![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2026\/02\/B5E934D6-EF61-43EB-866B-BB4B0E6FCD58.webp\")
<\/p>\n<\/p>\n
Tokom ove godine Akademska knjiga \u0107e objaviti novu knjigu istaknute istori\u010darke Marije Todorove The Balkans. Mision Possible<\/em>. Tim povodom prenosimo veliki intervju koji je Marija Todorova dala za ljubljansko Delo<\/em>. Razgovor je vodio Milan Ili\u0107.<\/strong><\/p>\n Za razliku od drugih velikih poluostrva na jugu Evrope, kao \u0161to su Iberijsko ili Apeninsko, granice Balkana su mnogo manje jasne. Balkan je u poslednja dva stole\u0107a dobio negativnu konotaciju. Dodatan „za\u010din“ u poimanju tog dela Evrope je fraza „Zapadni Balkan“, koja se poslednjih decenija ustalila u geopoliti\u010dkom diskursu. „Da li ikad govorite o Isto\u010dnom Balkanu? A o Severnom ili Ju\u017enom?“ su pitanja koja autor ovih redova u \u0161ali, u \u010detiri oka, ponekad na koktelima postavlja politi\u010darima, privrednicima i drugima koji su prethodno, u svojim konferencijskim govorima, pominjali „Zapadni Balkan“. Ozbiljniji razgovor o poimanju Balkana smo imali sa istori\u010darkom Marijom Todorovom, vrhunskom nau\u010dnicom i briljantnim intelektualcem. Ro\u0111ena 1949. godine u Sofiji, Todorova je od 2001. godine redovna (sada emeritirana) profesorka Univerziteta Illinois Urbana-Champaign. Prethodno, godine 1993, u godinama oru\u017eanih konflikata za jugoslovensko nasle\u0111e, objavila je knjigu „Imaginarij Balkana“, koja je u me\u0111uvremenu prevedena na 15 jezika. Jedan od njih je i slovena\u010dki: pod tim naslovom ju je objavio In\u0161titut za civilizacijo in kulturo – ICK, 2001 (Ljubljana: Littera picta). U toj knjizi, koja je nedugo po objavljivanju postalo \u010duveno, uticajno i nezaobilazno delo u prou\u010davanju istorije jugoistoka Evrope, Todorova je opisala ontologiju Balkana od 15. veka do savremenog doba. Analiziraju\u0107i \u0161ta su o tom delu kontinenta pisali putopisci, diplomati, nau\u010dnici, novinari i knji\u017eevnici iz raznih dr\u017eava, na raznim jezicima, Todorova prezentuje detaljnu studiju o tome kako je naizgled obi\u010dan geografski pojam pretvoren u op\u0161tera\u0161ireno i vrlo sna\u017eno pe\u017eorativno obele\u017eje u modernoj istoriji. Tako\u0111e je skovala pojam balkanizam (Balkanism<\/em>) za ozna\u010davanje zapadnja\u010dke predod\u017ebe o Balkanu kao varvarskom, egzoti\u010dnom i nedovoljno civilizovanom podru\u010dju u „predvorju civilizovane Evrope“. Razgovarali smo u be\u010dkom Institutu za humanisti\u010dke nauke, gde je Todorova nedavno provela par meseci kao gostuju\u0107i nau\u010dni istra\u017eiva\u010d.<\/p>\n Kada se govori o Balkanu i Balkancima kao nosiocima nekih osobina, \u010desto mi na pamet padne predstava Antigona re\u017eiserke Mete Ho\u010devar, po tekstu Du\u0161ana Jovanovi\u0107a, koju je Slovensko narodno gledali\u0161\u010de iz Ljubljane izvelo u na Be\u010dkom letnjem festivalu 1993. godine. Radnja je zapravo reflektira raspad Jugoslavije tih godina. Antigonini sinovi na kraju ubijaju jedan drugoga opisuju\u0107i pritom svoj nemilosrdni dvoboj u stilu tv-komentatora u direktnom prenosu. U kulminaciji bratoubila\u010dkog nasilja je \u010ditavo