoma bitan element za rad u redakciji. One su odlične autorke, prevoditeljke, lektorke, urednice, dizajnerke. Žene u Srbiji su deklarativno ravnopravne sa muškarcima u svim sferama, međutim, kada zagrebemo malo dublje u našu stvarnost i zapitamo se ko upravlja novcem i ko su vlasnici krupnog kapitala u našoj zemlji, dobićemo dijametralno suprotnu sliku. U Evropi je nešto bolja situacija, posebno kada je reč o upravljačkim funkcijama žena u velikim kompanijama, ali i dalje mali broj žena ima suvlasništvo u velikim korporacijama.

Među vašim autorima su Matijas Enar, Toma Piketi, Erik Vijar, Slobodan Šnajder… Šta spremate za jesen?

Objavili smo najbolje francuske žive pisce koji su, slobodno mogu kazati, savremeni klasici. U tu kategoriju spadaju i Matijas Enar, Le Klezio, Patrik Modijano, Lidi Salver, Erik Vijar i drugi, ali sam ponosna što smo objavili najbolje knjige regionalne književnosti, među kojima su romani Slobodana Šnajdera, Daše Drndić i Damira Zlatara Fraja. Posebno me fasciniraju veliki svetski ekonomisti, kao što su Toma Piketi, Branko Milanović ili Marijana Macukato, koji razotkrivaju mehanizme funkcionisanja globalnog kapitalizma, kako u prošlosti tako i danas, u kovid vremenu.

Od početka godine smo objavili 40 novih dela, ali do Sajma knjiga ćemo objaviti još 10: „Matematički sistem (Almagest)” Klaudija Ptolemeja, „O poreklu albanskog nacionalizma” Natali Klejer, „Uvod u kinesku kulturu” Je Lang i Džu Lijangdži, „Putni dnevnici Alberta Ajnštajna, Uvod u podunavsko pismo” Haralda Harmana, romane Kamij Lorans „Žensko”, Namika Kabila „Isijavanje”, Anice Lazin „Taoci snova”, memoare Jasne Levinger-Goj „Iz opsednutog Sarajeva” itd.

Mislite li da ćemo ove godine najzad imati Sajam knjiga posle dvogodišnje pauze?

Za mene je sajam veliki praznik knjige, spada u jednu od najvažnijih kulturnih manifestacija i veoma bi važno bilo da ga očuvamo, ali istovremeno da ga modernizujemo i učinimo još primamljivijim za čitalačku publiku i izdavače. To se može postići samo tešnjom saradnjom Beogradskog sajma, udruženja izdavača i grada Beograda. Očekujem ga sa velikim uzbuđenjem, ali i strahom da će zbog korone poseta biti prepolovljena.

Razgovorio vodila: Gordana Popović

Izvor: Politika

Najnoviji Naslovi