Опис
Želja glavnog junaka Dana odlaganja je subverzivan pokušaj da se skinu okovi životne zadatosti u društvu krutih pravila i suženih izbora. Međutim, junak ovog romana nije čovek koji će avanturista i postati. San o tom drugom, autentičnom životu koji gleda na bioskopskom platnu – ostaće samo san, jer u isto vreme on nema snage da se upusti u fizički teško i opasno putovanje vozom na Zapad, ka slobodi. Kao čitaoci Tišmine proze, međutim, znamo i to da njegova gruba, teška, i ponekad sirova priča o čoveku, koji je prikazan kao telesno, animalno i zemlji blisko biće, ne bi bila tako velika i snažna da nismo, kao protivtežu, kao nerazgovetan šapat u pozadini, čuli melodiju koja narasta u sveprisutno osećanje satkano od neizgovorenog i rečima nesaopštivog sna o bekstvu.
(Iz predgovora)
Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu.