gledali\u0161te, klupe na kojima smo sedeli i aplaudirali, shvataju\u0107i da je to kraj predstave, bilo kao lift podignuto iz podrumske, kamerne scene Theatra an der Wien. Nakon toga je \u00a0platforma na kojoj smo sedeli bila jo\u0161 okrenuta i horizontalno, za 180 stupnjeva. Tada smo shvatili da smo, \u010ditavo gledali\u0161te predstave, podignuti na glavnu binu tog pozori\u0161ta, praznog. Na bazi toga, moje prvo pitanje glasi: da li samozadovoljna, naizgled sjajna Zapadna Evropa, prekrivena izlizanim bar\u0161unom, koja aplaudira samoj sebi, zaista ima Balkan kao svoj mra\u010dan, podrumski prostor pun le\u0161eva?<\/em><\/p>\n Sve zavisi od toga kako zami\u0161ljate podrum. Nije smisleno smatrati ga isklju\u010divo prostorom nasilja, gde se ljudi ubijaju. Ako analizirate koliko je krvi proliveno drugde u Evropi, Balkan \u0107e vam se \u010diniti kao najmiroljubiviji deo kontinenta. Svaka krv je u\u017easna, rekao bi Dostojevski i ta\u010dno je da je na Balkanu proliveno mnogo krvi, ali zanemarivo malo u pore\u0111enju sa „civilizovanim dr\u017eavama“. \u010cinjenica je pak da je Balkan veoma glasan, da mnogo vi\u010de, kao u predstavi koju ste opisali. Tako\u0111e, ljudi na Balkanu ne skrivaju svoje osobine, priznaju da su nasilni, da ubijaju… Molim da me ne razumete pogre\u0161no: na Balkanu je bilo nasilja, ali u relativno kratkom istorijskom periodu, na kraju 19. i po\u010detkom 20. stole\u0107a. Bilo je to vreme posle ratova za italijansko i nema\u010dko ujedinjenje, Pariske komune i drugih sukoba, period takozvane Belle \u00c9poque<\/em>, nekoliko decenija u kojima je rasla generacija sa ose\u0107ajem da je mir trajno stanje. A onda su, pre prvog Svetskog rata, izbila dva Balkanska rata, 1912. i 1913. godine. U me\u0111uvremenu, godine 1903, veliki skandal na svim evropskim dvorovima je izazvalo ubistvo srpskog kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a i njegove \u017eene te bacanje njihovih le\u0161eva kroz prozor. To je poja\u010dalo ose\u0107aj koji se mo\u017ee ukratko opisati kao „mi u Evropi smo miroljubivi, ali imamo jedan kutak sa nasiljem“. Ti stereotipi su delom nastali i ne\u0161to pre, u vreme sukoba oko Makedonije. Kongres u Berliinu 1878. godine je bio u vreme povla\u010denja Otomanske imperije i podele Balkana prema granicama koje su nacrtale velike sile. Niti jedna od balkanskih dr\u017eava nije bila pregovara\u010dka strana u Berlinu. Te granice su stvorene sa ciljem da se napravi ravnote\u017ea sila u Evropi. Naravno, potom su susedne zemlje, Gr\u010dka, Bugarska i Srbija, htele prisvojiti Makedoniju pa su nastali krvavi sukobi, posebno izme\u0111u Bugarske i Gr\u010dke. Neki ka\u017eu da je moderan terorizam nastao na Balkanu. Naravno, i to je nonsens. Imate, na primer, anarhiste, \u010diji sledbenik je u \u017denevi ubio caricu Sisi, \u017eenu Franca Jozefa, \u0161to nema nikakve veze sa Balkanom. Ponavljam, decenije mira u Evropi, kontrapunkt ratovima na Balkanu, stvorile su stereotipe o Balkanu.<\/p>\n Ne mnogo kasnije, oni su dobili mo\u0107nu infuziju.