ODLOMCI SREDOM: I sve to radi posmatranja, ispitivanja, razmišljanja o stanju prirode (odlomak iz knjige „Dnevnik sa putovanja od Carigrada do Poljske“ Ruđera Boškovića)

Prošlo je već dvadeset i dve godine i četrnaest dana otkad sam napisao ovaj dnevnik na putovanju, koje je njegova tema, od Carigrada do Poljske s Njegovom ekselencijom gospodinom Džejmsom Porterom, ambasadorom Engleske, koji se nakon dugog poslanstva vraćao u svoju otadžbinu. Pošto je rat dve sukobljene strane, njegovog i Bečkog dvora, činio prelazak preko Ugarske nepraktičnim, a gospođa ambasadorka se nije usuđivala krenuti na put morem, odgovaralo mu je da ide preko Poljske. Budući da sam proputovao Italiju, Francusku, Englesku, Flandriju, Holandiju i jedan deo Nemačke, te otišao u Carigrad s ekselencijom gospodinom Pjetrom Korerom bailom iz Venecije, ugrabio sam ovu priliku kako bih svojim putovanjima dodao i ovo, s namerom da posle Poljske odem dalje u Peterburg. Međutim, zima, koja je došla nakon raznih ozbiljnih zdravstvenih tegoba, nagnala me je da se iz Varšave uputim ka Krakovu, pa da se preko Šlezije i Austrije vratim u Italiju, u Rim, nakon četiri i po godine ugodnog putovanja na koje sam otišao isključivo kako bih prekinuo svoje prethodne i buduće veoma naporne poslove, s jedne strane, u još uvek snažnom dobu, a s druge ne baš kao u prvoj mladosti. I sve to radi posmatranja, ispitivanja, razmišljanja o stanju prirode, politike, građanstva, nauke toliko različitih zemalja i običaja istovremeno spoznajući onu čuvenu staru poslovicu: Multorum mores hominum qui vidit & urbes.

Privlačila me je prijatna mogućnost da vidim Bugarsku i Moldaviju, zemlje suviše različite od onih koje sam posetio u najučenijem delu Evrope, kuda putnik ne može proći bez velikih neugodnosti i opasnosti osim ako mu se ne ukaže prilika da putuje u sviti jednog ambasadora. Pri tome ambasador ima pomoć javne uprave i pratnju sultanovog komesara s čuvarima, kojem su data najšira ovlašćenja kako bi uvek bio na usluzi, a uza sve to i besplatne kočije, trkačke konje, smeštaj i izdašnu hranu. Taj ambasador mi je pokazao naklonost za vreme mog sedmomesečnog boravka u Carigradu primivši pre mog dolaska u prestonicu Osmanskog carstva ljubazno pismo preporuke za mene, kako sam saznao od njega samog, koje je napisao milord Meklesfild, ondašnji predsednik Kraljevskog društva u Londonu, čiji je član bio taj gospodin, a čiji sam član nedavno postao i ja. Pismo je potpisalo dvadesetak istaknutih članova Društva, koji su me u Londonu obasuli ljubaznošću i svom mogućom pažnjom nakon objavljivanja mog speva o pomračenju, posvećenog tom cenjenom akademskom telu, tim pre što sam naumio da u Carigradu sprovedem zanimljivo posmatranje prvog prelaska Venere, mada potom nisam uspeo zbog kašnjenja u polasku venecijanskog ambasadora.

U svakom slučaju, kako bih učtivo izdejstvovao tu uslugu od njega, oslonio sam se na posredovanje Njegove ekselencije gospodina grofa De Veržena, tadašnjeg francuskog ambasadora na tom dvoru, koji je od prvog dana mog dolaska u tu varvarsku prestonicu pokazao prema meni izuzetnu dobrotu videvši me iste večeri, dok sam sedeo kraj njega u razgovoru, skrhanog groznicom koja me je u roku od nekoliko dana dovela na ivicu smrti, da mi nisu davali više od sat vremena života. Često me je posećivao tokom moje opasne i duge bolesti, i čak mi ponudio udobniji smeštaj u svojoj palati, što je i samog baila potaknulo da mi nađe pristojniji i udobniji stan. Taj grof je sredio da me prime kao četvrtog putnika u kočiju gospodina engleskog ambasadora, s veoma ljupkom gospođom ambasadorkom i njenim mlađim bratom, izuzetno finih i čestitih manira. To mi je pružilo priliku da nakon smrti engleskog ministra darežljivom posredniku ponudim ovaj svoj maleni izraz poštovanja, posvećujući mu dnevnik jednog putovanja, koji kao što sam u samoj posveti rekao, njemu dugujem. Ne mogu dovoljno izraziti svoju zahvalnost tom velikom čoveku koji, došavši svojom ogromnom, izuzetnom zaslugom na visok položaj na svom dvoru, među ozbiljnim brigama svog slavnog i nadasve korisnog ministarstva, nastavlja da pazi na mene i da mi pomaže s posebnom blagonaklonošću i dobrotom, što sam takođe napisao iz ponizne i blagodarne zahvalnosti u istoj posveti.

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu možete poručiti sa popustom od 25% posto

Najnoviji Naslovi