MATEMATIČKI PRINCIPI PRIRODNE FILOZOFIJE

Isak Njutn predstavlja jednu od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Njegovo delo Matematički principi prirodne filozofije postavilo je temelje klasične mehanike, a poslužilo je i kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. Njutn je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. Time je postalo jasno da jednostavni matematički zakoni mogu objasniti veliki broj naizgled nepovezanih fizičkih činjenica, pružajući nauci jednostavna objašnjenja za kojim je od davnina tragala. Pored toga, Njutnovo nastojanje na matematičkom opisu fizičkih pojava postavilo je standarde koje savremena fizika i dan-danas sledi.

Isak Njutn (engl. Sir Isaac Newton, Linkolnšir, 4. januar 1643 — London, 31. mart 1727) je bio engleski fizičar, matematičar, astronom, alhemičar i filozof prirode, koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Rođen je 4. januara 1643. u Linkolnširu, a preminuo je 31. marta 1727. u Londonu. Njegova studija Matematički principi prirodne filozofije (lat. Philosophiae Naturalis Principia Mathematica), objavljena 1687, koja opisuje univerzalnu gravitaciju i tri zakona kretanja, postavila je temelje klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. Izvodeći iz ovog svog sistema Кeplerove zakone kretanja planeta, on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma. U mehanici, Njutn je takođe ukazao na jedan novi, veliki, značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. U optici, on je napravio prvi praktični refleksioni (ogledalski) teleskop i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja (u skladu sa tvrđenjem Rodžera Bejkona iz 13. veka). Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja, proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. U matematici, Njutn deli zasluge sa Gotfridom Lajbnicom za otkriće infinitezimalnog računa. On je takođe izložio i uopštenu binomsku teoremu, razvijajući na taj način tzv. „Njutnov metod“ za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove. Francuski matematičar Žozef Luj Lagranž često je izjavljivao da je Njutn najveći genije koji je ikada živeo, dodajući jednom da je on, takođe, i „najsrećniji, jer se sistem sveta ne može otkriti i ustanoviti više nego jednoga puta“. Engleski pesnik Aleksandar Poup, dirnut Njutnovim postignućima, napisao je čuveni epitaf: Priroda i prirodni zakoni u noćnoj tami nalaze skrivenost; Bog reče “Neka bude Njutn” i sve postade svetlost. (Nature and nature's laws lay hid in night; God said "Let Newton be" and all was light.)

Težina	0.8 kg
Dimenzije	135 × 225 × 3 cm
Godina izdanja	2019
Pismo	latinica
Povez	tvrd

Broj stranica	484
ISBN	978-86-6263-255-5
Dimenzije	135x225

Saznaj više

Miloš Babović, ,,Sir Isak Njutn prvi put među Srbima“, 28. januar 2012.