<\/em><\/p>\n Pogotovo posle Sarajevskog atentata 1914. godine, kada je Balkan shva\u0107en kao „bure baruta“. Ali pogledajte pa\u017eljivije potom Drugi svetski rat. Jugoslavija i Gr\u010dka su zaista bile njegove \u017ertve. \u017delim re\u0107i da pore\u0111enje sa takozvanom „civilizovanom Evropom“ pokazuje da Balkan i nije ba\u0161 toliko lo\u0161. Da se vratim na va\u0161u metaforu Balkana kao podruma Evrope: moram vas podsetiti da na podrum mo\u017eete gledati i kao na lepo mesto, gde mo\u017eete \u010duvati svoje skupocene stvari, antikvitete, vinoteku… Podrum uop\u0161te ne mora biti grozan prostor. Evo, moja k\u0107erka je udata za Francuza i \u017eivi u Francuskoj, zemlji veoma dobrih vina, ali neka bugarska su jo\u0161 bolja. U podrumu mo\u017eete imati i ljupku tavernu, sa odli\u010dnom hranom, gde \u0107ete se provesti bolje nego igde drugde. Ukratko, sve zavisi od toga kako gledate na podrum.<\/p>\n Sada konkretnije: na geografskoj karti \u010dlanica EU postoji jedna nemala rupa, za koju su u EU smislili naziv „Zapadni Balkan“, koji mi se li\u010dno \u010dini apsurdan.<\/em><\/p>\n „Zapadni Balkan“ je nesumnjivo oksimoron. On ne postoji. To je blesav naziv. Ako \u0107emo tako, onda bi Isto\u010dni Balkan bio Bugarska, jedino podru\u010dje na kojem je zapravo planinski masiv po kojem je \u010ditavo poluostrvo dobilo ime. Zanimljivo, upravo u Be\u010du se fraza „Zapadni Balkan“ po\u010dela koristiti u poslednjoj deceniji 20. veka, da se opi\u0161e regija sa dr\u017eavama koje jo\u0161 nisu u\u0161le u EU. U me\u0111uvremenu su to postale Slovenija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska. „Zapadni Balkan“ zapravo nije bio osmi\u0161ljen kao ne\u0161to uvredljivo, ve\u0107 kao op\u0161ti naziv, iako je potpuno idiotski. S druge strane uo\u010davamo da je taj naziv prihva\u0107en i u nekim dr\u017eavama koje se smatraju njegovim delom. Na primer, u glavnom gradu Albanije, Tirani, osnovan je Univerzitet Zapadnog Balkana. Mnogim ljudima je fraza „Zapadni Balkan“ sme\u0161na, ali je istovremeno i prihva\u0107ena. Na to prihva\u0107anje uti\u010de i \u017eelja tih dr\u017eava da budu primljene u EU u paketu.<\/p>\n Kako se sada \u010dini, one ipak ne\u0107e sve odjednom u\u0107i u EU.<\/em><\/p>\n Da, to tako ne\u0107e funkcionisati. Prva \u0107e verovatno biti primljena Crna Gora. I Albanija je sada ne\u0161to ispred Severne Makedonije, sa kojom je prethodno bila uvek zajedno pominjana kao kandidat za \u010dlanicu EU. Bosna i Hercegovina je posebna, tu\u017ena pri\u010da. O njoj niko ne razmi\u0161lja ozbiljno.<\/p>\n Ostaje klju\u010dno pitanje: \u0161ta je sa Srbijom?<\/em><\/p>\n Prime\u0107ujem da se u diskursu o Zapadnom Balkanu Srbija nekako ostavlja po strani. Ona je sui generis<\/em>. Jasno je pritom da je bez Srbije je nemogu\u0107e poduzeti bilo \u0161ta sa BiH, zbog Republike Srpske, kao ni sa Crnom Gorom. Te tri dr\u017eave bi trebale zajedno u\u0107i u EU. Li\u010dno mislim da bi postepeno sve balkanske dr\u017eave trebale u\u0107i u EU, ne na kraju i zato \u0161to se EU ose\u0107a nekako posramljeno posle naglih izjava o spremnosti da se u \u010dlanstvo prime Ukrajina i Moldavija. U vezi Srbije sam neko vreme mislila da Vu\u010di\u0107 ve\u0161to manevrira izme\u0111u Zapada i Istoka, uklju\u010duju\u0107i Kinu, ali sada mi se \u010dini da su svi razo\u010darani sa njim. Ukratko, sve je danas na ledu, osim Albanije i Crne Gore.