Opis
Istraživanje Valentina Vasiljeviča Sedova, obuhvaćeno u njegovoj knjizi Sloveni u dalekoj prošlosti, posvećeno je udaljenim periodima istorije i kulture Slovena, koji se nisu odrazili u pisanim izvorima. Istraživanje je pretežno zasnovano na arheološkim podacima. Cilj ove knjige jeste da se sve raspoložive arheološke činjenice, koje se u ovoj ili onoj meri odnose na istoriju, kulturu i etnogenezu Slovena, objedine, sistematizuju i analiziraju metodama savremene nauke. Mnoga temeljna i pojedinačna pitanja, kojima se ovo istraživanje bavi ili ih se dotiče, već su obrađena u bogatoj slavističkoj literaturi, koja obiluje protivrečnim mišljenjima, pretpostavkama i učenjima. Analiza uzajamnih veza između materijala raznih epoha i teritorija, omogućila nam je orijentaciju u mnoštvu gledišta, koja postoje u nauci. Problem nastanka slovenskog etnosa i njegove rane istorije ne može biti razmatran odvojeno od istorijskih procesa koji su se odvijali u susednim, a često i udaljenim regionima Evrope. Rana istorija Slovena prisno se prepliće sa istorijom Kelta i Germana, Skito-Sarmata i Balta. Rekonstrukcija istorije ranih Slovena moguća je jedino uz osvrt na povesnicu drugih evropskih etnosa, uzimajući u obzir konkretne okolnosti evropske predistorije. Nakon naučnog osmišljavanja arheoloških materijala i uspostavljanja veze između njih, autor je pristupio proveri dobijenih rezultata putem poređenja sa nalazima drugih nauka – pre svega lingvistike, toponimike, etnologije. Pri tome je bila konsultovana i prostudirana sva dostupna slavistička literatura.
Valentin Vasiljevič Sedov (Валентин Васильевич Седов, 1924–2004) – tvorac savremene koncepcije etničke istorije Slovena,naučnik svetskog renomea, istaknuti sovjetski i ruski arheolog-slavista, šef Katedre za terenska istraživanja Instituta za arheologiju Ruske akademije nauka (RAN), doktor istorijskih nauka, profesor, redovni član Ruske akademije nauka i akademik Akademije nauka Letonije. Najznačaniji naučnik koji se bavio etnogenezom i ranom istorijom Slovena. Dao je značajan doprinos proučavanju etnogeneze Slovena. Osim toga, otkrio je pagansko svetilište u Perinji. Dao je uverljivo tumačenje nalaza konjskih lobanja u temeljima novgorodskih brvnara, po kojem one predstavljaju ostatke prinošenja žrtava. Zastupao je tezu po kojoj se Ruski kaganat početkom IX veka nalazio na jugu, poistovećujući Ruse sa nosiocima volincevskih starina koje su se razvile na osnovama romenske i okske kulture. Bio je odgovorni redaktor više od 80 knjiga iz arheologije i autor 450 naučnih radova. Najznačajnije monografije: Сельские поселения Смоленской земли VIII–XV вв. (Seoska naselja Smolenske zemlje VIII–XV veka), Мoва, 1960;
Славяне Верхнего Поднепровья и Подвинья (Sloveni gornjeg Podnjeprovlja i Podvinja), Москва, 1970;
Новгородские сопки (Novgorodski kurgani), Москва 1970;
Длинные курганы кривичей (Izduženi kurgani Kriviča) Moсква, 1974;
Происхождение и ранняя история славян (Poreklo i rana istorija Slovena), Moсквa, 1979;
Археология СССР: Восточные славяне в VI–XIII вв. (Arheologija SSSR: Istočni Sloveni u VI–XIII veku) Moсквa, 1982;
Очерки по археологии славян (Arheološki eseji o Slovenima), Moсквa, 1995;
Древнерусская народность. Историко-археологическое исследование (Staroruski narod. Istorijsko-arheološko istraživanje), Москва, 1999;
Славяне в древности (Sloveni u dalekoj prošlosti), Москва, 1994;
Славяне в раннем Средневековье (Sloveni u ranom srednjovekovlju), Москва, 1995;
У истоков восточнославянской государственности (U osvit istočnoslovenske državnosti), Москва, 1999;
Изборск в раннем Средневековье (Izborsk u ranom srednjovekovlju), Moсква, 2007.
