RAZVOJNI PROBLEMI PRIVREDE I DRUŠTVA

Razvojni problemi privrede i društva postali su ključni za dalju egzistenciju čovečanstva. Otuda mnogi autori (Stiglic, Piketi, Milanović, Saks, Čomski, Badju, Hefe) upozoravaju i s pravom ističu da bi 21. vek morao da bude vek održivog razvoja, nasuprot 20. veku, koji je bio vek neodrživog razvoja, sa svim negativnim posledicama što su pratile i prate ovaj koncept oličen u globalnom, neoliberalnom kapitalizmu. Da li će do tog sudbinskog preokreta doći, zavisi, pre svega, od naše volje, odgovornosti, svesti, razuma, razboritosti, mudrosti i pameti da se problem spozna, da se dela, uputi apel, te da se izvrši pritisak na sve, naročito na vodeće države i kompanije u svetu da promene (do)sadašnje politike i sisteme vrednosti koje nas vode u propast. Iz globalne krize može se izaći globalnim delovanjem. Ono što je zajedničko svim esejima i osvrtima u ovoj knjizi jeste naglašavanje nužnosti promena. Reč je o potrebi koncipiranja i realizaciji nove paradigme razvoja. Obrisi tog novog koncepta i nove razvojne paradigme dati su ovde, uz argumentovanu kritičku analizu, kao i kritičko preispitivanje aktuelnih problema privrede i društva.

R. P.

Dr Radovan V. Pejanović rođen je u Bačkom Dobrom Polju, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Vrbasu (1970), a Ekonomski fakultet u Beogradu (1974). Magistrirao je (1977) i doktorirao (1981), takođe na Univerzitetu u Beogradu. Zaposlio se na Univerzitetu u Novom Sadu (1975), prvo na Pravnom, a potom (1980) na Poljoprivrednom fakultetu, kao asistent na predmetu Politička ekonomija. Držao je nastavu iz ekonomije i na Prirodno-matematičkom (1980-1985), kao i na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu (2002-2006). Prošao je izbore i reizbore u sva zvanja (od asistenta, preko docenta, vanrednog profesora do redovnog profesora). Za redovnog profesora izabran je 1997. godine, za naučnu oblast ekonomija (i agrarna ekonomija). Boravio je na stručnim usavršavanjima i studijskim putovanjima na univerzitetima u inostranstvu: jednogodišnja specijalizacija u Rusiji; studijske posete: Vroclavu, Njitri, Haleu, Gedeleu, Segedinu i Budimpešti; stručna putovanja: Modena, Beč, Solun i Atina, Hanover i Berlin, Temišvar, Moskva, Tripoli, Njitra, Vageningen, Rijeka i Pula, Brisel, Istanbul, Bat. Do sada je objavio (samostalno ili kao koautor) preko 500 bibliografskih referenci (udžbenika, monografija, naučnih i stručnih radova, saopštenja, studija, projekata, prikaza, bibliografija, recenzija, članaka, intervjua). Objavio je 27 knjiga, od čega 11 monografija i 16 udžbenika. Jednu monografiju (Ekonomija i agrar) posvetio je „svome učitelju” akademiku prof. dr Ivanu Maksimoviću. Bio je šef Katedre na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, gde je rukovodilac Centra za ruralni razvoj. Bio je prodekan Fakulteta za finansije (u dva mandata). Član je Naučnog društva ekonomista Srbije, član predsedništva i predsednik Asocijacije agrarnih ekonomista Balkana, član Antropološkog društva Srbije, član Matice srpske i drugih organizacija i institucija. Glavni i odgovorni urednik je časopisa „Agroekonomika”, predsednik izdavačkog saveta časopisa „Savremena poljoprivreda”, član redakcije časopisa: „Letopis naučnih radova”, „Ekonomika poljoprivrede”, „Ekonomski vidici” i „Poslovna politika”. Član je izdavačkog saveta međunarodnog časopisa „International Journal of Sustainable Economies Management”. Saradnik je (i koordinator) u nekoliko nacionalnih i međunarodnih (Tempus) projekata. Član je i velikog broja organizacionih, naučnih i programskih odbora, kao i radnih grupa, komisija, ekspertskih timova i sl. Sudski je veštak za ekonomsko-finansijsku oblast, ovlašćeni računovođa, revizor i procenitelj. Učesnik je velikog broja nacionalnih i međunarodnih kongresa i studijskih putovanja u inostranstvu. Prorektor je za finansije Univerziteta u Novom Sadu (u drugom mandatu). Bio je predsednik Upravnog odbora Instituta ZP – Zemun Polje, član je Upravnog odbora Regionalne privredne komore – Novi Sad, potpredsednik Upravnog odbora lista „Poljoprivrednik”, član je Izvršnog odbora AKUD „Sonja Marinković”, predsednik je Upravnog odbora Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih nastavnih i naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu, zamenik je predsednika Odbora za kapitalne investicije i član Odbora za finansije Univerziteta. Član je Radne grupe Vlade Republike Srbije za praćenje realizacije projekta „Južni tok”. Bio je zamenik predsednika Saveta Univerziteta i član je Veća društveno-ekonomskih nauka. Član je Senata Univerziteta i KONUS-a. Redovni je član Akademije IMA (Međuna rodne menadžerske akademije). Član je Saveta eksperata Uneska katedre za preduzetništvo Univerziteta u Novom Sadu. Bio je rukovodilac eksperata u izradi strateških dokumenata (studija): „Master plan održivog razvoja Fruške gore 2012-2022” i „Regionalni prostorni plan AP Vojvodine”. Predsednik je komisije „Najbolji u agrobiznisu” Novosadskog sajma. Bavi se nastavnim radom, naučnoistraživačkim radom i konsultantskim uslugama iz oblasti ekonomije, finansija, investicija, strateškog planiranja, revizije, agrarne ekonomije, ruralnog razvoja, agroturizma, menadžmenta, privatizacije, preduzetništva. Mentor je većeg broja diplomskih, magistarskih, master radova i doktorskih disertacija. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Novog Sada za 2010. godinu (za naučnu, nastavnu, stručnu i društvenu aktivnost), kao i povelje „Kapetan Miša Anastasijević” za 2011. godinu (za najbolji projekat i podsticanje preduzetništva). Knjiga „Uvod u metodologiju ekonomskih nauka” proglašena mu je knjigom godine za 2010. godinu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Dobitnik je i velikog broja plaketa, zahvalnica, povelja, sertifikata itd. Sa porodicom živi i radi u Novom Sadu.

Težina	0.5 kg
Dimenzije	135 × 225 × 3 cm
Godina izdanja	2017
Pismo	latinica
Povez	mek

Broj stranica	286
ISBN	978-86-6263-166-4
Dimenzije	135x225