<\/p>\n Da li je \u010dlanstvo u NATO paktu tako\u0111e preduslov za ulazak u EU?<\/em><\/p>\n Ta\u010dno je da su Crna Gora, Albanija i Severa Makedonija u\u0161le u NATO. Nekada je to bio preduslov za \u010dlanstvo u EU, ali sada se vi\u0161e to ne \u010dini takvim. Kanali izme\u0111u Srbije i Crne Gore su toliko otvoreni da mi je te\u0161ko zamisliti kako bi Crna Gora mogla bez Srbije u\u0107i u EU. Ako prime Crnu Goru, de fakto je i Srbija unutra.<\/p>\n O\u010digedno zbog stereotipa. Ti ljudi \u017eele da ih prihvati bogati deo Evrope odnosno takozvani Zapad. Milica Baki\u0107-Hayden, srpska nau\u010dnica koja je predavala u SAD, objasnila je kako su u nekada\u0161njoj Jugoslaviji „orijentalizovani“ oni koji su bili isto\u010dnije i ju\u017enije, smatrani konzervativnijim i primitivnijim. To ne vredi za Bugare, ali i oni su u ambivalentnoj poziciji. S jedne strane, Bugari se ne mogu negirati da su Balkan, jer se \u010ditavo gorje koje se tako zove, nalazi u Bugarskoj. U poeziji 19. veka je Balkan bio fin pojam, sinonim za slobodu i nezavisnost. Istovremeno se i Bugarskom pro\u0161irio negativni stereotip o Balkanu. Pre intervjua ste mi pomenuli da se se\u0107ate da se bugarski nacionalni avio-prezovnik decenijama zvao Balkan – Bulgarian Airlines<\/em>. Po\u010detkom ovog veka je preduze\u0107e preimenovano u Bulgaria Air<\/em>.<\/p>\n Za\u0161to je uop\u0161te bilo nazvano <\/em>Balkan?<\/em><\/p>\n Zato \u0161to posle Drugog svetskog rata op\u0161ti stereotip o Balkanu i balkanizmu nije bio \u017eiv. Uvenuo je u vreme Hladnog rata, kada su na Balkanu s jedne strane bile kapitalisti\u010dke Turska i Gr\u010dka, sa druge socijalisti\u010dka Bugarska u sovjetskom bloku, a na tre\u0107oj strani Jugoslavija, koja je bila posebna, druga\u010dija i od jednih i drugih. Sada mi se \u010dini da Balkan ponovo prestaje automatski stvarati negativne asocijacije, uklju\u010duju\u0107i Sloveniju, ne\u0161to manje i Hrvatsku. U tim dr\u017eavama, pogotovo u periodu kada je u Hrvatskoj na vlasti bio Tu\u0111man, poricanje Balkana je slu\u017eilo svrsi. Nagla\u0161avalo se da je su te zemlje bile deo Austrougarske Monarhije, sve sa ciljem da se u\u0111e u EU. Sada, kada je to ostvareno, re\u010d Balkan im vi\u0161e nije crvena krpa. Zanimljiv je svakako i primer Turske, kojoj je pominjanje Balkana do danas izaziva nostalgiju i \u010de\u017enju, jer je to podru\u010dje Tursku \u010dinilo evropskom dr\u017eavom. I to je stereotip.<\/p>\n Da li je aktuelan podatak da je va\u0161 <\/em>Imaginarij Balkana, preveden dosad na 15 jezika?<\/em><\/p>\n Da. Kinesko izdanje je najnovije. Delovi knjige su prevedeni na jo\u0161 neke druge jezike, ali \u010ditavo delo je dosad objavljeno na 15 jezika.<\/p>\n Kako bi, bez la\u017ene skromnosti, na nekom stru\u010dnom skupu ili pred studentskim auditorijem, objasnili za\u0161to je ta knjiga veliko delo?<\/em><\/p>\n Ah, ne znam. Nisam je pisala da bude hit.<\/p>\n \u0160ta bi napisali za enciklopediju o njoj, u par odlomaka?<\/em><\/p>\n Ni\u0161ta. Prepustila bi zainteresovanima da odgovor potra\u017ee od ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n Ne\u0107u odustati: verujem da imate nekakav stav o tome za\u0161to je ta knjiga toliko uspe\u0161na?