Prodajna mestaBulevar Mihajla Pupina 22, Novi Sad + 381 21 65 71 610 office@akademskaknjiga.com Prijava na newsletter

Prikaz romana „Кolibri“ Aleksandre Đuričić u Kulturnom dodatku Politike

Aleksandra Đuričić

Italijanski pisac srednje generacije Sandro Veronezi (1959) stekao je ugled romanima i knjigama eseja u svojoj zemlji, dok je našoj publici predstavljen prevodima dva svoja romana, od kojih je „Кolibri“ dobitnik prestižne nagrade Strega za 2020.godinu.
Izabravši za formu svog dela danas popularni tzv.“horski roman“ autor u mnoštvu glasova dominantnu ulogu daje Marku Кareri, lekaru, ocu, suprugu i dedi čiji život protiče u službi drugih. Iako se u prvi mah čini da je najmanje prostora ostavljao samom sebi i svojim ličnim ambicijama, čitalac ubrzo shvata da je glavni junak odlučio još u mladosti da potraži sreću u davanju i ispunjenost u interakciji sa drugim ljudima. Veronezi svoj roman orijentiše kao svojevrsnu pobunu protiv tragične otuđenosti savremenog čoveka na Zapadu, odnosno severnoj hemisferi, svog okrenutom trci za prestižom, novcem i jačanju ega. Posvetivši se profesiji lekara, glavni junak je učinio suprotno od većine svojih kolega jer on svoj poziv smatra službom drugim ljudima a ne igranjem uloge Boga. Ni potraga za Bogom ga ne okupira previše jer svakodnevno rešava praktično, trudeći se da se ne ogreši, ne zaboravi, ne prepusti svoje bližnje samima sebi ni u najtežim trenucima. Tako je prva velika tema ovog romana plemenitost, naravno ne bezuslovna i naivna, već sposobnost saosećanja i nastojanje da se bude tu za druge.
Ostali glasovi u romanu prisutni su kroz dijaloge, monologe i napisana pisma iz prošlosti pomoću kojih sklapamo sliku Markovog života i način kako je odlučio da ga proživi, rekli bismo, daleko od razuzdane gomile i bez mnogo buke i besa. Gotovo nevidljiv i beskrajno koristan zajednici poput kolibrija.
Roman se razvija kroz različite narative i stilske forme, bez preteranog meandriranja ali sa povremenim digresijama, kao što je npr. podsećanje na omiljene strip junake iz detinjstva i na dečije opčinjenosti izmaštanim. Na toj tački Veronezi se približava načinu na koji je pripovedao Umberto Eko u svom romanu „Tajanstveni plamen kraljice Loane“, iako je, za razliku od Ekovog junaka koji je načet savremenom bolešću demencije, Marko Кarera sasvim priseban i lucidan do poslednjeg dana svog života.
Zbog toga je ovo roman i o umiranju, odnosno mogućnosti da bar donekle odaberemo da dostojanstveno napustimo ovaj svet, čak i kada kancer, još jedna savremena bolest koja je uzela maha, odnosi najpre roditelje a zatim i samog Кareru koji, iako lekar, malo šta može da učini. Ali, on ostaje pored postelja svojih roditelja do samog kraja, ne dajući im lažne nade već samo bezuslovnu ljubav. Iako su trenuci palijativnog zbrinjavanja nešto najmučnije kada su u pitanji bližnji, Veronezi šalje jasnu poruku o neophodnosti da u svemu izdržimo do kraja, umesto što najčešće očajnički tražimo mesto gde ćemo „odložiti“ najstarije i bolesne, kao dotrajale predmete čije nas prisustvo uznemirava i za koje nemamo vremena.
Čitav roman mogao bi na prvi pogled biti samo priča jednog života, da nije tih detalja koji upućuju na piščevu pobunu protiv otuđenog i egocentričnog sveta u kome živimo. Кroz požrtvovanost koju glavni junak ispoljava u ulozi dede koja se preko noći pretvori u glavni zadatak jer ostaje devojčicin jedini staratelj, razrađena je tema i savremenog roditeljstva koje se odvija samo u pauzama između poslova i trke za prestižom. Zaboravljamo najbitnije stvari, poručuje nam autor ovog razuđenog, na momente sentimentalnog, ponekad u nekim scenama naturalističkog, ali realnog romana o životu pojedinca koji uživa sve blagodeti i dostignuća savremene civilizacije, ali ipak u njoj traži ono bazično i humanističko koje će spasiti svet, nadamo se.
Veronezi nije pisac koji će među savremenicima odskočiti svojom originalnošću ili istančanošću stila, ali ono što je privuklo publiku i kriterijume za nagrađivanje dela pretpostavljamo da je tiha revolucija u načinu mišljenja i posmatranja sveta. Oslobođen mnogih pomodnosti u savremenoj prozi, roman govori o običnom čoveku koji teži smislenom životu u kome ima mnogo mesta za druge. O sreći potrebnosti i najdubljoj nesreći čoveka koji nikome nije potreban, odnosno ostaje dovoljan sam sebi. O sreći porodičnog života koji nije idiličan ali ni prećutan sa svim svojim tegobnim trenucima i razdobljima patnje. O sreći ljubavi koju dosegnemo samo na trenutak, ali nas odredi zauvek govori epizoda o mladalačkoj ljubavi Marka i Luize, predstavljena pomalo starinski u epistolarnoj formi, vraćajući nas u vreme kada su se pisala pisma. Кonačno, ovo je i roman o sreći postojanja koje ne postavlja velike uslove niti ga razdiru nerealne ambicije. Možda bismo mogli reći i o skromnosti kao vrlini, što ga izdvaja iz glavnih tokova svetske proze koju uspevamo da pratimo, a koja je okrenuta pojedincu i njegovoj opsednutosti sobom u velikom broju slučajeva. Junak romana Marko Кarera proveo je život u službi drugih svojevoljno i videći u tome najlepšu svrhu postojanja kao i jedini način da se suprotstavimo preprekama i nesrećama koje ne zaobilaze nikog.

Autorka: Aleksandra Đuričić

Izvor: Kulturni dodatak Politike

Knjigu možete poručiti na našem sajtu sa 25% popusta

Najnoviji Naslovi

Prijava za Newsletter

Flag_of_Europe.svg
Akademska knjiga © 2022