{"id":34272,"date":"2026-04-21T12:21:59","date_gmt":"2026-04-21T12:21:59","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=34272"},"modified":"2026-04-21T12:21:59","modified_gmt":"2026-04-21T12:21:59","slug":"cena-slavnih-pobeda-prikaz-knjige-hleb-topovi-dugovi-srbija-1911-1914","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/cena-slavnih-pobeda-prikaz-knjige-hleb-topovi-dugovi-srbija-1911-1914","title":{"rendered":"Cena slavnih pobeda (prikaz knjige „Hleb, topovi, dugovi: Srbija 1911-1914“)"},"content":{"rendered":"

\u201ePrema za\u0161titnoj carini [se] nikada ne mo\u017ee imati dovoljno nepoverenja: industrija koju ona podigne sumnjiva je i prolazna, a \u0161teta koju nanese narodnoj privredi o\u010devidna i trajna.\u201c<\/em><\/p>\n

Milorad Nedeljkovi\u0107, 1913.<\/strong><\/p>\n

\"\"Mnogi smatraju ekonomiste neprijatnim ljudima \u2013 stalno insistiraju na \u010dinjenicama, brojkama, cenama, tro\u0161kovima i drugim nelagodnim stvarima. A tek kada se uhvate ekonomske istorije, onda kvare u\u017eitak onima koji se bez zazora prepu\u0161taju slavnoj pro\u0161losti sopstvenog naroda. Dvojica iz plemena ekonomista, Milan Zava\u0111il i Bo\u0161ko Mijatovi\u0107, u knjizi\u00a0Hleb, topovi, dugovi: Srbija 1911-1914.<\/em>\u00a0(Akademska knjiga, Novi Sad, 2025) prihvatila su se ozbiljnog posla, pisanja ekonomske istorije Srbije uo\u010di\u00a0Velikog rata. Pedantno su ga i valjano obavili, i verovatno namrgodili one koji to vreme posmatraju kao zlatno doba Srbije.<\/p>\n

\u0160to se srpske privrede ti\u010de, stanje stvari na po\u010detku druge decenije pro\u0161log veka, pokazuju autori, nije bio toliko lo\u0161e. Naravno, Srbija je i dalje bila nerazvijena i siroma\u0161na zemlja prema evropskim ar\u0161inima, ali neke stvari su po\u010dele da se menjaju nabolje. Zavr\u0161en je bio carinski rat sa Austrougarskom, Srbija ga nije izgubila, poljoprivreda je po\u010dela da se modernizuje, seoski doma\u0107ini su sve vi\u0161e proizvodili za tr\u017ei\u0161te, naro\u010dito strano, zemlja je po\u010dela da bele\u017ei zna\u010dajne stope privrednog rasta i rasta dohotka po stanovniku, \u0161to svedo\u010di o porastu produktivnosti rada. Infrastruktura je oja\u010dana, pre svega u pogledu \u017eeleznice. Nevolja je bilo napretek, ali se ipak ose\u0107ao sna\u017ean zamah privrednog rasta.<\/p>\n

I onda su do\u0161li balkanski ratovi i taj zamah je sase\u010den. Rat ima svoju cenu, \u010dak i kada se zanemare, u ovom ratu umereni gubici (oko 30.000) \u017eivota: smanjenje proizvodnje, manji izvoz i devizni priliv, ni\u017ei nivo investicija, istopljeni bud\u017eetski prihodi i znatno uve\u0107ani ratni rashodi. A Srbija je bila zemlja niske stope \u0161tednje, male akumulacije, tako da iz bud\u017eeta nije mogla ni infrastrukturne projekte da finansira, a kamoli da finansira nabavku naoru\u017eanja i ratne operacije.<\/p>\n