<\/em><\/p>\n Zato \u0161to je koincidirala sa raspadom Jugoslavije i vrhuncem antibalkanskog diskursa. Mnogi novinari koji su u to vreme pisali gluposti o Balkanu su je zatim pro\u010ditali i potom mi priznali da su napokon shvatili o \u010demu je re\u010d te da vi\u0161e ne mogu pisati o tom podru\u010dju kao \u0161to su to prethodno \u010dinili. Iznenadilo me zapravo da je mnogo ljudi pro\u010ditalo knjigu, iako sam je napisala kao veoma akademsku. Ne bih je bila u stanju napisati da nisam nekoliko decenija radila na objavljivanju putopisa iz tog dela sveta pisanih od 15. stole\u0107a nadalje, kao i da nisam predavala o otomanskoj ostav\u0161tini. I onda, u vreme raspada Jugoslavije, prikupila sam ta svoja znanja i objavila ih u jednoj knjizi. O\u010digledno je iza\u0161la u pravom trenutku. Interes za njom su nedavno pokazali i izdava\u010di iz jedne ju\u017enoameri\u010dke zemlje, kao i oni koji objavljuju dela na arapskom. O\u010dito ih zanimaju percepcija odre\u0111enog podru\u010dja i sa njim povezani stereotipi. Ono \u0161to me najvi\u0161e iznena\u0111uje je da ta knjiga nastavlja biti popularna i posle dobre tri decenije od prvog izdanja. Preradila sam je i dopunila 2009. godine, ali je to u biti jo\u0161 uvek ona originalna, sada ve\u0107 stara knjiga.<\/p>\n Izgleda da je ostala referentna.<\/em><\/p>\n Ne znam, ali to zna\u010di da ti stereotipi, za koje sam mislila da su ve\u0107inom izbledeli, jo\u0161 uvek prisutni. Nedavno sam dobila elektronsko pismo iz Australije, od \u010doveka koji mi je napisao da je posle \u010ditanja te knjige ponosan \u0161to ima balkansko poreklo. To me, sa jedne strane, raduje, ali s druge strane i ne ba\u0161, zato \u0161to to zna\u010di da se predrasude obnavljaju.<\/p>\n Nedavno vam je objavljenja, prvo u nema\u010dkom izdanju, knjiga <\/em>Balkan: Mission Possible, \u010dija sva tri dela tako\u0111e imaju naslove povezane sa filmovima „Misija nemogo\u010de“<\/em> (Mission Impossible) sa Tomom Cruiseom u glavnoj ulozi.<\/em><\/p>\n I englesko izdanje terba biti \u0161tampano. Planirano je bilo za jesen 2025, ali se to malo oteglo. Ta knjiga je bazirana na predavanjima koja sam imala u Be\u010du. Sa njom sam se htela vratiti na svoju staru knjigu i ponovno promisliti \u0161ta je Balkan. Balkan je bio geopoliti\u010dki va\u017ean krajem 19. veka, potom i u vreme Hladnog rata, kada je Jugoslavija bila veoma zna\u010dajna. Posle toga su prostor Jugoslavije i \u010ditav Balkan izgubili na geopoliti\u010dkom zna\u010denju. Sada se va\u017enost preselila na Bliski Istok. Usput, znate li da je izraz Bliski Istok u 19. veku bio sinonim za Balkan? Tako su neki autori pisali o Otomanskom carstvu. Bliski Istok su sada Izrael i okolne arapske zemlje. Dobro je pak \u0161to je Balkan izgubio na svojem geopoliti\u010dkom zna\u010daju. I \u010ditava Evropa je izgubila na svojoj geopoliti\u010dkoj va\u017enosti. Drugi igra\u010di su sada va\u017eniji: SAD, Kina, Indija…, naravno i Rusija. Pojam „balkanizacija“ vi\u0161e nije povezan sa Balkanom. Sada ljudi govore o „balkanizaciji matematike“, „balkanizaciji parlamentarizma u Americi“, itd. To je