{"id":7938,"date":"2021-09-28T11:46:46","date_gmt":"2021-09-28T10:46:46","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=7938"},"modified":"2021-09-28T11:46:46","modified_gmt":"2021-09-28T10:46:46","slug":"slavoj-zizek-intervju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/slavoj-zizek-intervju","title":{"rendered":"SLAVOJ \u017dI\u017dEK: INTERVJU"},"content":{"rendered":"
\"\"
SLAVOJ \u017dI\u017dEK: INTERVJU ZA DANAS.RS
https:\/\/www.danas.rs\/nedelja\/slavoj-zizek-nasa-je-covecnost-ugrozena\/<\/a><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Za sebe ka\u017ee da je stari marksisti\u010dki cinik. Narodno jedinstvo smatra u\u017easnom sintagmom, komunizam u\u017easnom re\u010di koju voli da upotrebljava kao provokaciju, ali jedno i drugo izuzetno efektno koristi.<\/p>\n\n\n\n

Preokre\u0107e Marksovu \u201c11. Tezu o Fojerbahu\u201d: u dvadesetom veku poku\u0161ali smo da prebrzo promenimo svet, pa je do\u0161lo vreme da ga tuma\u010dimo na novi na\u010din, ka\u017ee. Dodaje da se svet suo\u010dava sa vi\u0161edimenzionalnom globalnom krizom, i da su potrebne radikalne eti\u010dke promene, nova globalna etika.<\/p>\n\n\n\n

\u010citalac ve\u0107 zna: ovako razmi\u0161lja, i govori samo Slavoj \u017di\u017eek<\/a>, slovena\u010dki filozof, jedan od najpoznatijih i najcenjenijih filozofa u svetu koji, kako stoji u njegovoj biografiji, \u201ekombinuje hegelovsku metafiziku, lakanovsku psihoanalizu i marksisti\u010dku dijalektiku kako bi osporio konvencionalnu mudrost i prihva\u0107ene istine levice i desnice\u201c. \u017di\u017eek je upravo objavio novu knjigu na srpskom, \u201cPandemija! 2\u201d<\/a>, u izdanju \u201cAkademske knjige\u201d iz Novog Sada, a u prevodu Du\u0161ana Jani\u0107a sa engleskog. \u201cAkademska knjiga\u201d regionalni je ekskluzivni izdava\u010d dela Slavoja \u017di\u017eeka, dosad je objavila \u0161est njegovih knjiga, a on joj je svoje poverenje ukazao jer je \u201eizdava\u010dka ku\u0107a koja intelektualcu treba kao zrak koji di\u0161e\u2026 i jedan od razloga za\u0161to se jo\u0161 nismo vratili u potpuni barbarizam\u201c.<\/p>\n\n\n\n

* Da li je samo pandemija krivac za podnaslov va\u0161e knjige, \u201eHronika izgubljenog vremena\u201c?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

\u2013 Ne. Izgubili smo vreme, i to u vi\u0161e nivoa. Prvo \u0161to, kad je pro\u0161log leta pandemija posustala, nismo verovali da \u0107e se ponoviti u jesen iako smo znali jer su svi stru\u010dnjaci to rekli. To je onaj paradoks o kojem \u010desto pi\u0161em, da znam ne\u0161to racionalno veoma dobro ali intimno nisam spreman da ga prihvatim. I nismo se samo mi, kao pojedinci, nego se i politika u to uhvatila; se\u0107am se da je u Sloveniji, be\u0161e april ili maj, oficijelno objavljen kraj pandemije i \u010dak je iskori\u0161\u0107ena neka poseta ameri\u010dke armije. Ljubljanu su preletali vojni avioni, pa je to zvani\u010dno progla\u0161eno paradom u \u010dast pobede nad pandemijom!<\/p>\n\n\n\n