Jedini izlaz bilo je zadu\u017eivanje u inostranstvu. Pa su se francuski zajmovi koristili za kupovinu francuske artiljerije, onako rafalno. Stoga je spoljni dug zemlje od 1910. do 1914. porastao sa 78 na 104 odsto bruto doma\u0107eg proizvoda (BDP). Srbija je, neposredno pred Veliki rat, u\u0161la u du\u017eni\u010dku krizu, upravo zbog balkanskih ratova. Imaju\u0107i u vidu da su kapitalni izdaci, zbog male doma\u0107e \u0161tednje, mogli da budu finansirani samo me\u0111unarodnim zajmovima, du\u017eni\u010dka kriza je postala ozbiljno ograni\u010denje doma\u0107em privrednom napretku. A onda je Veliki rat sve promenio \u2013 po\u010delo je razaranje.<\/p>\n

Nije samo narasli spoljni dug bila jedina nevolja stvorena balkanskim ratovima. Autori procenjuju da su direktni tro\u0161kovi tih ratova za Srbiju, verovatno (nisu svi podaci raspolo\u017eivi) iznosili izme\u0111u 80 i 90 odsto BDP-a iz 1910. Uz to su gospoda Zava\u0111il i Mijatovi\u0107 sa\u010dinili i simulaciju dinamike BDP-a u slu\u010daju da do balkanskih ratova uop\u0161te nije ni do\u0161lo. Kada se taj hipoteti\u010dki iznos BDP-a suo\u010di sa onim stvarnim, u vremenskom horizontu od deset godina, sledi da je Srbija trajno izgubila 146 procenata BDP-a iz 1910. Drugim re\u010dima, balkanski ratovi ko\u0161tali su Srbiju vi\u0161e od dva godi\u0161nja iznosa BDP-a.<\/p>\n

Da li je od tih ratova bilo neke ekonomske koristi? Nove oblasti Srbije bile su privredno zaostale, a poreski prihodi prikupljeni na njima bili su zanemarljivi. Za punu integraciju novih oblasti u Srbiju bila su potrebna, pi\u0161u autori, velika ulaganja, koja bi, zbog nedovoljne doma\u0107e \u0161tednje, morala da budu finansirana novim me\u0111unarodnim zajmovima, koji verovatno ne bi bili dostupni, s obzirom na visoki stepen zadu\u017eenosti zemlje. Ukratko, za\u010darani krug.<\/p>\n

Balkanski ratovi su, uprkos ceni, okon\u010dani nesumnjivom vojnom pobedom. No, radikalska politi\u010dka elita proglasila je jo\u0161 jednu pobedu u disciplini \u2013 industrijalizacija. Naime, na po\u010detku 20. veka Srbija je nesporno bila agrarna zemlja. Postavljalo se pitanje na \u010demu zasnovati napredak: na modernizaciji poljoprivrede, izvozu konkurentnih proizvoda te delatnosti, uz uvoz industrijskih, ili na industrijalizaciji?<\/p>\n

Iako su poznavaoci prilika u Srbiji, poput Mom\u010dila Nin\u010di\u0107a i, verovatno najboljeg srpskog ekonomiste tog vremena, Velimira Bajki\u0107a, upozoravali da industrijalizacija nije primerena i da \u0107e imati \u0161tetne posledice, vlast ih nije slu\u0161ala. Industrijalizacija je bila radikalsko \u010dedo, koje je dr Lazar Pa\u010du, lekar koji je bio ministar finansija, kako se navodi u knjizi, ovako obrazlo\u017eio: \u201eMladoj industriji potrebna je ve\u0107a za\u0161tita. Mi ho\u0107emo da se industrijalizujemo.\u201c<\/p>\n

No, nezavisno od klimavog argumenta carinske za\u0161tite industrije u povoju, koji je, mo\u017eda slu\u010dajno, upotrebio Pa\u010du, autori knjige jasno stavljaju na znanje da svi drugi preduslovi uspe\u0161ne industrijalizacije, pre svega kapital i odgovaraju\u0107i nivo ljudskog kapitala, u Srbiji tog vremena nisu postojali. Tako nastala industrija bila je neefikasna, orijentisana na malo doma\u0107e tr\u017ei\u0161te skromne kupovne mo\u0107i, bez mogu\u0107nosti ostvarivanje ekonomije obima, bez velikih izgleda za izvoz. Cenu ovakve industrijalizacije, ove radikalske pobede, platili su srpski potro\u0161a\u010di, kupuju\u0107i skupu i nekvalitetnu doma\u0107u industrijsku robu.<\/p>\n

