{"id":34040,"date":"2026-03-17T12:51:10","date_gmt":"2026-03-17T12:51:10","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=34040"},"modified":"2026-03-17T12:51:10","modified_gmt":"2026-03-17T12:51:10","slug":"svet-mrtvih-u-svetu-zivih-prikaz-knjige-general-mrtve-vojske","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/svet-mrtvih-u-svetu-zivih-prikaz-knjige-general-mrtve-vojske","title":{"rendered":"Svet mrtvih u svetu \u017eivih (prikaz knjige \u201eGeneral mrtve vojske\u201c)"},"content":{"rendered":"

\"\"Dvadeset godina po zavr\u0161etku Drugog svetskog rata jedan general i jedan vojni sve\u0161tenik dolaze u jednu, tu\u0111u zemlju, s jednim jedinim zadatkom: da sa mapom u rukama obi\u0111u vojni\u010dka groblja i mesta gde su poginuli vojnici njihove dr\u017eave sahranjeni, da iskopaju njihove mo\u0161ti i vrate ih njihovim porodicama. Zemlja u koju su doputovali je Albanija. Zemlja iz koje su do\u0161li je bezimena, ba\u0161 kao i njih dvojica, ali se pouzdano sluti da je Italija. S razlogom. Musolinijeve trupe okupirale su Albaniju 1939. godine i njom vladale, bezo\u010dno ubijaju\u0107i i pripadnike Otpora i nevino stanovni\u0161tvo. Sve do 1943. kada je vlast od italijanskih fa\u0161ista preuzela nacisti\u010dka Nema\u010dka, a godinu dana kasnije zemlju oslobodili partizani na \u010delu sa Enverom Hod\u017eom.<\/p>\n

Oslobo\u0111enje \u0107e, apsurdno, narednih \u010detrdeset godina Albaniju ponovo zarobiti, okova\u0107e je Hod\u017eina surova staljinisti\u010dka uprava i totalitaristi\u010dke metode koje \u0107e dr\u017eavu zaviti u siroma\u0161tvo, zatvoriti je prema svetu, a unutar nje se obra\u010dunavati ne samo sa politi\u010dkim oponentima ve\u0107 i sa slobodnom i kriti\u010dkom misli. Ono \u0161to \u0107e, pored patnji stanovni\u0161tva, ostati zapam\u0107eno kao slikoviti prizor istine jedne diktatorske vladavine bi\u0107e vi\u0161e od pola miliona bunkera, sazidanih za neki budu\u0107i otpor nekom mogu\u0107em neprijatelju.<\/p>\n

Na te bunkere nailazi\u0107e i general i vojni sve\u0161tenik, glavni junaci romana \u201eGeneral mrtve vojske\u201c Ismaila Kadarea (\u0110irokastra, 1936 \u2013 Tirana, 2024), najzna\u010dajnijeg albanskog pisca \u010dije je delo i dan-danas u vrhu i evropske i svetske literature, i deo njene najbolje, najupe\u010datljivije istorije. Ima vi\u0161e od pola veka kako ovaj roman privla\u010di nepodeljenu pa\u017enju izdava\u010da; otkako je 1963. prvi put objavljen u Tirani, vrlo je brzo preveden na strane jezike ne samo zato \u0161to je po umetni\u010dkim vrednostima bio prvorazredni doga\u0111aj u svetskoj knji\u017eevnosti, ve\u0107 i zato \u0161to je mnogima bio intrigantan zbog njegove nemile sudbine. Naime, \u201eGenerala mrtve vojske\u201c Hod\u017eina je vlast odmah po objavljivanju cenzurisala, izbaciv\u0161i ili ubla\u017euju\u0107i po nju navodno opasne i nenaklonjene delove knjige. I kao takva, knjiga je odmah postala popularna u Albaniji, a Kadare je u nju, posle smrti Envera Hod\u017ee 1985, vratio izba\u010dene delove, nastaviv\u0161i da roman dopisuje i da ga rediguje sve do kraja svog \u017eivota.<\/p>\n

\u201eGeneral mrtve vojske\u201c je i kao cenzurisan preveden relativno brzo i na srpski jezik. Prvi put ga je objavila 1968. godine \u201eBagdala\u201c iz Kru\u0161evca, u prevodu Esada Mekulija sa albanskog jezika, da bi izdanje bilo ponovljeno 1977. u \u010duvenoj biblioteci \u201eRe\u010d i misao\u201c beogradske izdava\u010dke ku\u0107e \u201eRad\u201c. Godinu dana kasnije, 1978, roman je na hrvatskom objavio \u201eOtokar Ker\u0161ovani\u201c iz Rijeke, u prevodu \u0110ura Plemen\u010di\u0107a sa francuskog jezika, i pod nazivom \u201eGeneral mrtve armije\u201c. Od tada je trebalo da pro\u0111e bezmalo \u0161est decenija pa da se na srpskom pojavi originalno, necenzurisano izdanje ovog dela koje je francuski list \u201eLe Monde\u201c svrstao u 100 najboljih knjiga pro\u0161log stole\u0107a. \u010cestitke za to idu \u201eAkademskoj knjizi\u201c iz Novog Sada koja sa puno razloga, ve\u0107 na koricama ovog Kadareovog dela isti\u010de: \u201ePrvo srpsko necenzurisano izdanje najzna\u010dajnijeg albanskog romana XX veka i klasika evropske literature\u201c. Knjiga je iza\u0161la u biblioteci \u201eSavremeni roman\u201c (za izdava\u010da Bora Babi\u0107), a u Napomeni je nagla\u0161eno da je zbog izuzetne umetni\u010dke vrednosti i poetske snage obnovljen prevod Esada Mekulija iz 1968. godine, dok je nedostaju\u0107e, cenzurisane delove knjige prema albanskom izdanju iz 2007. godine s albanskog prevela An\u0111ela Markovi\u0107.<\/p>\n

