Prodajna mestaBulevar Mihajla Pupina 22, Novi Sad + 381 21 65 71 610 office@akademskaknjiga.com Prijava na newsletter
Akcija!

STRUKTURA UMETNIČKOG TEKSTA

Preveo s ruskog i pogovor napisao: Novica Petković

2,750.00 RSD 1,925.00 RSD

Opis
O autoru
Dodatne informacije
Saznaj više

Struktura umetničkog teksta – Jurij M. Lotman

Osnovni bi se zadatak Lotmanove knjige Struktura umetničkog teksta mogao da odredi kao veoma razgranato, višestrano ispitivanje načina na koje je organizovan književni tekst na osnovu jezičkoga i u jezičkome tekstu (jezik i jezičko uzimam uvek u smislu prirodnoga jezika kad god nije drugačije naznačena upotreba). Ali se ona isto tako bavi i načinima na koje on funkcioniše u kulturi i društvu. To je, verovatno, dosad najpotpuniji poduhvat da se vrlo tananim teorijskim razgraničenjima i mnogobrojnim analizama izdvoji onaj unutarnji mehanizam koji svaki uspeli književni tekst čini nosiocem izvanredno složene, višeslojne i promenljive informacije. Višeznačan književni tekst podvrgnut je ovde strogoj, promišljenoj, sistematizovanoj i metodološki gotovo besprekornoj analizi. Tekst se analizira sloj po sloj, odnosno naizmenično iz više aspekata, ali se ni u jednom trenutku ne ispušta iz vida celina, niti složeni sistem korelacija koje postoje u samome hijerarhijski organizovanome tekstu (kao unutartekstovne) ili izvan njega (kao vantekstovne).

Novica Petković

https://akademskaknjiga.com/biblioteka/arcus/

Jurij Mihajlovič Lotman (1922–1993) rođen je u Petrogradu u jevrejskoj porodici. Tamo se i školovao i završio Filološki fakultet Lenjingradskog univerziteta (1950). Mobilisan je na drugoj godini fakulteta, u oktobru 1940. godine. Služio je kao vezista u artiljeriji, bio ranjavan. Nagrađen je Ordenom crvene zastave, Ordenom otadžbinskog rata drugog reda, Medaljom za hrabrost i Medaljom za ratne zasluge. Posle diplomiranja zaposlio se kao predavač u Pedagoškom institutu u Tartuu (Estonija). Godine 1954. prelazi na Tartuski univerzitet, a od 1960. do 1977. je šef Katedre za rusku književnost. Doktorirao je na Lenjingradskom univerzitetu 1961. godine s tezom „Putevi razvoja ruske književnosti u periodu pred dekabristički ustanak”. Tokom šezdesetih godina razrađuje strukturno--semiotički pristup proučavanju književnosti i kulture, te pokreće ediciju „Radovi o znakovnim sistemima”, iz koje nastaje čuvena Tartusko--moskovska škola semiotike. Od 1970. godine zbog kontakata s disidentima bila su mu zabranjena putovanja u inostranstvo. Za vreme perestrojke uključuje se u politički život Estonije, pa je biran u savet zastupnika Narodnog fronta Estonije (1988). Krajem osamdesetih godina na televiziji vodi autorsku emisiju „Besede o ruskoj kulturi”, koja je poslužila kao osnova za istoimenu knjigu. Bio je dopisni član Britanske akademije, član Norveške, Švedske i Estonske akademije nauka. Ostvario je velik uticaj na rusku nauku i kulturu. Među najznačajnija njegova dela spadaju: „Struktura umetničkog teksta” (1970), „Analiza poetskog teksta. Struktura stiha” (1972), „Semiotika filma i problemi filmske estetike” (1973), „Roman A. S. Puškina Jevgenije Onjegin: komentari” (1980), „Aleksandar Sergejevič Puškin: piščeva biografija” (1981), „Stvaranje Karamzina” (1987), „Kultura i prasak” (1992). Umro je u Tartuu, gde je i sahranjen.

Težina 0.8 kg
Godina izdanja

2022

Pismo

latinica

Povez

tvrd

Broj stranica

480 str.

ISBN

978-86-6263-377-4

Dimenzije

135 x 205 mm

Saznaj više

Dodatne informacije

Prijava za Newsletter

Akademska knjiga © 2022