Objavljen roman “Godine s Laurom Dijas”!

Godine s Laurom Dijas – Karlos Fuentes 
(Akademska knjiga 2021, prevela sa španskog Bojana Kovačević Petrović)

Akademska knjiga iz Novog Sada objavila je novi roman velikog meksičkog i svetskog pisca Karlosa Fuentesa “Godine sa Laurom Dijas”. Knjigu sa španskog jezika je prevela Bojana Kovačević Petrović. Obim knjige je 504 stranice.

Pripovedajući o Lauri Dijas, svedokinji nacionalnih i internacionalnih događaja koji su obeležili XX vek, Karlos Fuentes kroz intimni život jedne žene ispunjen strastima, različitim preprekama, predrasudama, ljubavlju, radošću i bolom, na putu ka osvajanju slobode i kreativnosti, priča svoju ličnu porodičnu sagu koja se odvija u Halapi, Verakrusu, u glavnom gradu Meksika, Detroitu i Los Anđelesu. Visokim proznim stilom, veran svojoj književnoj misiji da opiše i objasni ukrštanje životnih i istorijskih puteva, Fuentes ispisuje kulturnu i političku povest turbulentnog Meksika, gde se kao protagonisti pojavljuju Frida Kalo i Dijego Rivera, a kao prolaznici mnogobrojne ličnosti koje su obeležile živopisnu i trnovitu povest te latinoameričke zemlje. Roman Godine s Laurom Dijas spada u najbolja dela svetske književnosti. 

Odlomak iz romana: 

“Frida se, govoreći Lauri, zapravo obraćala samoj sebi, molila ju je da joj omogući da se vidi u ogledalu, no gledajući tu skvrčenu ženu u postelji, kose umazane slikarskom bojom, razbarušenih obrva, neurednih brčića, Laura nije smogla snage da to učini; Frida ju je zamolila da dobro razmisli, jedno je imati telo, drugo je imati lepotu, a njoj je za sada bilo dovoljno da zna da ima telo, da je preživela, lepota će doći kasnije, prvo je trebalo dati telu oblik, jer je svaki čas sve više pretilo da će se raspasti kao onaj fetus, koji je mogla da izbaci iz sebe jedino grohotom: crtala je sve brže i sve grozničavije, a takve su bile i njene reči, koje Laura nikada neće zaboraviti, bezoblično telo je ružno, pomozi mi da prikupim to što se razjedinilo, Laura, da mu dam sopstveni oblik, pomozi mi da uhvatim oblak u letu, sunce, da kredom iscrtam konture svoje haljine, crvenu vrpcu što me spaja s mojim fetusom, okrvavljen čaršav – moju togu, zgrušani kristal suza što mi liju niz obraze, sve zajedno, molim te, pomozi mi da prikupim sve što je rasuto i da mu dam sopstveni oblik, hoćeš li?”

Karlos Fuentes (1928–2012), meksički romanopisac, pripovedač i esejista, jedan je od najznačajnijih autora u istoriji hispanoameričke književnosti. Napisao je preko sedamdeset knjiga, među kojima se izdvajaju Smrt Artemija Krusa (La muerte de Artemio Cruz), Terra Nostra, Orlov presto (La silla del águila), Veliki latinoamerički roman (La gran novela latinoamericana), Zakopano ogledalo (El espejo enterrado). Dobitnik je brojnih književnih priznanja, među kojima su Nacionalna nagrada za književnost (1984), „Servantes“ (1987), „Princ od Asturije“ (1994), Nagrada Španske kraljevske akademije (2004).

Knjiga