Priklještena između nekad i sad, iseljenička duša je ispunjena neizmernom tugom. Ako joj se izmiče, ona je stvara, oduzimajući samoj sebi pravo na sreću. Ili je možda baš ona njena sreća, koju bez prestanka umnožava.

Održava je ispevanjem beskrajnih jadikovki, vekovnih tužbalica, jednoličnih kanona i dirljivih, sentimentalnih himni. Zna ih napamet, ali ih se ne odriče. Ponosno ih mumla, čak i kada više niko ne želi da ih čuje. Transponuje ih po svim postojećim modusima i tonalitetima, prevodi na više jezika, i unosi u molitve bogovima i u kletve narodima i sistemima. Uvek nađe načina da ih obnovi, ili da im se vrati.

*

„Nekad sam verovala da živim od porodičnih legendi i da su mi one zamena za korenje koje mi je zauvek isečeno i kojih sam se sećala sa nostalgijom. Verovala sam da se jednom iskidana matica nikada ne može obnoviti; da će me odstranjeni deo duše čekati na mestu na kome sam ga ostavila; da će lutati zemljom i ulicama i prizivati me, sve dok se ne vratim i ne pokupim ga; da ću isključivo na taj način postati ponovo celovita.

Istovremeno sam optuživala i zemlju porekla, što me je oterala, i onu koja me je prihvatila, jer je uvek u meni prepoznala ponašanje, videla lice ili čula akcenat došljaka.

A onda sam jednog dana, posle Bogdanove smrti, shvatila da krivca nema i da sam pogrešno razumela, da sam u zabludi provela deo veka i uzalud utapala ljubavi i pesme u tugu, koja nije bila ni za korenima ni za zemljom, već za čistotom detinjstva i istrošenom mladošću.

Tek tada sam postala svesna svoje starosti, tek tada sam odlučila da je prihvatim i u potpunosti odživim, ulazeći u njen smisao i njenu dubinu.

Povratkom iz iseljeništva na rodno tlo ne bi mi se vratila majčinska ljubav, ni očinska zaštita, ni spokojstvo neznanja i naivnosti. Prošlost nikada neću naći ni u rodnom gradu, ni u maternjem jeziku, preživelim prijateljima ili kućama u kojima sada odzvanja smeh neke druge mladosti.

Sve je samo u meni.

Ništa mi nije ni oduzeto, ni odsečeno, ni odstranjeno, nego samo preživljeno i samim tim, zauvek završeno.

Tuga nije crta ni slovenske duše, ni iseljeništva.

Tuga je starost i njena samoća.“

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu možete poručiti na našem sajtu sa 25% popusta