Prodajna mestaBulevar Mihajla Pupina 22, Novi Sad + 381 21 65 71 610 office@akademskaknjiga.com Prijava na newsletter

Prikaz romana „Bez plakanja“ Vojislave Crnjanski Spasojević (pobednici konkursa za najbolje prikaze)

Kakva knjiga! Prosto je neverovatno koliko je kod nas prošla nezapaženo, iako je 2014. zasluženo dobila Gonkurovu nagradu. Zato osećam moralnu obavezu da ispravim nepravdu nanetu Lidi Salver i njenom romanu „Bez plakanja“.

Salver pripoveda o Španskom građanskom ratu iz ugla, sada već devedesetogodišnje Monse, tačnije kroz njene razgovore sa mlađom kćerkom Lidijom. Monse boluje od poremećaja u pamćenju i jedino čega se seća jasno i blistavo jeste to leto 1936, koje je njen, ali i život njene porodice i meštana, promenilo iz temelja. Ne pamti gotovo ništa posle toga.

„Moja majka zove se Monserat Monklus Arhona i ja tom imenu sa zadovoljstvom produžavam život i udaljavam ga na neko vreme od ništavila koje mu je suđeno. Zasad u pripovest koju započinjem ne želim da uvedem nijedan izmišljen lik. Moja majka je moja majka, Bernanos je cenjeni pisac ’Velikih grobalja na mesečini’, a Katolička crkva odvratna institucija kakva je bila 36.“

Monse je sa svojom mešavinom francuskog i španskog (transpirinejski), jedan od najupečatljivijih modernih ženskih književnih likova. Dramatična je, ali i duhovita, posebno kada „pošpanski“ francuske reči, pa „beneficija“ postane „benefisija“, „nacionalisti“ – „nasionalisti“, „gluposti“ – „stupidosti“, „voditi ljubav“ – „praktikirati Akt“, a „setiti se“ – „rekordirati“. Ovde naročito dolazi do izražaja prevodilačko čarobnjaštvo Melite Logo Milutinović, koja je nalazila neverovatna rešenja, dajući tako poseban ritam rečenicama i često mameći čitaocu osmeh.

U priči, s jedne strane imamo Monseino selo, do kog stižu tektonski poremećaji koji preoblikuju onovremenu Evropu, a sa druge viđenje francuskog pisca Žorža Bernanosa, čiju knjigu, paralelno uz razgovor s majkom, čita Lidija.

Kada spojimo dva ugla – ugao petnaestogodišnje seljančice Monse, koja je tokom građanskog rata odjednom odrasla, spoznala ljubav, slobodu, bol i gubitak domovine, i ugao Bernanosa, koji svedoči najmonstruoznijim zločinima falangista, dobijamo sirovu sliku onoga što se dešavalo. Vidimo najcrnju moguću ulogu crkve i sveštenika koji su, blagosiljajući ubice i zločince, i sami vukli mantije po blatu, stresajući sa njih usirenu krv. Vidimo golobrade momke koji upadaju u ratno ludilo i čine zverstva za koja bi se reklo da, shodno svojim godinama, ne bi mogli ni da zamisle. Vidimo sukobljene anarhiste i komuniste i sluđene seljane, koji su danas na jednoj, a sutra na drugoj strani, jer su skloni manipulaciji, ali i prestravljeni od moguće budućnosti. Vidimo najradikalnije branioce republike koji popove ubijaju gde stignu, nagrđujući simbolično krstovima njihova tela. I još vidimo idealiste i razočarane. Pa zatim Staljinove komesare s okruglim naočarima, koji „postrojavaju“ i drže lekcije najvećim svetskim piscima, poput jednog Oktavija Paza ili Andre Žida. I vidimo Evropu koja žmuri i sklanja se u stranu, puštajući tako lako hiljade ljudi u smrt, a demokratiju niz vodu, okrećući glavu da ne vidi najbešnje i najkrvoločnije frankističke pse koji rastržu cela sela. Vrlo brzo ova nazovi neutralnost, ovo licemerje i bestijalnost osvetiće joj se. I Evropu će, samo četiri godine kasnije, pregaziti fašizam. Naravno, najsramniju ulogu odigraće huškačka katolička crkva.

Iz ovog romana, koji ne idealizuje nijednu sekundu tog krvavog rata, kao iz retko kog, biće vam jasno koliko ideje mogu biti varljive, a smrt zbog njih tako stvarna i tako nepovratna. I koliko je svaka ideologija u svojoj srži totalitarna i, kao prava biljka mesožderka, hrani se naivnošću masa. Pa opet, život bez verovanja u plemenite ideje ostaje samo prazna ljuštura.

Roman Lidi Salver posebno oslikava onovremenu Španiju iz ugla žene, njene pozicije u patrijarhatu i njene emancipacije.

Štošta će Monse proživeti u životu, izgubiće brata, udaće se da spase čast, izrodiće dvoje dece, preseliće se u drugu zemlju, ali zanavek će upamtiti samo to leto u Saragosi, kada su žene slobodno mogle da zapale cigaretu ili sednu same u kafe, a da ih niko ne smatra prostitutkama, i kada su najluksuzniji restorani i prodavnice s najfinijim ženskim rubljem postali po prvi put dostupni čak i jednoj običnoj šiparici sa sela. Briljantan je autorkin opis sredine i ljudi, te „Španije koja 36. vrvi od uvređenih“, a posebno donja Pure, ostarele device, koja je svu neiskazanu putenost pretvorila u glavobolje, krstobolje, drhrtavice i bezrezervnu veru u Hrista, crkvu i popa don Migela. Naročito je slikovit dan veridbe, kada se Monseini siromašni roditelji nađu, u nelagodi, u gazdinskoj kući. Otac, kom je bilo ništa napiti se i pretući ženu, a usput i decu, ako se ispreče između, sada sedi malen i zbunjen, on, vrhovni porodični bog, kršeći šake crne od zemlje oko noktiju, izvinjavajući se i snishodljivo zahvaljujući.

Divna je ovo i životna priča o uzaludnosti i besmislenosti svih bratoubilačkih sukoba, o oslobađanju žena, ali i o sećanju kao takvom. Salver nam daje zanimljiv domaći zadatak – koji bi nam to fragmenti ili čak celine ostali blistavi, svetli i jasni kada bismo sve drugo iz života zaboravili? Da li su to deca, ljubav, posao, jedna strasna noć, roditelji, sloboda ili samo vrelina u vazduhu od koje se teško diše, ali koja budi libido i tera na detinju nepromišljenost.

Čitajte Lidi Salver, izvanredna je!

Vojislava Crnjanski Spasojević

Izvor: https://www.instagram.com/cvojislava/

Najnoviji Naslovi

Prijava za Newsletter

Flag_of_Europe.svg
Akademska knjiga © 2022