Opis
Junaci Ramačevih priča – od seoskih derana do ratnika, generala i generalnih sekretara – jednog trenutka naleću na ledenu stenu bez početka i kraja. Ne zna se da li je ta stena pred njima ili iza njih. Vreme im je stalo. Ispred nema ni putokaza, ni puta. Nemaju kud da se vrate. Odbijaju da priznaju poraz. Dole je živo blato. Gore je omamni, nedohvatljivi beskraj. Prepušteni sami sebi, čude se šta ih je snašlo. Zajedno s piscem, veruju u čuda.
Mihal Ramač rođen je 1951. u Ruskom Krsturu. Klasičnu gimnaziju i licej završio je u Rimu, diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio je novinar listova „Ruske slovo“ i „Dnevnik“, dopisnik Radija Slobodna Evropa i agencije Ukrinform, glavni i odgovorni urednik dnevnih listova „Naša Borba“, „Vojvodina“ i „Danas“. Živi u Petrovaradinu. Objavio je sedam knjiga pesama na rusinskom jeziku. Autor je scenarija za sedam TV serija o devedesetim godinama XX veka. Zajedno s bratom Jankom preveo je s helenskog na rusinski „Bibliju“ (2019). Preveo je na rusinski i s rusinskog na srpski tridesetak knjiga poezije i proze, u periodici dela nekoliko desetina jugoslovenskih i svetskih pesnika. Knjige eseja: „Povest o početku kraja“ (2002), „S one strane snova“ (2003), „6. oktobar“ (2008), „Zov vedrih vidika“ (2018) i „Dunavska rapsodija“ (2018).