Izvesno je da je Srbiju \u010dekala industrijalizacija, ona je bila neminovan korak u pravcu ekonomskog prosperiteta, ali na\u010din na koji je sprovedena bio je potpuno pogre\u0161an, i podse\u0107a na Srbiju 21. veka i subvencionisanje investitora.<\/p>\n

A ekonomskog znanja i razboritosti nije nedostajalo, \u0161to se vidi iz epigrafa (Milorad Nedeljkovi\u0107 je bio jedan od Bajki\u0107evih u\u010denika). \u0160tavi\u0161e, iako nesklon, iz politi\u010dkih razloga, ideji carinske unije izme\u0111u Srbije i Austrougarske \u2013 za razliku od austrofila \u017divojina Peri\u0107a, koji je budu\u0107nost Srbije video u tre\u0107oj federalnoj jedinici Austrougarske \u2013 (tada) mladi Milan Stojadinovi\u0107 1913. obja\u0161njavao je njene ekonomske prednosti na na\u010delima Rikardove teorije komparativnih prednosti: takva bi unija i sloboda protoka robe, stanovnicima Austrougarske donela jeftinije poljoprivredne, a stanovnicima Srbije jeftinije industrijske proizvode. Argumentacija koja pokazuje dobro poznavanje nalaza ekonomske nauke. Nije da niko u Srbiji tog vremena ni\u0161ta nije znao.<\/p>\n

\u0160ta je to vredelo, kada se vlast nije obazirala na ekonomske argumente. Njeni najodgovorniji ljudi su pravili po\u010detni\u010dke gre\u0161ke. Na primer, Lazar Pa\u010du, koga je radikalska propaganda veli\u010dala kao kompetentnog i nepotkupljivog ministra finansija, predlo\u017eio je, a skup\u0161tina izglasala, zakon kojim je po\u010detkom rata, i onog iz 1912. i onog iz 1914. godine, uveden moratorijum, to jest odlaganje pla\u0107anja svih dugova do kraja rata (dva meseca po demobilizaciji).<\/p>\n

Pri tome se moratorijum odnosio ne samo na dugove nastale pre rata, nego i na one nastale tokom rata, pa je stupanjem na snagu takvog zakona u potpunosti zamrlo finansijsko tr\u017ei\u0161te, jer niko nije imao nikakav podsticaj da drugom pozajmi novac, jo\u0161 manje kapital. Umesto da se (privremeno) za\u0161titi samo jedna ranjiva grupa, mobilisani, za\u0161ti\u0107eni su svi, i to tako da niko vi\u0161e nije mogao da dobije kredit. Toliko o tada\u0161njem ministru finansija.<\/p>\n

Gospoda Zava\u0111il i Mijatovi\u0107 su napisali vrednu i sadr\u017eajnu knjigu, lepo je uobli\u010dili i \u010ditaocu ponudili podatke, \u010dinjenice, obja\u0161njenja, vrednosne sudove i obilje tema za razmi\u0161ljanje o pro\u0161losti i sada\u0161njosti, uz upozorenje da cena uvek mora da se plati. Naravno da se istorija ne ponavlja, ali se, kako je navodno rekao Mark Tven, \u010desto rimuje.<\/p>\n

Boris Begovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Izvor: Radar<\/em><\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201ePrema za\u0161titnoj carini [se] nikada ne mo\u017ee imati dovoljno nepoverenja: […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":32648,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-34272","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/34272","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=34272"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/34272\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/32648"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=34272"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=34272"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=34272"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=34272"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}