Promocija romana Džamala Uarijašija „Glad” (Akademska knjiga 2020, preveo s holandskog Srđan Nikolić) i Borislava Čičovačkog „Crni kos, a po polju božuri” (Akademska knjiga 2020):

Ponedeljak, 2. mart 2020. godine u 19 h, Knjižara „Bulevar Books“ u Novom Sadu
O romanu Glad sa Džamalom Uarijašijem razgovaraće Vladislava Gordić Petković,
profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i književna kritičarka. Autor će potpisivati knjige.

Utorak, 3. mart 2020. u 19 h, Knjižara „Akademija“, Knez Mihailova 35, Beograd
Na promociji romana Glad sa autorom će razgovarati prevodilac Srđan Nikolić i književnik Borislav Čičovački.

Sreda, 4. mart 2020. godine od 17 do 19 h, Sajam knjiga u Novom Sadu
„Holandska i srpska književnost“
Promocija romana Džamala Uarijašija Glad i Borislava Čičovačkog Crni kos, a po polju božuri.
Sa piscima će razgovarati književni kritičar Dragan Babić.

Džamal Uarijaši (Jamal Ouariachi, 1978), rođen je u Amsterdamu. Završio je psihologiju na Univerzitetu u Amsterdamu. Prvi roman „Uništenje Prospera Morela“ objavio je 2010. godine. Roman „Nežnost“ (2013) bio je nominovan za Književnu nagradu banke BNG i belgijsku književnu nagradu „Zlatna sova“. Za roman „Glad“ dobio je Evropsku nagradu za književnost 2017. godine. (credit: Maartje Geels).

O romanu Glad:

„Kroz prizmu pedofilije Džamal Uarijaši u romanu Glad obrađuje temu građanskih sloboda i prava, poslednjih decenija veoma popularnu u evropskoj literaturi. Kroz priču nas vode dva naizgled potpuno različita lika: erudita, intelektualac i humanitarni radnik Aleksander Laslo i njegova bivša devojka, dvadeset godina mlađa i u intelektualnom smislu pomalo površna novinarka Aurelija Lindeboum. Uarijaši je uspeo da stvori upravo ono čemu svaka dobra literatura i umetnost teže: izvukao je čitaoca iz pasivne uloge konzumenta i prinudio ga na misaoni proces, ma kako on neprijatan, bolan i razoran bio. Ova knjiga, čiji se površinski sloj oslanja na pitanja koja društvu postavljaju pedofilske sklonosti pojedinaca, zapravo nema suštinske veze sa samom pedofilijom. Čim se zagrebe ispod te površine, ona postaje traktat o drevnim i dubokim principima koji ljude čine ljudima, od „borbe ili bežanja“, evolucijom stečenog odgovora tela na opasnost, preko ljubavi, posvećenosti i žrtvovanja, sve do najviših civilizacijskih dostignuća što je naša vrsta uspela da stvori, a potom i da selektivno zaboravi.“

Borislav Čičovački (Sombor, 1966), pisac, libretista, muzički umetnik, muzikolog i redovni profesor oboe i kamerne muzike na Filološko – umetničkom fakultetu u Kragujevcu. U Holandiji je publikovao jedanaest knjiga proze. Na srpskom jeziku do sada su objavljene njegove četiri knjige. Roman Crni kos, a po polju božuri, prvi put izdat 2001. godine na holandskom jeziku, uvršten je u deset najboljih knjiga balkanskih pisaca objavljenih u Holandiji, prema izboru kritičara dnevnog lista NRC Handelsblad 2002. godine.

O romanu Crni kos, a po polju božuri:

„Ako govorimo o stilu i strukturi, ovo je ingeniozna knjiga. Stil se razlikuje od priče do priče, od čistog beleženja događaja do bujnog, ornamentnog, suptilno-poetičnog pisanja. Narativni prosedei su višestruki: beleške iz dnevnika, epizodno-retrospektivna priča u koju je uključen čak i apsurdni teatar, priča sa dvostrukim, međusobno isprepletenim završetkom, ili čitav svet kreiran od intervjua sa različitim osobama. Ovo je jedno neobično čitalačko iskustvo koje profiliše centralnu temu: rat koji uništava ljubav.“

Jos van Damme, Leesidee, 2002.

„Borislav Čičovački je ambiciozan pisac. To ne pokazuju samo brojna pozivanjana na film, muziku i literaturu, nego i različiti žanrovi i književni stilovi kojima se služi. Realistični pasaži smenjuju se sa poezijom u prozi, fragmentima dnevnika, opisima, pa čak i pozorišnim komadom… Borislav Čičovački poseduje zapanjujuću sposobnost empatije.“

Wil Rouleaux, Trouw, 2002.