Opis
Rasprava o istoriji religija je delo Mirče Elijadea, jednog od najvećih autoriteta u oblasti komparativne religije, a koje za cilj ima upoznavanje čitalaca sa „lavirintom složenosti religijskih podataka, njihovim osnovnim oblicima i raznovrsnostima kultura koju oni odražavaju.” Elijade, u ovom delu, proučava hijerofaniju na različitim kosmičkim nivoima (nebo, voda, zemlja, kamen), zatim biološku hijerofaniju, kao i lokalnu hijerofaniju i mitove i simbole. Međutim, oni se ne proučavaju kao odvojeni fenomeni, niti je u delu prisutan bilo kakav trag pozitivizma ili racionalizma prilikom proučavanja ovih fenomena. Elijade insistira da se religijski fenomeni prvenstveno moraju proučavati u njihovoj sopstvenoj ravni stvarnosti. Informacije o bogovima neba, obožavanju sunca, simbolizmu vode, obredima plodnosti, svetim mestima i sl. razlozi su po sebi za čitanje ovog dela. Ipak, smatra se da je najdragoceniji Elijadeov pristup prirodi religijskih fenomena. Poznavanje suštine religijskih fenomena izmiče psiholozima, sociolozima, lingvistima i ostalim stručnjacima, jer ih oni ne proučavaju kao religijske fenomene. Sudeći prema Elijadeu, oni su propustili jedan nesvodljiv element unutar religijskih fenomena, a to je element svetog. Elijade je pokazao načine po kome su se manifestovali ljudski napori za život u sferi svetog unutar raznovrsnih kultura i kako su se, sa zanimljivim varijacijama, određena verovanja, rituali, simboli i mitovi održali.
Mirče Elijade (Mircea Eliade ; Bukurešt, 9. 3. 1907 - Chicago, 22. 4. 1986), američki kulturni istoričar rumunskog porekla i rumunski književnik. Jedan od najvažnijih svetskih stručnjaka u oblasti komparativne analize religije. Studirao je filozofiju u Bukureštu, gde je diplomirao radom o filozofiji renesanse (1928). Kada mu je bilo 21 godina, nakon diplomiranja, otišao je u Indiju, gde je u Kalkuti studirao sanskritski jezik i jogu sa profesorom Dasguptom. Doktorirao je filozofiju u Bukureštu, tezom o metodama mišljenja i prakse u jogi (1933). Između 1933. i 1940. istovremeno se bavi obimnim naučnim radom, beletristikom, publicistikom, kao i predavanjima iz filozofije i istorije religije u Univerzitetu u Bukureštu. Tokom rata bio je ataše za kulturu rumunske ambasade u Londonu (1940. i 1941) i u Lisabonu (1941-1945). Dolaskom komunizma, Elijade je nakon rata 1945. godine izbegao u Pariz, gde predaje istoriju religije, najpre na ,,École pratique des hautes études" (do 1948), potom na Sorboni. Od 1957. godine sve do svoje smrti 1986. godine živeo je u Čikagu, gde je bio redovni profesor na Univerzitetu u Čikagu, i šef katedre za istoriju religije, koja je 1985. godine nosi naziv ,,Katedra Mirča Elijade". Proučavao je religiju primitivnih društava Australije, Polinezije i Afrike, kulture drevne Indije, Egipta, Grčke i Rima.
A History of Religious Ideas, Vol. 1 (trans. Willard R. Trask), University of Chicago Press, Chicago, 1978
Images and Symbols: Studies in Religious Symbolism (trans. Philip Mairet), Princeton University Press, Princeton, 1991
Myth and Reality (trans. Willard R. Trask), Harper & Row, New York, 1963
Myths, Dreams and Mysteries (trans. Philip Mairet), Harper & Row, New York, 1967
Myths, Rites, Symbols: A Mircea Eliade Reader, Vol. 2, Ed. Wendell C. Beane and William G. Doty, Harper Colophon, New York, 1976
Patterns in Comparative Religion, Sheed & Ward, New York, 1958