Zatim, establi\u0161ment se nije dovoljno pripremio za primenjivanje novih i mogu\u0107ih mera za novi talas pandemije. Jedino gde su dobro iskoristili pandemiju, govorim o Sloveniji, jeste da je oja\u010dana dr\u017eavna kontrola nad ljudima. Sa stanovi\u0161ta biopolitike pandemija je iskori\u0161\u0107ena za to, a ne za stvarno savla\u0111ivanje strategija protiv nje, i zato se naravno u jesen 2020. tragedija ponovila. Jo\u0161 jedan nivo: u Sloveniji su mere bile protivre\u010dne do takvih granica uslovljavanja i disciplinovanja u lo\u0161em smislu da mnogi nisu bili spremni da ih prihvate, a neke od njih bile su takve da su ljudi pomislili da se neki na vlasti, da grubo ka\u017eem, zajebavaju sa nama.<\/p>\n\n\n\n

Na primer, kad su dopustili da u vidu malog olak\u0161anja na javnim mestima sviraju muzi\u010dki ansambli. Truba\u010di su poneli svoje instrumente ali su morali da nose maske. Sad, kako ti mo\u017ee\u0161 svirati kao truba\u010d sa maskom? Onda su kazali, i to ozbiljno, da se u masci napravi mala rupa kako bi truba\u010di mogli da sviraju. Dakle, neorganizovnost, kontradiktorna uputstva, tako da smo se pitali \u0161ta vlast ho\u0107e od svega toga u Sloveniji? Da li zaista ho\u0107e efektivan dijalog sa obi\u010dnim ljudima da se pandemija savlada ili ho\u0107e da pandemiju iskoristi za, \u0161to se ka\u017ee, biopoliti\u010dku kontrolu, kao sredstvo zastra\u0161ivanja i kontrolisanja ljudi? Da zao\u0161tri odnose sa narodom, pre svega, sa opozicijom. U centru Ljubljane 15. septembra hiljade ljudi je bilo na protestu protiv vakcinacije. Protest je \u010dak postao nasilan, ljudi su bacali predmete na parlament, policija je intervenisala suzavcem i vodenim topovima. To je bio najnasilniji protest do sad, i za nas \u0161ok. I, naravno, za vlast je glavni krivac leva opozicija. \u0160to je potpuna la\u017e. To je veoma tu\u017eno u Sloveniji jer, umesto da se kazalo: sad nam treba neko (u\u017easna re\u010d!) narodno jedinstvo oko ovih mera, ne, to se sada i te kako politizuje.<\/p>\n\n\n\n

* U Srbiji je protest brutalno ugu\u0161en pro\u0161le godine. Ali sad su protesti svuda u svetu. Njihov pravi uzrok vi\u0161e ne mo\u017ee biti samo pandemija. To mora biti veliko nezadovoljstvo koje odavno tinja u ljudima?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

\u2013 To je bitno, i veoma kompleksno pitanje. Mislim da ste stvari stavili u pravi kontekst. Postoji ne\u0161to \u0161to ja poku\u0161avam da razumem, nemam jo\u0161 jasnu teoriju; ima neki sna\u017eni kvantitet, kao \u0161to ste kazali, nezadovoljstva mase ljudi sa javnim poretkom, sa politikom, sa dr\u017eavnom administracijom, i to mo\u017ee da eksplodira u razli\u010ditim oblicima. Ali tragi\u010dno je \u0161to se ta sna\u017ena mobilizacija ne mo\u017ee, ne\u0107e pretvoriti, prevesti, u reprezentativni politi\u010dki oblik. \u010cini mi se da su dva najtipi\u010dnija primera za to \u201c\u017duti prsluci\u201d u Francuskoj i \u201cPodemos\u201d u \u0160paniji. U Francuskoj su \u201c\u017duti prsluci\u201d imali neuspe\u0161ni poku\u0161aj dijaloga sa vladom. Naravno, kazali su da je to zato \u0161to ih vlast uop\u0161te ne shvata, ona bi sve da pretvori u pozitivne administrativne mere, itd, no, ja mislim da je krivica i na njima. Drugi primer je \u0160panija gde je \u201cPodemos\u201d stupio u vladu, i sada je sa socijalistima u vlasti. Ali \u201cPodemos\u201d se pretvorio u neradikalnu, veoma umerenu, socijaldemokratsku malo levu stranku. Postoji, zna\u010di, ne\u0161to \u0161to je njima zajedni\u010dko, a to je da je to vrsta protesta koja ne mo\u017ee da se prevede u politi\u010dki prostor, i koju sada\u0161nji politi\u010dki establi\u0161ment jednostavno ne mo\u017ee da integri\u0161e. Desni populisti su, me\u0111utim, u tome sada najuspe\u0161niji, i Tramp je primer \u0161ta se desi kad se ta energija protesta integri\u0161e. \u0160to je veoma tu\u017eno jer taj socijalni protest, ta neizvesnost obi\u010dnih ljudi, ne ide direktno u kategorije levo-desno (dobro, mo\u017eemo kazati \u201cPodemos\u201d je vi\u0161e umerena levica, a u Americi ve\u0107ina ovih protesta je desno). Mene brine taj op\u0161ti fenomen nesuglasice izme\u0111u strukture vlasti, i ose\u0107anja ljudi da su manipulisani i iskori\u0161\u0107avani.<\/p>\n\n\n\n