postala prazna re\u010d, koja vi\u0161e nije uvredljiva. Ozna\u010dava fragmentaciju. Donekle je nalik na atribut „vizantijski“, kao kada za ne\u0161to ka\u017eemo da je „veoma vizantijski“, \u017eele\u0107i izraziti da je bogato ukra\u0161eno. Danas se „balkanizacija“ i „balkanski“ koriste u kontekstima koji nisu povezani sa geografskom regijom Balkana. Drugo \u0161to sam htela iskazati u toj knjizi je povezano sa \u010dinjenicom da postoji disciplina u kojoj se izu\u010dava Jugoisto\u010dna Evropa odnosno Balkan. Analizirala sam kategorije sa kojima pristupamo tom podru\u010dju, imperijalne, nacionalisti\u010dke, odnos prema periferiji i druge. Tu postoje jo\u0161 dve kategorije, danas veoma popularne. Jedna je postkolonijalizam i dekolonijalizacija. Danas svako \u017eeli aktivno sudelovati u dekolonijalizaciji. Smatram da je to moda koja \u0107e nestati. Tema jednog od mojih predavanja je bila da je to besmisleno. Ne smemo prigrliti svaku modu. Druga kategorija moje analize je rasizam. Da se razumemo, na Balkanu postoji rasizam kao i posvuda drugde, ali rasizam nije centralna karakteristika tog dela sveta. Na kraju, htela sam u knjizi izneti i komparativne biografije. U delu knjige, nazvanom „Odpadni\u0161ka nacija“ (Rogue Nation<\/em>) sam prezentovala biografije troje ljudi rodom iz Bugarske: jednog muzi\u010dara, jednog politi\u010dara i jedne u\u010diteljice.<\/p>\n \u0160ta se ogleda u njima?<\/em><\/p>\n To su bili izuzetni ljudi, kosmopoliti, koji nisu \u0161ire poznati samo zato \u0161to su Bugari. Jedan od njih je bio Kristijan Rakovski, potpuni kosmopolita, jedna od va\u017enijih li\u010dnosti Druge Internacionale i prvih decenija Sovjetskog Saveza. Bio je najbolji prijatelj Trockog pa je i on ubijen. Druga je biografija Pan\u010da Vladigerova, vrhunskog kompozitora, koji je u mladosti nije \u017eiveo u Bugarskoj. Bio je me\u0111u ostalim muzi\u010dki direktor Nema\u010dkog teatra u Berlinu i radio sa \u010duvenim re\u017eiserom Maxom Reinhardtom. Vladigerov se me\u0111utim odlu\u010dio da \u0107e \u017eiveti u Bugarskoj, odselio tamo i u njoj ostao do smrti. Kao kompozitor iz Bugarske u vreme Hladnog rata nije bio zanimljiv izvan granica svoje zemlje. Tre\u0107a biografija je jedne \u017eene, u\u010diteljice Angeline Boneve, za koju je retko ko \u010duo i u njenoj rodnoj Bugarskoj, zato \u0161to je bila „samo“ \u017eena i u\u010diteljica.<\/p>\n Sigurno je po ne\u010dem bila izuzetno zanimljiva.<\/em><\/p>\n Ona je i jedan od protagonista moje prethodne knjige <\/em>The Lost World of Socialists at Europe’s Margins: Imagining Utopia, 1870s\u20131920s<\/em>, objavljene prvo u SAD 2020. godine. Angelina je dugo vremena bila nepismena devojka i mlada \u017eena sa sela, koja se opismenila kada je imala 23-24 godine. Mu\u0161ki \u010dlanovi njene porodice su je kinjili u detinjstvu, zabranjivali joj da se \u0161koluje, ali je ona na kraju pobegla od ku\u0107e, preselila se u Ni\u0161 – to je bilo u vreme Otomanskog carstva – i upisala se u \u0161kolu koju su poha\u0111ali de\u010daci. Posle 1878. godine se vratila u Bugarsku, gde je zavr\u0161ila vi\u0161u \u0161kolu i postala u\u010diteljica. Oti\u0161la je zatim u Makedoniju i tamo delovala kao bugarski nacionalista, da bi na kraju zavolela socijalizam. Ukratko, re\u010d je o \u017eeni koja je pro\u0161la neverovatnu evoluciju. Sre\u0107om, ostavila je bele\u017enicu sa autobiografskim zapisima, koji nisu objavljeni, ali sam bila u prilici da ih prou\u010dim.