POTČINJENA REČ

POTČINJENA REČ.

Ameljin ne samo da blista erudicijom i svojim izvanrednim versifikacijskim darom, već voli antiku i ruski 18. vek svim nitima duše. Upravo stoga, ili možda i ne zbog toga, u njegovoj poeziji neprestano provejavaju najbizarnija iskustva.

Ana Kuznjecova

„Arhaici i inovatori“ poznato je delo Jurija Tinjanova. Na temelju te formule i parafrazirajući je, Maksima Ameljina možemo da nazovemo najsjajnijim arhaističkim inovatorom u njegovoj generaciji. Kroz crticu, kroz spojnu crticu.

Tatjana Bek

Umesto jezičke nemoći, on predlaže lingvističku gozbu, umesto bezobličja – strogu i složenu strukturu, umesto javnog prebiranja ubogih ličnih kompleksa – razumljivu raspravu o vitalnim pitanjima. Sticajem okolnosti, Ameljin često mora da odgovara tradiciji ne samo za sebe već i za one koji iz različitih razloga, svesno ili nesvesno, takvu odgovornost izbegavaju.

Artem Skvorcov

Potčinjena reč u Biblioteci Mozaik:
https://akademskaknjiga.com/biblioteka/mozaik/

 

Maksim Albertovič Ameljin rođen je 7. januara 1970. godine u Kursku. Diplomirao je na Fakultetu za književnost „Maksim Gorki“ 1994. godine. Od 1995. do 2007. bio je komercijalni direktor i glavni direktor izdavačkog preduzeća „Symposium“ u Moskvi. Od 2008. godine je glavni urednik u izdavačkom preduzeću OGI u Moskvi. Objavio je zbirke pesama „Hladne ode“ (Холодние оды, Moskva, 1996), „Dubia“ (Sankt Peterburg, 1999), „Gorgonin konj“ (Конь Горгоны, Moskva, 2003), knjigu sabranih dela „Potčinjena reč“ (Гнутая речь, Moskva, 2011) i poemu „Vesela nauka“ (Веселая наука, Moskva, 2018). Osim poezije piše književne kritike i eseje. Priredio je knjige izbranih dela ruskih pesnika: grofa D. I. Hvostova (1997), A. E. Izmajlova (2009), S. E. Neljdihena (2013), V. P. Petrova (2016), A. P. Sumarokova (2017), sabrane pesme A. P. Bunjine (2016), O. E. Mandeljštama (2017); knjige pesama „O miševima“ V. F. Hodaseviča (2015), A. P. Sumarokova (2017), antologiju savremene ruske poezije za kineskog izdavača „Narodna književnost“ (2006), antologije „Najbolje pesme 2010. godine“ (2012), „Antologiju nove gruzinske poezije“ (2014). Priredio je antologiju savremene poezije naroda Ruske Federacije na 57 nacionalnih jezika (2017). Laureat je nagrade „Antibooker“ (1998), nagrade časopisa „Новый мир“ (1998, 2015), pesničke nagrade „Anthologia“ (2004), nagrade „Московский счет“ (velika nagrada 2004, specijalna 2012), „Знамя“ (2010), Bunjinove (2012), Solženjicinove (2013), nagrade „Poet“ (2017), nagrade „Master“ za prevod (2010), a pobednik je Nacionalnog konkursa „Knjiga godine“ u nominaciji „Poezija godine“ (2004 i 2011). Poznata kritičarka Tatjana Bek nazvala je Ameljina „arhaistom-novatorom“. Značajan uticaj na Ameljina ima antička klasika. On sam prevodi sa starogrčkog i latinskog jezika. Preveo i priredio knjige Katulovih pesama, Pindara i drugih antičkih klasika. Takođe prevodi sа italijanskog jezika. Pesme Maksima Ameljina uvršćene su u „Antologiju savremene ruske poezije“ (Peking, 2006,), „Antologiju ruske lirike“ (Beograd, 2007.) i druge. Knjige pesama izašle su mu na kineskom, engleskom, nemačkom, katalonskom, gruzinskom, jermenskom i bosanskom jeziku. Pojedini ciklusi objavljeni su mu i na nizu drugih jezika. Ameljin je učestvovao na književnim smotrama u Kini, Kubi, Nemačkoj, Gruziji, Jermeniji, Hrvatskoj i dr.

Težina	0.3 kg
Godina izdanja	2021
Pismo	latinica
Povez	tvrd sa omotom

Broj stranica	167 str.
ISBN	978-86-6263-339-2
Dimenzije	130 x 205