{"id":35134,"date":"2026-08-12T12:18:50","date_gmt":"2026-08-12T12:18:50","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=35134"},"modified":"2026-08-12T12:18:50","modified_gmt":"2026-08-12T12:18:50","slug":"materija-stvarnost-koja-nam-izmice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/materija-stvarnost-koja-nam-izmice","title":{"rendered":"Materija: stvarnost koja nam izmi\u010de"},"content":{"rendered":"

\"\"Prikaz knjige: Gvido Toneli, Materija. Ta divna iluzija<\/em>. Prevod sa italijanskog: Divna Lalevi\u0107 Bosisio. Novi Sad: Akademska knjiga, 2026.<\/strong><\/p>\n

Kada izgovorimo re\u010d \u201ematerija\u201c, \u010dini nam se da znamo o \u010demu govorimo. Materija je ono \u0161to mo\u017eemo dodirnuti: kamen, voda, na\u0161e telo, svet oko nas. Ona deluje \u010dvrsto, postojano i razumljivo. Me\u0111utim, moderna fizika je tokom poslednjih stotinu godina pokazala da je ta svakodnevna slika stvarnosti samo povr\u0161inski sloj mnogo dublje i neobi\u010dnije pri\u010de.<\/p>\n

Upravo tom velikom preispitivanju na\u0161eg poimanja sveta posve\u0107ena je knjiga Materija. Ta divna iluzija<\/em> italijanskog fizi\u010dara Gvida Tonelija, jednog od vode\u0107ih u\u010desnika u eksperimentu CMS (Compact Muon Solenoid<\/em>) u Evropskoj organizaciji za nuklearna istra\u017eivanja (CERN), \u010diji je tim 2012. godine u\u010destvovao u istorijskom otkri\u0107u Higsovog bozona za \u0161ta je nagra\u0111en Me\u0111unarodnom nagradom \u201eFundamental Physics Prize\u201c (2013). Dobitnik je i nagrade \u201eEnrico Fermi\u201c Italijanskog dru\u0161tva za fiziku (2013), i Medalje \u010dasti predsednika Republike Italije (2014).<\/p>\n

Toneli ne pi\u0161e klasi\u010dan ud\u017ebenik fizike elementarnih \u010destica. Njegova knjiga je mnogo vi\u0161e od pregleda nau\u010dnih dostignu\u0107a: ona je poziv da promenimo na\u010din na koji posmatramo stvarnost. Njegova osnovna poruka jeste da materija, iako nam izgleda kao ne\u0161to najizvesnije i naj\u010dvr\u0161\u0107e, u dubini prirode nije skup malih nepomi\u010dnih \u201ecigli\u201c, ve\u0107 slo\u017eena mre\u017ea odnosa, polja i procesa.<\/p>\n

Put kojim autor vodi \u010ditaoca po\u010dinje od sveta elementarnih \u010destica. Kvarkovi, leptoni i Higsovo polje nisu predstavljeni kao apstraktni pojmovi dostupni samo stru\u010dnjacima, ve\u0107 kao klju\u010dni delovi velike pri\u010de o tome kako je nastao svet koji poznajemo. Od mikroskopskih razmera Toneli zatim prelazi ka kosmosu: ka \u017eivotu i smrti zvezda, eksplozijama supernova, neutronskim zvezdama i crnim rupama \u2013 mestima gde se materija pokazuje u svojim najdramati\u010dnijim oblicima.<\/p>\n

Jedna od najzanimljivijih tema knjige jeste tamna materija. Savremena astronomija pokazuje da ono \u0161to vidimo \u2013 zvezde, planete, gas i pra\u0161inu \u2013 predstavlja samo mali deo kosmi\u010dke stvarnosti. Najve\u0107i deo materijalnog sadr\u017eaja univerzuma pripada ne\u010demu \u0161to ne mo\u017eemo direktno opaziti, ali \u010dije prisustvo otkrivamo po gravitacionom dejstvu.<\/p>\n

Jo\u0161 zagonetnija je tamna energija, pojam koji ozna\u010dava nepoznatu komponentu kosmosa odgovornu za ubrzano \u0161irenje univerzuma. Otkri\u0107e da se kosmos ne \u0161iri usporavaju\u0107i pod dejstvom gravitacije, ve\u0107 naprotiv sve br\u017ee, jedno je od najve\u0107ih iznena\u0111enja moderne kosmologije. Toneli pokazuje da se pred nama otvara nova slika sveta u kojoj ono \u0161to poznajemo predstavlja samo mali deo kosmi\u010dke celine. Tamna materija i tamna energija nisu samo nedostaju\u0107i delovi na\u0161e teorije, ve\u0107 podse\u0107anje da je najve\u0107i deo univerzuma jo\u0161 uvek skriven od na\u0161eg neposrednog iskustva i da se granice ljudskog saznanja neprestano pomeraju.<\/p>\n