* Iz ovoga je o\u010digledno da kapitalizam dobija nove, suptilne oblike dru\u0161tvene kontrole. \u0160o\u0161ana Zubof to naziva nadzornim kapitalizmom. Je li to eufemizam za tehnofeudalizam?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

\u2013 Tu smo ve\u0107 stigli do filozofske dimenzije, najpre u novoj ekonomiji, i u novom na\u010dinu delovanja dr\u017eave. Zaboravite ove pri\u010dice o tome kako sada vladaju korporacije, a dr\u017eava postaje manje sna\u017ena. Ne, ja mislim da u poslednjim godinama nastaje novi oblik kapitalizma koji nije vi\u0161e onaj neoliberalni kapitalizam ve\u0107 kapitalizam velikih korporacija koji funkcioni\u0161e u uskom savezu sa glavnom administracijom, tajnim slu\u017ebama, ekonomskim slu\u017ebama, itd. Zato se ja, zbog ovih uskih veza megakorporacija i dr\u017eavnih aparata, sla\u017eem sa svima koji ovo zovu \u010dak neofeudalni kapitalizam.<\/p>\n\n\n\n

* Sa kojom vrstom slobode?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

\u2013 Znate, nema apstraktne slobode. Sloboda je za \u010doveka uvek sloboda, da radi i u\u017eiva u vlastitom, konkretnom na\u010dinu \u017eivota. Ovo sada je ne\u0161to stra\u0161nije, i ljudi to ose\u0107aju, i pitaju se: \u0161ta je moja ljudskost? Moja ljudskost je da \u017eivim kao \u010dovek. Ovde ne mogu vi\u0161e da \u017eivim kao \u010dovek. U nekom smislu, na\u0161e \u010dove\u010dnosti nema vi\u0161e. Ona je ugro\u017eena.<\/p>\n\n\n\n

U takvom stanju ljudi su vrlo frustrirani jer su formalno slobodni u smislu \u201eradim \u0161to ho\u0107u, kupujem \u0161to ho\u0107u, idem kuda ho\u0107u\u2026\u201c, zna\u010di, slobodni smo. Ali to je sloboda u prazno. I kao \u0161to je pokazao \u201cPegaz\u201d, program koji je razotkriven a, koliko znam, samo je jedan od takvih programa (\u0161pijunski softver koji preko mobilnih telefona nadgleda ljude, prim. A.C), to je potpuno neefektivna sloboda jer smo, istovremeno, svesni da smo svi potpuno kontrolisani.<\/p>\n\n\n\n

To je duboko egzistencijalno, filozofsko pitanje. I to ono najte\u017ee. Jer ovde je re\u010d o konfliktu do kraja, neizbe\u017enom. Mislim da smo jo\u0161 pre ovih korona pokreta bili neverovatno, potpuno kontrolisani, i to \u0107e sada eksplodirati. Nemojmo samo to pome\u0161ati sa borbom protiv pandemije. Nesre\u0107a je u tome da je do\u0161lo do nekog kratkog spoja: taj potpuno racionalni bes, o\u010daj, reakcija na to kako smo manipulisani, udru\u017eili su se sa situacijom oko pandemije. Tragedija je ta \u0161to se danas ljudi ose\u0107aju toliko kontrolisanim, \u0161to je naravno u\u017easno, pa je njihova opsesija postala ova: manipuli\u0161ite me, ali moje telo je moje telo.<\/p>\n\n\n\n

