„Čas zločina ne zvoni u isto vreme svakom narodu. Time se objašnjava trajanje istorije“. Ovaj Sioranov silogizam, mladi pisac i novinar iz Orana, Kamel Daud, uzeo je za epigram svog romana prvenca, „Merso, kontra- istraga“. Pedeset godina nakon sticanja nezavisnosti, evo još jednog alžirskog pisca postkolonijalne generacije koji stvara isključivo na francuskom jeziku. Taj vanredni roman-kontrapunkt nesvakidašnja je počast „Strancu“ i u njemu se veliki francuski pisac i njegovo remek delo osmatraju kao u ogledalu. Daud se odlučio na odvažan i originalan postupak dekostrukcije Kamijevog romana da bi mogao potom ga iznova napiše na istom jeziku samo « zdesna nalevo ».
Mersoovo ime je u naslovu, podrazumeva se. Kao eho Kamijevoj rečenici: „Mama je danas umrla“, odazvaće se: „Danas je m’ma još živa“. Daleko smo međutim od bilo kakve literarne simetrije jer se ubrzo obremo u lavirintu naracije koju ispira vreme : vreme kolonizacije i rata za nezavisnost, vreme nepouzdane vojne demoktatije sa vihorima građanskog i verskog rata. Daudov narativ, koji nas ne pušta ni da predahnemo, prirodno zahteva brojna vraćanja unazad, budući da je situiran sedamdeset godina posle onog bezrazložnog ubistva na previše osunčanoj alžirskoj plaži.
„Ukratko ću ti reći o čemu je reč pre nego što ti ispričam celu priču: jedan čovek, koji zna da piše, ubije Arapina, koji toga dana nema čak ni ime – kao da ga je okačio o klin pre nego što je izašao na scenu – da onda počne da objašnjava kako je za to kriv Bog, jer ne postoji (…) i to što ga je morska so naterala da zatvori oči“.
Narator se javlja kao brat „Arapina“ ubijenog u jednom od najčitanih romana dvadesetog veka. „Šta biste još želeli da vam kažem, gospodine, o tom zločinu počinjenom u jednoj knjizi?“ Ni toliko decenija nakon događaja, mlađi od dvojice braće, Harun, od ranog detinjstava u senci nestalog, ne miri se sa anonimnošću starijeg. On želi da Arapin, njegiv brat, dobije isti grob od reči kao što ga ima Evropljanin i zato žrtvi podaruje ime, Musa, jednostavan mladi život i odgovornost za porodicu nakon neobjašnjivog nestanka oca.
Harun je sada star čovek kojega pritiska samoća. Dan za danom, u „Titaniku“, poslednjem od mračnih barova u Oranu u kome se još toči alkohol, on jadikuje mešajući svoje ogorčenje spram ljudi koji se sve čvršće drže religije sa osećanjem beznađa u domovini koja ga je razočarala. Sam i stranac među svojima i on priželjkuje smrt…
Roman „Merso, kontra-istraga“ nije laka knjiga i treba joj se češće vraćati da bi se bolje uživalo u njoj, ali je sigurno takva da mora oduševiti sve čitaoce, a posebno profesore književnosti mnoštvom podsećanja na Kamijevog „Stranca“. Nije nimalo slučajno što oba romana imaju potpuno isti broj slogova. I mada Harun, narator-junak, poznaje „Stranca“ napamet i može celu knjigu da « izrecituje kao Kuran » , Kamel Daud se zabavlja preuzimanjem čitavih pasaža u duhovitim transpozijicijama kao onaj u završnoj sceni romana kada sveštenikove reči iz Kamijevog dela izgovara imam. Po romanesknoj strukturi, međutim, moglo bi se reći da knjiga o kojoj je reč više nalikuje romanu „Pad“ čija se radnja takođe odvija u mračnom uglu jednog bara, pred nemim sagovornikom.
„Merso, kontra- istraga“ počinje na silovit način, narator energično zahteva legitimno pravo da raspolaže temom izražavajući svoj bes i zgražavanje zajedljivo, ljuto, kićenim famlijarnim jezikom. Tu vatrenost će nešto kasnije obogatiti lucidnim sagledavanjem situacije u današnjem Alžiru i produbiti refleksijom o sebi samom koje uspevaju konačno da ga oslobode mrtvog batovljevog tela i majčinih očekivanja. Ali, samo uz pomoć knjige i ljubavi prema Merijem može da osvesti svoje prisustvo na ovom svetu i uprkos apsurdu svog života zaključi kako bog nije odgovor nego pitanje i da uživanje u slobodi koju je stekao nije nikom upućena provokacija.
Samo nekoliko meseci nakon objavljivanja Daudovog romana u Francuskoj, dodeljena su mu i prva priznanja kao Gonkurova nagrada za prvi roman. Na srpskom jeziku, knjigu je, u odličnom prevodu Svetlane Stojanović, objavila Akademska knjiga iz Novog Sada.

Mirjana Uaknin