Prodajna mestaBulevar Mihajla Pupina 22, Novi Sad + 381 21 65 71 610 office@akademskaknjiga.com Prijava na newsletter

ODLOMCI SREDOM: Nepreuzimanje rizika (odlomak iz knjige „Ekonomija sa misijom“ Marijane Macukato)

FINANSIJE FINANSIRAJU „FIRE”

Prvi problem je što finansijski sektor uglavnom finansira sam sebe. Najveći deo sredstava odlazi nazad u finansije, osiguranje i ne­ kretnine, a ne odlazi u produktivne svrhe. Za ovo je prikladan akro­ nim FIRE (Finance, Insurance, Real Estate)*, u smislu da se spaljuju temelji na kojima počiva dugoročan privredni rast. U SAD i Velikoj Britaniji samo oko jedne petine sredstava odlazi u produktivne svr­ he (kao što su kompanije koje žele da inoviraju, ili infrastruktura koju je potrebno izgraditi). Takođe, u Velikoj Britaniji tamošnje ban­ ke usmeravaju 10% svojih pozajmica nefinansijskim firmama, dok preostalim sredstvima podržavaju nekretnine i finansijske aktive. U 1970. godini u naprednim privredama finansiranje nekretnina či­ nilo je oko 35% svih bankarskih pozajmica, a do 2007. godine taj procenat se povećao na 60%. Tekuća struktura finansija podstiče sistem, kojim upravlja dug, i špekulativne balone, koji kada se ras­ prsnu utiču na banke i sve ostale da preklinju vladu da ih spase od kolapsa (government bailouts). Neke od institucija, kao što su to bile banke u finansijskoj krizi iz 2008–2009. godine, smatraju se „previše velikim da bi im se dozvolilo da propadnu”, jer ako propadnu, sa nji­ ma bi se srušio ceo sistem. Tako su banke dobile pomoć, pa su profiti banaka, osiguravajućih kuća i agencija za nekretnine postali privat­ ni, a njihovi gubici javni. Davanje novčane pomoći bankama da bi

rešile finansijske probleme uključivalo je „moralni hazard” zato što su banke, budući ocenjene kao suviše važne da bi propale, poslovale sa podrazumevajućom garancijom vlade, koja ih je ohrabrila da pre­ uzmu prevelike rizike, a da se ne suoče u potpunosti s posledicama kada njihova ulaganja propadnu.

POSLOVANJE JE KONCENTRISANO NA TROMESEČNE PRINOSE

Drugi problem je što je samo poslovanje preduzeća postalo fi­ nansijalizirano. Poslednjih decenija, finansije su generalno ostvarile brži rast od privrede, a unutar nefinansijskih sektora počele su da dominiraju finansijske aktivnosti i stavovi na kojima se zasniva fi­ nansijska delatnost. Sve veći udeo korporativnih profita koristio se za povećanje kratkoročnih dobitaka od cena akcija, a ne za obezbe­ đivanje dugoročnih investicija u oblastima kao što su nova kapitalna oprema, istraživanje i razvoj i obuka radnika čije veštine su nedo­ voljne, koji rade na previše poslova koji su malo plaćeni, nemaju per­ spektive i nisu bezbedni, tako da i nadnice ostaju male. Zaista, je­ dan od razloga visokog privatnog duga u SAD i Velikoj Britaniji, koji je podstaknut formom kapitalizma koja ima za cilj maksimiranje prinosa akcionara, a ne svih zainteresovanih strana, jeste što mnogi radnici moraju da se zaduže da bi održali svoj životni standard, a ne mogu da zarade dovoljno da dug smanje ili otplate. Međutim, problem se još produbljuje u Skandinaviji, gde je deregulacija finan­ sijskog sektora uticala na povećanje privatnog duga (takođe, zbog potrošnje zasnovane na povlačenju sredstava iz banaka po osnovu razlike između trenutne vrednosti imovine umanjene za neotplaćeni deo hipoteke – home equity withdrawal) i na prekomerno investira­ nje u sektore finansija, osiguranja i nekretnina.