Ovo saznanje predstavlja svojevrsni udarac \u010dovekovom ose\u0107aju sigurnosti: najve\u0107i deo univerzuma sastoji se od ne\u010dega \u0161to jo\u0161 uvek ne razumemo.<\/p>\n

Toneli zatim otvara jo\u0161 dublje pitanje: \u0161ta je prostor u kojem se materija nalazi? Klasi\u010dna predstava praznine kao obi\u010dnog odsustva svega izgubila je smisao u kvantnoj fizici. Vakuum nije praznina u tradicionalnom zna\u010denju re\u010di; on poseduje strukturu i predstavlja aktivno pozori\u0161te kvantnih procesa iz kojih mogu nastati \u010destice.<\/p>\n

U zavr\u0161nim poglavljima knjiga prerasta u filozofski esej o istoriji ljudske predstave o materiji. Toneli razmatra veliku euforiju mehanicisti\u010dkog materijalizma, verovanje da se \u010ditava stvarnost mo\u017ee objasniti kretanjem malih, nepromenljivih delova. Moderna fizika pokazala je granice takvog pogleda. Dana\u0161nja slika sveta nije zasnovana na \u010dvrstim elementima, ve\u0107 na dinami\u010dnim odnosima, simetrijama i poljima.<\/p>\n

U tom smislu naslov knjige nije paradoks ve\u0107 duboka nau\u010dna i filozofska poruka. Materija je \u201eveli\u010danstvena iluzija\u201c zato \u0161to ono \u0161to svakodnevno do\u017eivljavamo kao najstvarnije nije poslednji nivo stvarnosti. Iza sveta koji opa\u017eamo \u010dulima nalazi se mnogo slo\u017eenija struktura koju otkrivamo samo posredstvom nauke.<\/p>\n

Posebnu vrednost srpskog izdanja predstavlja prevod Divne Lalevi\u0107 Bosisio, koja je uspe\u0161no prenela i zahtevni jezik savremene fizike i Tonelijev prepoznatljiv esejisti\u010dki stil. Knjiga je objavljena u izdanju Akademske knjige, koja je ovim prevodom doma\u0107oj publici ponudila delo zna\u010dajno ne samo za popularizaciju nauke ve\u0107 i za \u0161ire razumevanje mesta \u010doveka u kosmosu.<\/p>\n

Najve\u0107a snaga Tonelijeve knjige jeste u tome \u0161to ona ne zavr\u0161ava tamo gde se zavr\u0161avaju jedna\u010dine. Ona nas vra\u0107a osnovnom pitanju: \u0161ta zapravo zna\u010di postojati? Savremena fizika nije uklonila tajnu sveta; naprotiv, ona ju je u\u010dinila dubljom. \u0160to vi\u0161e saznajemo o prirodi, to jasnije postaje da iza svakog odgovora stoje nova pitanja.<\/p>\n

Kao fizi\u010daru, posebno mi je bliska Tonelijeva poruka da razumevanje univerzuma ne umanjuje njegovu veli\u010danstvenost, ve\u0107 je produbljuje. Nauka nam je pokazala da su elementi od kojih je izgra\u0111eno na\u0161e telo nastali u unutra\u0161njosti drevnih zvezda, da se materija koju dodirujemo temelji na nevidljivim kvantnim procesima i da je \u010dovek, kao deo prirode, istovremeno i njen posmatra\u010d. U toj \u010dinjenici nema ni\u010deg \u0161to bi umanjilo \u010dovekov zna\u010daj; naprotiv, ona otkriva jednu od najlep\u0161ih ideja moderne nauke \u2013 da je univerzum, kroz bi\u0107a sposobna za mi\u0161ljenje i razumevanje, dobio mogu\u0107nost da postane svestan samoga sebe.<\/p>\n

Materija. Ta divna iluzija<\/em> jeste knjiga o fizici, ali jo\u0161 vi\u0161e knjiga o \u010dovekovom mestu u Univerzumu. Ona nas podse\u0107a da je najdublje znanje uvek spoj ta\u010dnosti i poniznosti: \u0161to vi\u0161e otkrivamo o svetu, to vi\u0161e razumemo koliko je on slo\u017een, zadivljuju\u0107 i jo\u0161 uvek nedoku\u010div.<\/p>\n

Prof. dr Milan Panti\u0107 <\/strong>
\nProfesor teorijske fizike na Univerzitetu u Novom Sadu<\/strong><\/p>\n

Izvor: Politika, Kultura, umetnost, nauka<\/em>, 8. avgust 2026.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prikaz knjige: Gvido Toneli, Materija. Ta divna iluzija. Prevod sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":33325,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-35134","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/35134","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=35134"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/35134\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":35136,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/35134\/revisions\/35136"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/33325"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=35134"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=35134"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=35134"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=35134"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}