Patoš pre Patrika Modijana (prikaz romana „Uslovni otpust“ Mirjane Uaknin)   

Mirjana Uaknin

Roman Uslovni otpust Patrika Modijana jedna je od najnežnijih priča svog autora. Kratke forme, vođena sigurnom rukom, svedena do krajnosti. Na korak da postane pesma. Magija Modijano nije nikada prazna reč. Iz knjige u knjigu, francuski autor traži formulu koja otvara vrata prošlosti i sećanja ostavljajući svakome od nas da odluči kako će izaći na kraj sa tugom kad je kutuja jednom ispražnjena.

                Okolina Pariza sredinom pedesetih godina, sada već prošlog veka. Dva dečaka ostavljena su na čuvanje grupi čudnih ljudi, površnih poznanika njihovih roditelja, koji ne mogu, ili ne žele, da se staraju o njima. Evokacija detinjstva odmah uvodi u jednu od Modijanovih opsesivnih tema. Detinjstvo, ali nesvakodašnje, sa gomilom neprozirnih, neizgovorenih tajni. Patoš, narator, ima mlađeg brata sa kojim je združen u pripovedačkom licu mi. Brat, međutim, nema nijednu jedinu repliku, naratorsko umeće Patika Modijana da jednostavnim umetničkom sredstvima dočara odsustvo. Kao retko ko. Poručuje li on to da se od rana detinjstva ne može prezdraviti? Pokušaj izlečenja smestio se u središte Modijanovog romana obeleženog upavo smrću dve godine mlađeg brata, Rudija, u desetoj godini života. I da nismo čitali Frojda znamo da takav događaj ima za posledicu osećaj krivice i poziva na neurotićnu potragu za onim što se ne može vratiti. Snaga tog naratorskog postupka očituje se dalje u načinu na koji autor restituiše pogled deteta na svet odraslih uopšte, a posebno na grupicu ljudi kojima je okruženo:

                “Da, deca imaju imaju taj pomalo čudan način da posmatraju stvari… Oni vide događaje preuveličano, a u isto vreme ne sagledavaju celinu. Razdvojene pojedinosti javljaju se zatim u snovima. Dečija sećanja su istinski fragmentarna sa ponekim detaljima koji su odskočili. Sasvim banalna mesta kao što su liftovi ili garaže dobijaju najednom čudne i zabrinjavajuće razmere. Samo što se bolne povrede iz detinjstva vraćaju nakon mnogo godina kao bumerang… kao bomba sa naknadnim dejstvom“.

                Sablasti okupacije sa likovima iz ulice Loriston, iskrsavaju u svom pravom vidu na stranicama ove knjige. Događaji iz prošlosti se jedva mogu razlučiti od životnih priča autorovih roditelja, posebno oca, Albera Modijana, poslovnog čoveka, jevrejskog porekla. Uhapšen u jednoj raciji 1943. godine bio je upućen u logor Dransi odakle će kasnije biti misteriozno oslobođen na intervenciju jednog člana družine iz ulice Loriston, sedišta francuskog Gestapoa.  Samo kako i zbog čega ?

                U Uslovnom otpustu čita se neprestana zapitanost autora o sopstvenom ocu koji je umro 1978. a da se nikad nije objasnio sa svojim sinom o onom mutnom i sramotnom periodu koji će ovog drugog opsedati od prve objavljene knjige i navesti ga da pre svih u svojoj generaciji načne bolnu temu kolaboracije, guranu pod tepih do tada. Potragu za očevim pravim likom, Modijano povezuje sa još nemilosrdnijom potragom za sopstvenim životom stvorenim na trulom tlu okupacije. Potreba za istinom  povezuje se sa potrebom koja se svodi na ideju o polaganju računa.Mesta detinjstva i mladosti predstavljaju ključ tumačenja. Modijana iznad svega motiviše da pronalazi zapretene tragove. Nikada se neće upustiti da govori o stvarima i zbivanjima da direktan način, već samo na onaj koji ih ostavlja enigmatičnim do kraja. Tragovi, cilj  sam po sebi, jedina su mogućnost da se životu ne suprotstavi licem u lice. Povešće brojne ankete pod uslovom da se završe neuspehom. Zato u Modijanovim romanima prepoznajemo prigušenu atmosferu filmova crnog talasa sa strukturom policijske istrage, ali dekonstruisane. Ipak, taj literarni polar koji se neprekidno poigrava žanrom a da ga nikada ne parodira, diktiran je čvrstom namerom da odbaci pozitivističku koncepciju po kojoj sveznajući autor ima isključivo pravo na istinu.

                Čuvena družina iz ulice Loriston, intrigira malog Patoša i ispunjava ga nemirom, Kako ni njega, ta prividno bezazlena fornulacija, ni čitaoca neće sprečiti da nasluti nedela okupacije. Zebnja koja bolno odjekuje u utrobi, tuga tragično i definitivno napuštenog sinonimi su detinjstva kakvo je pripalo Modijanu. Neveselo detinjstvo na živom pesku, bez oblika i središta koje ga izbacilo pravo u adolescenciju, bez identiteta, bez korena, kao psa bez pedigrea.Nepomućenu je zadržao samo sigurnost u spasonosnu ulogu koju je njegov život dodelio književnosti.

                                                                                                                Mirjana Uaknin

                                                                        Danas, subota – nedelja 23-24. februar 2018.

Knjigu možete poručiti na našem sajtu sa specijalnim popustom

Najnoviji Naslovi