Kupovinom sopstvenih akcija od rukovodilaca koji su isplaćeni u ovim akcijama, korporacija može veštački da poveća cenu svojih akcija. Za samo deset godina, do 2019. godine, ukupan otkup sopstve­ nih akcija Fortune 500 (godišnja lista prema prihodima 500 najvećih američkih kompanija koju sastavlja Fortune Magazine) premašio je skoro 4.000.000.000.000 USA$, među kojima su mnoge kompani­ je potrošile više od 100% svog neto dohotka na kombinaciju otkupa sopstvenih akcija na tržištu i isplate dividendi i tako izvršile napad na sopstvene rezerve kapitala. U istom periodu, šest najvećih američkih kompanija u avioindustriji potrošilo je u proseku 96% svog slobod­ nog novčanog toka na otkup sopstvenih akcija, a proizvođač aviona Boing 74%, što, međutim, nije odvratilo ove kompanije da u vreme kada je nastupila kriza COVID­19 traže pomoć od Federalne vlade. Izgovor koji se često čuje iz kompanija koje ovo rade je da ne postoje „prilike za investiranje”. Međutim, izgovor je neuverljiv, s obzirom na to da su najveći otkupi sopstvenih akcija izvršeni u indu­ strijama, farmaceutskoj i energetskoj, u kojima jasno postoje prilike. Da li zaista nema prostora za inovacije u antibioticima ili za lečenje tropskih bolesti, koje uglavnom pogađaju siromašne ljude u zemlja­ ma u razvoju, a da ne govorimo o vakcinama? (Ovo pitanje postalo je posebno relevantno sa pojavom COVID­19.) Da li zaista za proiz­ vođače aviona nema mogućnosti da investiraju u obnovljive izvore energije ili druge zelene tehnologije? Glavni krivac je obrazac kor­ porativnog upravljanja koji je opsednut „maksimiranjem vrednosti za akcionare”, u suštini, maksimiranjem cena akcija. Čak je i Džek Velč (Jack Welch), pokojni predsednik jedne od najvećih američkih kompanija General Electric, kasnije u životu, nazvao vrednost za ak­

cionare „najglupljom idejom na svetu”. On je objasnio: „Vrednost za akcionara je rezultat, a ne strategija… Vaši glavni sastavni činioci su vaši zaposleni, kupci i proizvodi. Menadžeri i investitori ne bi trebalo da postavljaju kao svoj osnovni cilj povećanje cene akcija… Kratko­ ročne profite trebalo bi vezati za dugoročnu vrednost kompanije.”

U praksi je maksimiranje vrednosti za akcionare često uklju­ čivalo opterećenje kompanija dugom, navodno efikasnim modelom koji koristi bazu kapitala kompanije, i rizikom da se kompanije opa­ sno izlože neočekivanim kretanjima, kao što su pojava pandemije ili pad tržišta. Na primer, u 2017. godini SAD su pretrpele ozbiljnu krizu u maloprodaji. Davno osnovan američki trgovac na malo Toys”R”Us ušao je u likvidaciju. U 2005. godini njega su kupile dve investici­ one kompanije Bain Capital i Kohlberg Kravis Roberts i Vornado Realty Trust. Za kupovinu kompanije oni su koristili formulu pri­ vatnog kapitala, odnosno, prvo kompaniju opteretiti dugom da bi joj se kasnije povećao prinos.  Zaista, dug kompanije povećao se ubrzo nakon preuzimanja sa 1.860.000.000 USA$ na skoro 5.000.000.000 USA$. Do 2007. godine kamate na dugove odnosile su 97% profita iz poslovne aktivnosti kompanije. Narednih godina kriza maloprodaje bila je veoma ozbiljna, a veliki dug nametnut kompaniji Toys”R”Us umanjio je njenu sposobnost prilagođavanja i povećao njenu osetlji­ vost na krizu. Preterana finansijalizacija kompanija i nemilosrdno traženje vrednosti za akcionare ostavilo je brojne druge vodeće kom­ panije otvorene za slične optužbe za moralni rizik: genijalne finan­ sijske strukture pogoduju vlasnicima više nego drugim učesnicima u procesu, kao što su radnici, dobavljači ili kupci – da ne govorimo o široj zajednici u kojoj kompanija posluje.

PLANETA SE ZAGREVA

Treći problem je klimatska kriza koja će dramatično promeniti život ljudi, životinja i biljaka na našoj planeti i ako se ne reši, mi­ nimizuje značaj ostalih problema. U Izveštaju Međuvladinog pane­ la o klimatskim promenama (Intergovernmental Panel on Climate Change) iz 2019. godine tvrdi se da nam je preostalo još samo deset godina do neizbežnog klimatskog sloma. COVID­19 doprineo je da postanemo još u većoj meri svesni osetljivosti našeg okruženja i ekonomskog sistema koji od toga zavisi. U velikoj meri klimatska kriza je posledica četiri druga problema u finansijskom i korpora­ tivnom sektoru: našim izvorima energije i dalje dominiraju fosilna goriva, industrije su previše intenzivne u pogledu emisije ugljenika, finansijama se podstiče privreda koju pokreću fosilna goriva, a vlada pomaže razvoj ove nefunkcionalnosti. U 2019. godini, procenjeno je da su godišnje subvencije kompanijama za eksploataciju fosilnih goriva dostigle nivo od 20.000.000.000 USA$ u SAD i ogromnih 55.000.000.000 € u Evropskoj uniji (EU). Od sredstava za oporavak od COVID­19, koja su vlade država članica G20 dostavile kompani­ jama za energetiku, 56% je usmereno u projekte o fosilnim gorivi­ ma, što je u apsolutnim iznosima jednako iznosu od 151.000.000.000 USA$ (119.000.000.000 £). Kada je u pitanju masovno izumiranje životinja i biljaka, drugoj velikoj (i povezanoj) ekološkoj krizi, na njenom prevazilaženju radi se još manje.

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu možete poručiti na našem sajtu sa 25% popusta

Najnoviji Naslovi

Prijava za Newsletter

Flag_of_Europe.svg
Akademska knjiga © 2023