Ishodi\u0161te romana \u201eGeneral mrtve vojske\u201c Ismaila Kadarea \u010dini zadatak zbog kojeg su general i sve\u0161tenik stigli u Albaniju. Dvogodi\u0161nja kontinuirana pretraga grobalja po vrletima, planinskom kr\u0161u, strminama i udolinama \u0161to \u010duvaju na desetine hiljada mrtvih vojnika koje treba vratiti u otad\u017ebinu, otkri\u0107e im simboliku misije koja pulsira zasebno, izvan okvira dr\u017eavnog posla. A koja zbunjuje, pa \u010dak i ispunjava zebnjom unutarnji \u017eivot generala koji hodo\u010dasti mrtvima. Dok nadzire iskopavanje le\u0161eva vojnika, proverava njihovu identifikaciju, polaganje u crne kese i tovarenje u kamione, u umu glavnog junaka Kadareovog romana smenjuju se istorijske scene sa brojnim uzrocima i posledicama proteklog surovog doba. Svaka sli\u010dica tog kaleidoskopa o\u017eivljava sumnju u opravdanost pokolja i krvoproli\u0107a u kojima nije u\u010destvovao; ali kao da jeste, jer mo\u0161ti svakog poginulog pripadnika brojnih bataljona, pukova, divizija…, koji oko vrata nosi medaljon Svete Marije kao znak prepoznavanja, kazuju svoju pri\u010du. Uz to, do generala dolaze i prona\u0111eni dnevnici i zapisi vojnika, svedo\u010denja i o vremenu u kojem su ratovali, i o komandantima, posebno onim bezdu\u0161nim kao \u0161to je bio pukovnik Z, koji je sopstvenu vojsku maltretirao i usput se divlja\u010dki ophodio prema doma\u0107em stanovni\u0161tvu. A kome nikako ne mo\u017ee da se u\u0111e u trag.<\/p>\n

I tako general mrtve vojske proverava i procenjuje doga\u0111aje iz nedavne pro\u0161losti, istovremeno i veruje i sumnja u sebe, bore\u0107i se sa nedoumicama koje vape da budu razre\u0161ene istinama \u0161to se kriju u novim perspektivama. Ka kojima se general polako otvara, druga\u010dije gledaju\u0107i ne samo na rat, ve\u0107 i na autohtono albansko stanovni\u0161tvo koje je, oma\u0111ijan predrasudama, prvotno do\u017eivljavao kao divlji narod ratni\u010dkog mentaliteta.<\/p>\n

Ismail Kadare je majstor pripovedanja, njegove re\u010denice nalik narodnom kazivanju naoko neutralnog a izrazito sugestivnog odjeka u svakom trenutku iz du\u0161e crpu emocije koje uznemireni razum pamti, i preobra\u017eava u potresnu stvarnost. Koju general sve \u010de\u0161\u0107e, svim se silama brane\u0107i od nje, lak\u0161e savladava uz pomo\u0107 alkoholne izmaglice. Jer samo je tako mogu\u0107e smo\u0107i snagu da slu\u0161a general-potpukovnika iz druge zemlje koji je istim poslom do\u0161ao u Albaniju, i koji sa svojom ekipom iskopava smrtne ostatke vojnika ne pitaju\u0107i iz \u010dije su vojske, ne libe\u0107i se da ih kao autenti\u010dne podme\u0107e porodicama. \u010cak ih otvoreno nude\u0107i generalu.<\/p>\n

Svet mrtvih kovitla se u svetu \u017eivih toliko strasno, toliko nepovratno da ga general svake no\u0107i pretvara u bajku za svoju unuku: on sa sve\u0161tenikom traga po planinama i visoravnima za grobovima pobijenih vojnika, kada, odjednom\u2026, \u010duje de\u010dji glasi\u0107: A medved<\/em>? Jer u bajkama junake jure medvedi, a ne mrtvi. Od bajke do zbilje me\u0111utim kratak je korak, a zbilja generalu uteruje strah u kosti kada mu, budnom, unesre\u0107ena starica iz albanskog sela pred noge baca d\u017eak sa kostima pukovnika Z. Zveri kojoj je ona li\u010dno presudila jer joj je njegov bataljon mu\u017ea streljao, a on k\u0107erku od \u010detrnaest godina silovao. Koja se pri povratku ku\u0107i bacila u bunar. U zlu bajki nema, i general di\u017ee taj d\u017eak, nosi ga, \u201epogrbljen i utrnuo, kao da na ramenima dr\u017ei sramotu i teret celog sveta.\u201c<\/p>\n

Do sr\u017ei antiratni, roman Ismaila Kadarea \u201eGeneral mrtve vojske\u201c sagledava istoriju kroz dobrovoljno iskupljenje pojedinca u ime ve\u0107ine. Da li je, i koliko, ono dovoljno da spere sramotu celog dru\u0161tva ostaje ve\u010dno pitanje. Ali i ve\u010dna istina da i zrnce tog iskupljenja mo\u017ee da zaiskri neo\u010dekivanom svetlo\u0161\u0107u.<\/p>\n

An\u0111elka Cviji\u0107<\/strong><\/p>\n

Izvor: Danas<\/em>, 14\u201315. mart 2026<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dvadeset godina po zavr\u0161etku Drugog svetskog rata jedan general i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":32676,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-34040","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/34040","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=34040"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/34040\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/32676"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=34040"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=34040"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=34040"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=34040"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}