Opis
Veštačke inteligencije sigurnim korakom izlaze iz domena naučne fantastike i stupaju u stvarnost, a uskoro i u našu svakodnevicu. Mašinski umovi već sada automatizuju mnogobrojne procese koje su prethodno obavljali ljudski delatnici i pritom ih izvršavaju brže i bolje. Sve je veći spisak igara u kojima nas računari redovno pobeđuju. Šta će se desiti kada se pojavi veštačka inteligencija koja čoveka nadmašuje upravo u – opštoj inteligenciji? Filozof Nik Bostrom u knjizi Superinteligencija (Putevi, opasnosti i strategije) temeljno razmatra moguće načine na koje takva superinteligencija može da se pojavi, sa kakvim izazovima se čovečanstvo može suočiti u tom slučaju, te u kojim pravcima možemo tražiti rešenja za te izazove.
Nik Bostrom je profesor na Univerzitetu Oksford. Osnivač je Instituta za budućnost čovečanstva, multidisciplinarnog istraživačkog centra koji okuplja izuzetne matematičare, filozofe i naučnike da razmišljaju o globalnim prioritetima i velikim pitanjima za čovečanstvo. On takođe rukovodi Strateškim istraživačkim centrom za istraživanje umetnosti. Autor je oko 200 publikacija: Anthropic Bias (Routledge, 2002), Global Catastrophic Risks (ed., OUP, 2008), Human Enhancement (ed., OUP, 2009), Superintelligence: Paths, Dangers, Strategies (OUP, 2014), koja je postala bestseler New York Times-a. Njegov rad pokriva pet oblasti: egzistencijalni rizik; argument za simulaciju; antropika (razvijanje prve matematički eksplicitne teorije efekata selekcije posmatranja); uticaj buduće tehnologije, naročito mašinske inteligencije; i implikacije posledičnosti za globalnu strategiju. Dobitnik je nagrade Eugene R. Gannon Award. Njegove knjige prevedene su na 24 jezika.
