Prodajna mestaBulevar Mihajla Pupina 22, Novi Sad + 381 21 65 71 610 office@akademskaknjiga.com Prijava na newsletter

ODLOMCI SREDOM: Danilo Kiš, stranac među strancima (odlomak iz knjige „U muzeju odbačene budućnosti“ Karla-Markusa Gausa)

Ništa ovde više ne svedoči o davnim vremenima, o dobu mađarske vladavine, o nemačkim postolarima, baštovanima, tesarima, vodoinstalaterima, kočijašima, stolarima, o kojima sam čitao u jednom starom popisu stanovnika, a ono što ovde vidim kako propada skoro je novo, pa opet se već kruni: jučerašnja moda koja je danas već prevaziđena i počinje da puca po šavovima. Ko bi ovamo došao u potrazi za svojim detinjstvom teško da bi našao jednu jedinu tačku u odnosu na koju bi mogao da se orijentiše, neku perspektivu na ulicu, prazninu između zgrada, koja bi mogla da mu podstakne sećanja. Ni Andreas Sam nije mogao da pronađe Aleju kestenova kada ju je tražio nakon Drugog svetskog rata. U kraju koji se ubrzano gradio, pronašao je samo ono što je nedostajalo, ono što više nije bilo prisutno, tu, u Aleji kestenova u Novom Sadu, čija su stabla posečena kako bi se napravilo mesta za izgradnju moderne ulice i modernih stambenih zgrada.

Andreas Sam je preživeli, kao i Miroslav Blam, na koga – verovatno ne slučajno – podseća i imenom. Može biti da su Danilo Kiš i Aleksandar Tišma jedan drugom želeli da odaju počast izborom imena protagonista svojih romana, ali ono što ih svakako čini suštinski bliskima jeste to kako su, u literarnom smislu, uobličili njihove sudbine, koje su se razvijale pod istim pomračenim nebom.

Danilo Kiš, stranac među strancima, i samouveren i stidljiv, svoje književno stvaralaštvo posvetio je opsesivnom pokušaju da se ponovo odomaći u svetu. Romani tog panonskog Jevrejina predstavljaju pokušaj da se, posredstvom sećanja i snagom poetske evokacije, u književnosti vaskrsne čitav jedan svet koji u stvarnosti ne samo da je utonuo u melanholiju, već je potpuno zbrisan: srednju Evropu, čiji je lep deo činila Panonija, mala eksperimentalna stanica u kojoj je, na prostoru između Dunava, Save i Tise, sprovođen eksperiment suživota velikog broja naroda, sve dok joj, prvo, sa svih strana, nije podmetnut dar nacionalizma, i dok, kasnije, nacionalsocijalisti i pripadnici mađarske partije Strelastog krsta nisu u tom regionu ostavili za sobom krvav trag sprovodeći pogrom Jevreja (naročito ovde u Panoniji, Jevreji su bili most među narodima, posrednici između različitih nacionalnosti).

U svojoj trilogiji Porodični cirkus Kiš pokušava da se priseti kako je izgledao njegov deportovani otac, ona lepršava sen koja se, noseći mantil i šešir, vrzmala njegovim detinjstvom, a onda jednog dana nestala da se više nikad ne vrati. Kao i ocu, koji će zauvek ostati samo nejasna figura sredovečnog čoveka, on pokušava da vrati ime, obličje, biografiju i nebrojenim drugim ljudima koji su nestali iz kuća, četvrti i grada njegovog detinjstva. On želi da u svom velikom svedočenju protiv smrti navede sve, doslovno sve, što svedoči o postojanju onih kojih više nema. Religija kojoj služi jeste religija detalja, ali on sebe, kao verujućeg, optužuje za slabost svojih moći jer mu je jasno da je taj poduhvat osuđen na propast koliko god se trudio da iz sećanja prizove neupadljive detalje, uređaje, zaboravljene glasove, izbrisane slike, te da iz stranice u stranicu navodi imena komšija, prijatelja i rođaka koji su ubijeni ili nestali sa tim svetom.

U pozadini tih litanija koje posvećuje predmetima ili biografijama kojima priziva svoju Panoniju, litanija posvećenih davno istrulelim stvarima, oronulim nastambama, uvek se oseća prizvuk i prigušena atmosfera neuspeha. Kako nijedno nabrajanje ne može biti potpuno, svaki novi detalj dovršenje njegovog zadatka čini sve daljim. Što mu se više približavamo, ono beskonačno postaje sve veće i pomera se sve dalje u beskraj, no činjenica da je osuđen na propast ne govori ništa protiv samog poduhvata; upravo suprotno, baš nam njegova uzaludnost pokazuje koliko je neophodan taj pokušaj da se kroz sećanje, haluciniranje, pisanje još jednom oživi jedan zbrisani svet, pokušaj koji nikada ne može da uspe, poduhvat koji nikada ne može da bude dovršen.

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu možete poručiti sa specijalnim popustom na našem sajtu

Najnoviji Naslovi

Prijava za Newsletter

Akademska knjiga © 2022