{"id":33979,"date":"2026-03-09T12:52:39","date_gmt":"2026-03-09T12:52:39","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=33979"},"modified":"2026-03-09T12:52:39","modified_gmt":"2026-03-09T12:52:39","slug":"prikaz-knjige-materija-ta-divna-iluzuja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/prikaz-knjige-materija-ta-divna-iluzuja","title":{"rendered":"Prikaz knjige \u201eMaterija: Ta divna iluzuja\u201c"},"content":{"rendered":"

\"\"Katalog novosadske \u201eAkademske knjige\u201c posve\u0107en delima velikih svetskih nau\u010dnika nedavno je oboga\u0107en jo\u0161 jednom knjigom koja prosto \u201emoli\u201c da se na\u0111e u svakoj ozbiljnijoj biblioteci. Re\u010d je o naslovu \u201eMaterija: Ta divna iluzuja\u201c \u010duvenog italijanskog fizi\u010dara, profesora Gvida Tonelija, nau\u010dnika svetskog ugleda, jednog od vode\u0107ih eksperimentalnih fizi\u010dara koji su koordinisali i vodili \u201eCMS tim\u201c, zaslu\u017ean za eksperimentalno otkri\u0107e postojanja \u201eHigsovog bozona\u201c.<\/strong><\/p>\n

U svojoj najnovijoj knjizi – \u201eMaterija: Ta divna iluzuja\u201c, profesor na Univerzitetu u Pizi, Toneli postavlja pitanja \u201eod \u010dega smo sazdani?\u201c, \u201e\u0161ta je vreme?\u201c i \u201ekako je nastao na\u0161 univerzum?\u201c, kojima je posvetio godine studija i istra\u017eivanja.<\/p>\n

Kad je Demokrit rekao da smo napravljeni od atoma, gotovo nije bilo savremenika koji mu je poverovao. Trebalo je do\u010dekati Galileja i Njutna, pa onda sa\u010dekati jo\u0161 400 godina kako bismo doprli do elementarnih \u010destica, otkriv\u0161i pritom da svet oko nas ima zaista neobi\u010dne odlike, zajedni\u010dke najudaljenijim zvezdama i poljskom cve\u0107u, jednoj supernovi i nama, ljudskim bi\u0107ima. Svojstva materije koja danas uzimamo zdravo za gotovo u su\u0161tini su prili\u010dno neravan vrh evolucionog ledenog brega koji se talo\u017ei ve\u0107 skoro \u010detrnaest milijardi godina. U svom stilu, veoma jasno, Toneli obja\u0161njava na koji na\u010din se elementarne \u010destice vezuju kako bi formirale bizarne oblike korelisanih kvantnih stanja, praiskonske kvarkove i gluonske supe ili masivne neutronske zvezde, kre\u0107u\u0107i se po rubovima nauke na kojima pouzdana \u010dvrstina materije postaje tek komotna iluzija. Neo\u010dekivani put u svet moderne fizike koji \u0107e \u010ditaoca navesti da univerzum, pa \u010dak i sebe, sagleda druga\u010dijim o\u010dima.<\/p>\n

Veliki deo knjige posve\u0107en je \u201eHigsovom bozonu\u201c. Na pitanje novinarke Kamile Jana\u010di – \u0160ta bi bili univerzum, priroda i mi sami bez \u201eHigsovog bozona\u201c, profesor Toneli odgovara da je to otkri\u0107e \u201ezatvorilo jedno nau\u010dno pitanje otvoreno vi\u0161e od 2.500 godina, jo\u0161 od vremena prvih gr\u010dkih predsokratovaca. Shvatili smo za\u0161to elementarni sastojci materije, kvarkovi i leptoni, koji su savremeni atomi koje je pretpostavio Demokrit iz Abdere, imaju toliko razli\u010dite mase. Tu razliku proizvodi ‘Higsov bozon’, \u010destica odgovorna za nevidljivo polje koje ispunjava \u010ditav univerzum. Zahvaljuju\u0107i tom mehanizmu mogli su da se formiraju prvi protoni, ogromni oblaci vodonika iz kojih su nastale prve zvezde, zatim galaksije i planetarni sistemi, sve do nas. Da se Higsovo polje nije ‘smestilo’ u na\u0161 univerzum, stoti deo milijarditog dela sekunde nakon ‘Velikog praska’, sve ono \u0161to danas poznajemo kao materijalni svet, uklju\u010duju\u0107i i nas same, ne bi bilo mogu\u0107e. Univerzum bi mo\u017eda mogao da nastavi da se \u0161iri, ali bi bio beskoristan i krajnje nezanimljiv: ogromna pra\u0161ina elementarnih \u010destica bez mase, nesposobnih da se me\u0111usobno pove\u017eu\u201c.<\/p>\n

\u010cuvenu frazu iz \u201eKnjige postanja\u201c – \u201ePrah si bio, u prah \u0107e\u0161 se pretvoriti\u201c, profesor Toneli obja\u0161njava re\u010denicama \u201eU\u017easna osuda na smrt i patnju mo\u017eda \u0107e nam delovati manje gorko ako se podsetimo da, istina, jesmo prah – no, ta\u010dnije re\u010deno, mi smo zvezdana pra\u0161ina. Duboko smo ujedinjeni sa najsjajnijim telima na nebu posutom zvezdama\u201c.<\/p>\n

Dragan Sto\u0161i\u0107<\/strong><\/p>\n

Izvor: Novi magazin<\/em><\/p>\n

 <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Katalog novosadske \u201eAkademske knjige\u201c posve\u0107en delima velikih svetskih nau\u010dnika nedavno […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":33325,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-33979","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33979","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=33979"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33979\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/33325"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=33979"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=33979"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=33979"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=33979"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}