O PROZRAČNOSTI, DUBINI I BOJI

Monografija Raška Radovića O prozračnosti, dubini i boji skreće pažnju na bogatstvo koje leži u vizuelnom opažanju, a koje se često gubi iz vida zbog idealističkih predrasuda i naturalističkih redukcija. Autor želi da povrati ontičku samosvojnost određenih kvaliteta kao što su prozračnost i dubina i da im time vrati filozofski dignitet (autorova razmatranja mogla bi se s pravom povezati s terminološkim i metodološkim tendencijama koje danas nalazimo u novoj fenomenologiji koja upravo pokušava da ukaže na sposobnost određenih kvaliteta – kao što je npr. boja – da evociraju određene atmosfere). Napokon, knjiga je napisana u interdisciplinarnom duhu – u sebi objedinjuje filozofske (ontološke, gnoseološke, estetičke), naučne (optičke, geometrijske) i istorijske refleksije, što ukazuje na višestruku teoretsku orijentaciju njenog autora. Ono što dodatno daje (logično: optičku!) draž čitanju ove monografije jesu slike i grafikoni koje autor navodi radi konkretizacije svojih uvida.

Prof. dr Damir Smiljanić

Pristup Raška Radovića u studiji O prozračnosti, dubini i boji takav je da iznesene argumente drži otvorenim za dijalog sa teorijskim pozicijama. S druge strane, iako u studiji govori o različitim dimenzijama subjektivne vizuelnosti, autor je odabrao problem prozračnosti kao ključni pojam oko kog organizuje svoja istraživanja. Vizuelnost nije obrađivana polazeći od perspektive opažanja, niti od perspektive opaženog, već s obzirom na osobene karakteristike koje ona, jednom data, pokazuje istraživačkom oku.

Docent Una Popović

Raško Radović je rođen u Vranju, gde je proveo nezaboravno detinjstvo i delio mladost sa pripadnicima jedne talentovane generacije. Ponevši solidno gimnazijsko obrazovanje iz grada na Moravi, upisuje se na Medicinski fakultet u Beogradu. Po završenim studijama, najpre je stacioniran u vojnim ambulantama u Dalmaciji. Po izlasku iz vojske, zaposlio se kao lekar u današnjoj Republici Srpskoj (BiH). Krajem sedamdesetih godina prošlog veka prelazi u Englesku, gde završava specijalizaciju iz psihijatrije. Najveći deo radnog staža proveo je kao specijalista (consultant) u psihijatrijskim ustanovama Sarija i Londona. Godine 2008. prelazi u Kinu, te posle tri godine specijalističkog rada u američkoj bolnici (United Family Hospital) u Pekingu okončava svoju psihijatrijsku karijeru kako bi se potpuno posvetio svojim drugim interesovanjima, nadasve filozofiji. Kredo dr. Radovića je da psihijatar treba da raspolaže širim humanističkim obrazovanjem kako bi bolje razumeo ljude i njihove probleme. Sledeći tu ideju vodilju, on se celog svog veka zanimao za kulture raznih naroda, za klasičnu literaturu, filozofiju i umetnost. Od rane mladosti pasionirani tragalac za vizuelnim stvarima, on se posebno interesuje za teoriju forme i izraza, kao i za vizuelno opažanje. Da bi produbio ta svoja interesovanja, početkom devedesetih godina provodi nekoliko godina u Francuskoj, gde na Sorboni, pod egidom nedavno preminulog profesora Žaka Buvresa (Jacques Bouveresse), najvećeg savremenog francuskog epistemologa i člana visokoobrazovne instirucije Collège de France, radi na doktoratu iz filozofije. Tezu koja ima za temu filozofske implikacije izraza osećanja (La signification philosophique de l’expression des émotions,1999), odbranio je pred komisijom sastavljenom od eminentnih francuskih stručnjaka, dobivši vrhunsko i retko dodeljivano priznanje - félicitations du jury. Po povratku u Englesku , predaje se, u slobodno vreme, studijama klasične filologije. Najpre je diplomirao (Birkbeck College), a potom i magistrirao (University College London) na Londonskom univerzitetu. Tu je imao privilegiju da mu profesori budu vrhunski helenisti poput Herviga Melera (Herwig Maehler) i pokojnog Roberta Šarplesa (Robert Sharples), svetskog autoriteta za grčku filozofiju. 2014- e godine izdavačka kuća Akademska knjiga iz Novog Sada objavila mu je pionirski rad iz teorije forme: “Sistemi forme u umetnostima prvih civilizacija i Grčke”. 2017-e godine kod istog izdavača pojavio se njegov spis “O prozračnosti, dubini i boji” koji se bavi filozofskim aspektima vizuelnog opažanja. Knjiga je ušla u uži izbor od šest finalista za nagradu “Nikola Milošević” za najbolji rad iz filozofije i estetike na srpskom jeziku. Kod istog izdavača je 2021. godine izašao iz štampe Radovićev spis “O monadi, obliku i broju” u kome se razmatra intimna veza između oblika i broja kroz prizmu pitagorejske “aritmetičke geometrije” i razvijaju neke seminalne ideje Đordana Bruna na istu temu. Dr. Radović stalno obitava u Kini, gde je aktivno uključen u kulturni život te zemlje, angažujući se sa svojom suprugom Tao Wang u promociji vizuelne kulture. U tom kontekstu, objavio je više likovnih kritika publikovanih na engleskom i prevedenih na kineski.