* Zar to ne otvara put ka teorijama zavere?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

\u2013 Vidite, to je taj vid kontrole, ideologija u \u010distom obliku, gde se kao glavna pretnja na\u0161oj slobodi iskristalizovalo ne\u0161to \u0161to ja ne bih prihvatio samo po sebi. Ali desio se dosad nezamisliv paradoks. Ja ne \u201ckupujem\u201d one teorije zavere, \u010dak i kad su umerene a ne \u010diste, ja ne \u201ckupujem\u201d sve \u010de\u0161\u0107e teorije \u010dak i pojedinih levi\u010dara da pandemija jeste neka slabija bolest ali je eksplodirala zato \u0161to je na taj na\u010din kapitalizam spre\u010dio novu finansijsku krizu kao \u0161to je bila ona 2008. \u0160to mogu biti dobri razlozi za takvo mi\u0161ljenje jer su, istina je, jo\u0161 godinu dana pre pandemije (sad to mo\u017eemo \u010ditati) veliki ekskluzivni ekonomski instituti kazali da smo ve\u0107 na rubu da do\u0111e do onakvog finansijskog kolapsa. I rekli \u0161ta bi trebalo da se desi: neophodne su velike sume novca, stotine milijardi, trilioni para, ali njih ne treba na kejnzijanski na\u010din ubaciti direktno u plate i proizvodnju, ve\u0107 ih uneti, da tako ka\u017eem, u igru fiktivnog finansijskog kapitala. Kejnzijanska ideja je \u2013 OK, \u0161tampaj pare, ali da te pare da\u0161 ljudima, da potra\u017enja poraste. Ali ne, ovo je sasvim suprotno: kako ubaciti milijarde u finansijsku sferu a da to apsolutno ne mobili\u0161e sferu realnog kapitala. Moj prijatelj Janis Varufakis mi je kazao, \u201eEvo, to je nova faza kapitalizma\u201c. Zna\u010di, taj novac treba da opstaje tamo, a za ekonomiju bi\u0107e najbolje da real proizvodnja \u010dak padne, da do\u0111e do nekog sloma.<\/p>\n\n\n\n

I se\u0107ate se onog megaparadoksa pre vi\u0161e od godinu dana: istog dana kad su SAD i Engleska javile koliko im je realna proizvodnja pala, londonska berza novca i \u201cVol Stritov S&P 500 indeks\u201d rekordno su oti\u0161li gore. \u0160to \u0107e re\u0107i, ve\u0107 smo u krizi, jer realno u privredi mo\u017ee koegzistirati sa eksplozijom vrednosti spekulacija na berzi. To je nova faza atomizacije kapitala, bez korelata u realnoj ekonomiji.<\/p>\n\n\n\n

* Tako i radni\u010dka klasa, kako ju je Marks opisivao, nestaje a stvara se \u201enova radni\u010dka klasa\u201c?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

\u2013 \u0160to se ti\u010de radni\u010dke klase, tu se sla\u017eem. Znate, kad je Obama, samo retori\u010dki, pri\u010dao o radni\u010dkim pravima desnica ga je optu\u017eila da govori jezikom pro\u0161losti, da govori o klasnoj borbi a da klasne borbe nema. E, onda je ultramilijarder Voren Bafet kazao lepo: \u201eKlasne borbe ima, ali smo mi bogati pobedili u njoj\u201c. I, znate kako se to desilo? Tako \u0161to su oni elementi stare radni\u010dke klase sve manje zna\u010dajni, ili im je status nevidljiv. Danas su radnici vi\u0161e sezonski, i doga\u0111a se ne\u0161to \u0161to je za interese sistema dobra strategija, a to je model prema kojem pojedinac radi za pare, umesto \u0161to je radnik. To je divna ideolo\u0161ka operacija.<\/p>\n\n\n\n