<\/p>\n Ve\u0107ina balkanskih dr\u017eava poslednjih godina ima belu kugu, pad ukupnog broja stanovnika, koji je posledica niza decenija nedovoljnog broja \u017eivoro\u0111ene dece za prirodno obnavljanje stanovni\u0161tva. Bugarska, u kojoj ste ro\u0111eni, je 1975. godine imala skoro devet miliona stanovnika, a sada ih ima oko 6,7 miliona, sa visokim starosnim prosekom, od skoro 45 godina.<\/em><\/p>\n Balkan se u tome ne razlikuje mnogo od ostale Evrope.<\/p>\n Imate pravo, ali bogatije dr\u017eave su atraktivnije za visokokvalifikovanu radnu snagu i uop\u0161te imigraciju. Ovde, u Austriji, broj stanovnika neprestano raste, isklju\u010divo zbog imigracije.<\/em><\/p>\n Ta\u010dno, ali ve\u0107ina dr\u017eava \u017eeli zaustaviti imigraciju, barem iskazuju takvu politi\u010dku nameru. Logi\u010dno je da ljudi \u017eele \u017eiveti u bogatijim delovima Evrope, ali ne samo tamo. Mnogi taksisti u Hrvatskoj su iz Nepala. U Bugarsku se velik broj ljudi doselio iz arapskih zemalja. Taj priliv je realnost, op\u0161ti trend koji \u0107e se nastaviti. Ono \u0161to me pak iznena\u0111uje su naznake i obrnutog trenda, koji ne mogu izraziti u brojevima, ali poznato je da su se mnogi Poljaci iz Britanije vratili u Poljsku. \u010cujem i da se sve vi\u0161e ljudi rodom iz Bugarske, koji su bili emigrirali u SAD, Kanadu i druge zapadne zemlje, vra\u0107a u Bugarsku. Pogotovo je re\u010d o onima koji mogu raditi na daljinu, onlajn. To je po\u010delo u vreme covida-19 i o\u010digledno nije prestalo. Jeftinije je \u017eiveti u Bugarskoj, a mnogima se \u010dini i lep\u0161e. Svi\u0111a im se ose\u0107aj da su kod ku\u0107e. To se doga\u0111alo i u Gr\u010dkoj. Ne mogu pouzdano re\u0107i kako \u0107e se stvari ubudu\u0107e odvijati. \u010citam bugarsku \u0161tampu, u kojima se demografski trendovi opisuju apokalipti\u010dko „odumiranje“ nacije. Ja pak ne verujem da nacije mogu lako i brzo izumreti.<\/p>\n <\/p>\n OKVIR<\/p>\n Po\u010detkom 1990-ih, u vreme nastanka Slovenije kao samostalne, suverene dr\u017eave, stav „mi nismo Balkan, mi smo Srednja Evropa“, nije ostao samo zabele\u017een u izjavama slovena\u010dkih politi\u010dara, ve\u0107 je bio i op\u0161te prihva\u0107ena krilatica. Niko ne \u017eeli biti asociran sa Balkanom, utvrdio je Slavoj \u017di\u017eek, \u00a0napisav\u0161i me\u0111u ostalim da je „Balkan uvek neko Drugi“. Ne\u0161to \u0161iri, humoristi\u010dki opis razli\u010ditog definisanja Balkana ima svoj po\u010detak u Londonu a zavr\u0161etak u Turskoj. Britanci smatraju da Balkan po\u010dinje „na kontinentu“; Hamburgu i uop\u0161te na severu Nema\u010dke smatraju da je Balkan s ju\u017ene strane „ekvatora bele kobasice“, to jest tamo gde po\u010dinje Stara Bavarska, dakle u ju\u017enoj, katoli\u010dkoj Nema\u010dkoj. U bavarskoj metropoli Minhenu ka\u017eu da Balkan po\u010dinje u austrijskom Salzburgu, a u Salzburgu da mu je granica isto\u010dnije, u ravni\u010darskoj Donjoj Austriji. U