* I perfidna?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

\u2013 Perfidna. Da. To je ideja prema kojoj smo svi mi kapitalisti, samo jedni sa vi\u0161e a drugi sa manje para. Nju je jedan neoliberal lepo obrazlo\u017eio: uposlite nekog prekarnog radnika, on uvek \u017eivi u teskobi, ne zna kako \u0107e i \u0161ta sa njim biti, ali je on u nekom smislu apsolutno slobodan. Nema \u0161efa koji bi mu dirigovao, mo\u017ee da bira posao, ovaj ili onaj, vi\u0161e ili manje trajni, a ako ne\u0161to para dobije, makar i minimalno, to je njegov kapital i mo\u017ee slobodno da odlu\u010duje \u0161ta \u0107e sa njim. Dakle, model koji mu se nudi jeste, manje ili vi\u0161e, taj da smo svi mi kapitalisti.<\/p>\n\n\n\n

A to je la\u017ean projekat izbora, i slobode, jer te automatski pravi odgovornim za tvoju sudbinu. Ti si lo\u0161e odabrao i nemoj da krivi\u0161 dru\u0161tvo, ti si kriv. Zato je konkurencija izme\u0111u tih prekarnih radnika u\u017easna, jer se uop\u0161te ne shvata da dominantna percepcija nije vi\u0161e \u201eja i moji saradnici protiv vlasti, protiv menad\u017ementa\u201c. Ne, vlast i menad\u017ement samo daju okvir, a ja neprijatelje, konkurente, vidim u svojim saradnicima. I to je u\u017easno. Jer sada, kad se \u010dak minimalna solidarnost vra\u0107a u Americi, reakcija establi\u0161menta je da je to \u2013 anahronizam. \u201eVi \u017eivite u proteklom vremenu, nije vi\u0161e vreme za to\u201c.<\/p>\n\n\n\n

* Ali ko \u0107e ustati protiv toga, kako \u0107e do\u0107i do promene, i kakva \u0107e ona biti?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

\u2013 Kakva \u0107e promena biti ja ne znam. Suvi\u0161e sam skepti\u010dan da bih pravio neke projekcije. Samo mislim da nema vi\u0161e privilegovanog pokreta radni\u010dke emancipacije. Postati klasi\u010dan proleter, sa slu\u017ebom, da bude\u0161 iskori\u0161\u0107avan, pa da malo protestuje\u0161\u2026 za mnoge je ljude skoro san. Sad od najni\u017eeg posla do najvi\u0161ih intelektualnih poslova, i to vi\u0161e nisu mali brojevi, vlada model prekarnog identiteta. Vladaju\u0107a ideologija nam to, naravno, prodaje kao novi oblik slobode.<\/p>\n\n\n\n

Protesti ve\u0107 po\u010dinju, i to mo\u017ee da traje jer to je efektivan sistem, ali ja verujem u \u010duda, materijalisti\u010dka \u010duda, ali u \u010duda. Slu\u0161ajte, da je neko pre \u0161est-sedam godina kazao da \u0107e se u jednoj evropskoj zemlji kao \u0161to je Gr\u010dka iz raspr\u0161enih pokreta formirati tako sna\u017ena leva opcija koja \u0107e pobediti na izborima i preuzeti vlast, niko u to ne bi verovao. A desilo se. I u Americi imamo trendove tzv. demokratskog socijalizma, pokret \u201cMe too\u201d barem u nekim zemljama ima vanredno sna\u017enu ekonomsku klasnu komponentu. Revolucija ne\u0107e do\u0107i od klasi\u010dne radni\u010dke klase; klasi\u010dna radni\u010dka klasa zbog objektivnih interesa \u010dak mo\u017ee postati sna\u017eni oslonac nove desnice.<\/p>\n\n\n\n

* \u201eNova radni\u010dka klasa\u201c je i lokalno stanovni\u0161tvo kojem se uskra\u0107uje teritorija na kojoj \u017eivi u ime industrijske poljoprivrede ili va\u0111enja rude za izvoz?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

\u2013 Lekcija koju moramo da shvatimo jeste da kapitalizam, tamo gde jo\u0161 funkcioni\u0161e kao klasi\u010dni kapitalizam u osnovnom obliku iskori\u0161\u0107avanja, mo\u017ee da funkcioni\u0161e samo kroz pomo\u0107, kako se to u marksizmu zove, nevalorizovanog rada, rada koji nije uklju\u010den u proces valorizacije. U takvom je polo\u017eaju indogena populacija koja se iskori\u0161\u0107ava. \u010cak i ako nije direktno uklju\u010dena u kapital, njihova se zemlja, njihova se baza neprestano iskori\u0161\u0107ava.<\/p>\n\n\n\n

* To se upravo de\u0161ava u Srbiji, jedinoj dr\u017eavi u Evropi u kojoj kompanija Rio Tinto ima projekat za preradu litijuma, zbog \u010dega se protestuje \u0161irom zemlje. Nedavna poseta Angele Merkel pokazala je sav cinizam bogatih zemalja: Merkelova je podr\u017eala Rio Tinto u Srbiji, iako je Nema\u010dka tako\u0111e bogata litijumom?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

\u2013 Apsolutno se sla\u017eem, postoji i desno-nacionalna ekologija koja voli lepo ure\u0111eno \u0161ume, sve organsko u svojoj zemlji. A onda sve prljavo izvozi. Ne postoji samo autsorsing proizvodnje, zbog jevtinije radne snage; postoji i autsorsing ekologije, \u0161to zna\u010di da sam u svojoj zemlji ekolog a ako uni\u0161tavam neku drugu zemlju, to je njen problem. Ironija je u tome \u0161to ba\u0161 Nema\u010dka, ne samo Merkelova, ve\u0107 i njihova \u201cZelena stranka\u201d, pa i socijaldemokrati, svi imaju puna usta zelene ekonomije, ali ono \u0161to zaga\u0111uje \u2013 dajmo nekoj drugoj zemlji. U tome je problem, i to me dovodi do one u\u017easne re\u010di koju ja volim upotrebljavati kao provokaciju \u2013 komunizam. Ne mislim ja na onaj komunizam pro\u0161log veka, ali kako re\u0161iti taj problem? Jedini na\u010din da se takve igre spre\u010de je me\u0111unarodna saradnja iznad nivoa nacionalnih dr\u017eava, me\u0111unarodni forum koji bi imao dovoljno snage da o tome principijelno prosu\u0111uje.<\/p>\n\n\n\n

* Vi zbilja verujete u globalnu solidarnost?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

\u2013 Ne, ja verujem na\u010delno, u principu.<\/p>\n\n\n\n

* Pa u tome i jeste problem siroma\u0161nih. Ako solidarnosti nema?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

\u2013 Da, to jeste problem siroma\u0161nih, i na nivou suverenih dr\u017eava nije re\u0161iv. Mislim da treba (to se sad poku\u0161ava sa zelenim sertifikatima) prona\u0107i neki na\u010din koji jeste solidarnost, ali solidarnost sa brutalnim merama, sa kaznama. Sad \u0107ete vi kazati, ali i to je utopija, nikad ne\u0107e do toga do\u0107i. E, ovde dolazi moj pesimizam. Sa\u010dekajmo jo\u0161 malo, da dobijemo jo\u0161 nekoliko tajfuna u Evropi, jo\u0161 nekoliko katastrofalnih poplava. Onda, ako ne milom, bi\u0107e silom. Onda \u0107emo biti prisiljeni da u skoroj budu\u0107nosti ostvarimo globalnu kooperaciju, sa stro\u017eim mehanizmima, \u010dak elementima prisile. Ina\u010de, idemo direktno u novi varvarizam.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kliknite da biste pro\u010ditali ceo intervju.<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[405],"tags":[1115,1269,1267,1228,1268,1266,1264,1265],"autor":[],"class_list":["post-7938","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-novosti-sr","tag-akademskaknjiga","tag-covid19","tag-filozof","tag-intervju","tag-najpoznatijifilozof","tag-pandemija2","tag-slavojzizek-2","tag-zizekintervju"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7938","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7938"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7938\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7938"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7938"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7938"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=7938"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}