St. P\u00f6ltenu, glavnom gradu Donje Austrije, re\u0107i \u0107e lakonski da je po\u010detak Balkana u Be\u010du. Zaista, knez Metternich, „ko\u010dija\u0161 Evrope“ na be\u010dkom kongresu posle Napoleonovih ratova 1815. godine, izjavio je da „Balkan po\u010dinje na Rennwegu“ (duga be\u010dka ulica, koja iz centra grada vodi na jugoistok; u njoj je bila Metternichova be\u010dka vrtna palata, u kojoj je sada ambasada Italije). Be\u010dlije samo u \u0161ali ka\u017eu da je njihov grad kapija Balkana, ali su zapravo uvereni da je Balkan znatno ju\u017enije, s druge strane Karavanki, od Slovenije nadalje. U Sloveniji pak ka\u017eu da su Kupa i Sutla granice Balkana. U Hrvatskoj se naje\u017ee na oznaku da su Balkanci, tvrde da Hrvati nisu Balkan, ve\u0107 da se to Srbi i citiraju jednog papu koji je izjavio da je Hrvatska predzi\u0111e kr\u0161\u0107anstva (Antemurale Christianitatis<\/em>). U Srbiji \u00a0nije problem \u0161to su na Balkanu, naprotiv, shvataju ozbiljno tu temu, za \u0161ta je dokaz \u00a0Srpska akademija nauka i umetnosti, koja ima svoj Balkanolo\u0161ki institut. U Bugarskoj su pak ponosni na \u010dinjenicu da su Balkan, jer je Balkan njihov planinski masiv (drugo ime za to gorje im je Stara planina). \u0160lag na ovoj vi\u0161eslojnoj torti je navodna izjava jednog turskog politi\u010dara koji se \u010dudio za\u0161to niko ne \u017eeli biti Balkan, jer „Balkan je za neke severozapad“. Mnogi Turci sa \u010de\u017enjom gledaju na Balkan, koji je stole\u0107ima Otomansko carstvo \u010dinio (i) velikom evropskom dr\u017eavom. Interesantno u svemu ovome je, me\u0111u ostalim, i to da se Gr\u010dka u pravilu ne pominje kao balkanska dr\u017eava. Usput, naziv Balkansko poluostrvo je uveo nema\u010dki geograf August Zeune godine 1808, koji je (pogre\u0161no) smatrao da se planinski masiv Balkan prote\u017ee od Jadranskog do Crnog mora. To gorje se u antici i Srednjem Veku nazivalo Haemus, prema kralju Trakije iz starogr\u010dke mitologije, kojeg je Zeus za kaznu pretvorio u planinu. Naziv Balkan se pojavio u kasnom Srednjem Veku i postao dominantan od 16. veka. Na turskom Balkan zna\u010di „\u0161umovito gorje“.<\/p>\n Milan Ili\u0107<\/strong><\/p>\n Izvor: Delo<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tokom ove godine Akademska knjiga \u0107e objaviti novu knjigu istaknute […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":33914,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-33913","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33913","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=33913"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33913\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/33914"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=33913"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=33913"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=33913"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=33913"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2026\/02\/51wAIbQ73LL-scaled.jpg\")
Ponovo o imid\u017eu Balkana: za\u0161to mnogi koji \u017eive na tom podru\u010dju ne \u017eele da ih se povezuje sa Balkanom, balkanizmom, balkanizacijom, Balkancima…?<\/em><\/p>\n