{"id":33659,"date":"2026-01-29T14:26:02","date_gmt":"2026-01-29T14:26:02","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=33659"},"modified":"2026-01-29T14:26:02","modified_gmt":"2026-01-29T14:26:02","slug":"saopstenje-sa-konferencije-za-medije-predstavljanje-monografije-projekat-jadar-litijumsko-borna-katastrofa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/saopstenje-sa-konferencije-za-medije-predstavljanje-monografije-projekat-jadar-litijumsko-borna-katastrofa","title":{"rendered":"Saop\u0161tenje sa konferencije za medije, predstavljanje monografije \u201ePROJEKAT JADAR: LITIJUMSKO-BORNA KATASTROFA\u201c"},"content":{"rendered":"

\"\"Monografija\u00a0\u201eProjekat Jadar: litijumsko-borna katastrofa\u201c, u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada<\/b>, predstavljena je javnosti na konferenciji za medije. O monografiji, koja objedinjuje radove 26 eksperata iz razli\u010ditih oblasti, govorili su autori\u00a0Vera Dondur, Radmilo V. Pe\u0161i\u0107, Zoran Stevanovi\u0107, Melita Kosanovi\u0107 i Sreten \u0110or\u0111evi\u0107<\/b>. Prema analizama iznetim u monografiji,\u00a0<\/span>\u201e<\/span>Projekat Jadar\u201c<\/span>\u00a0je tehni\u010dki i ekolo\u0161ki neizvestan, ekonomski neisplativ za Srbiju, dru\u0161tveno i pravno neprihvatljiv i nosi nesagledive rizike po zdravlje ljudi i prirodne resurse.<\/p>\n

 <\/p>\n

Tehni\u010dki i ekolo\u0161ki rizici<\/b><\/p>\n

Osnovu projekta \u010dini eksploatacija jadarita \u2013 litijumsko-borne rude, \u010dija prerada zahteva ogromne koli\u010dine jakih hemikalija, uklju\u010duju\u0107i sumpornu i hlorovodoni\u010dnu kiselinu, dizel i druge reagense. Planirani procesi pre\u010di\u0161\u0107avanja voda su slo\u017eeni i te\u0161ko ostvarivi u praksi. Posebno zabrinjava istovremena proizvodnja litijuma i bora u obimu koji do sada nije zabele\u017een ni u Evropi ni u svetu. Planirana godi\u0161nja proizvodnja od 58.000 tona litijum-karbonata i 286.000 tona borne kiseline bila bi bez presedana, uz tehnologiju koja do sada nije primenjivana u ovom obimu. Poseban rizik predstavljaju vi\u0161e od 70 miliona tona jalovine, kao i toksi\u010dnost litijuma i bora, zbog \u010dega je kontaminacija prostora realna opasnost. Rudnik i prate\u0107a infrastruktura zahvatili bi stotine hektara plodnog, vodom bogatog i naseljenog podru\u010dja, u kojem \u017eivi oko 20.000 ljudi, dok bi zaga\u0111enje vazduha, zemlji\u0161ta i voda moglo da se pro\u0161iri i van same lokacije. Brojni i realni rizici i prenos zaga\u0111enja mogli bi dovesti do devastacije najve\u0107eg i najzna\u010dajnijeg izvori\u0161ta voda za pi\u0107e u Srbiji na susednom podru\u010dju Ma\u010dve.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ekolo\u0161ki, biodiverzitetski i zdravstveni rizici<\/b><\/p>\n

Poglavlje \u201eJadarit i \u017eivi svet\u201d ukazuje da litijum i bor predstavljaju ozbiljnu pretnju prirodi, jer se njihovo uklanjanje iz \u017eivotne sredine smatra prakti\u010dno neizvodljivim. Na podru\u010dju Jadra zabele\u017eeno je oko 500 biljnih vrsta i podvrsta, uklju\u010duju\u0107i i vrste nove za floru Srbije, kao i brojne vrste insekata, vodenih organizama, riba i sisara, me\u0111u kojima su i za\u0161ti\u0107ene i strogo za\u0161ti\u0107ene vrste prema me\u0111unarodnim konvencijama. Litijum i bor se lako usvajaju iz zemlji\u0161ta, \u010dime ugro\u017eavaju poljoprivredne kulture, \u017eitarice, povr\u0107e i vo\u0107e, izazivaju\u0107i smanjenje prinosa ili potpuno uni\u0161tavanje useva. Njihova akumulacija u biljkama dovodi do ulaska toksi\u010dnih elemenata u lanac ishrane, sa posledicama po \u017eivotinjski svet i zdravlje ljudi. \u0160tetni efekti litijuma i bora na zdravlje poznati su decenijama, a Evropska agencija za hemikalije je 2021. godine klasifikovala odre\u0111ena jedinjenja litijuma kao reproduktivno toksi\u010dna, dok su jedinjenja bora jo\u0161 2008. godine svrstana u supstance koje mogu naru\u0161iti plodnost i o\u0161tetiti razvoj ploda. Proces prerade jadarita podrazumevao bi prisustvo najmanje jednog jedinjenja litijuma i jednog jedinjenja bora. Zaklju\u010dak autora je jasan: jedina efikasna mera za\u0161tite prirode i zdravlja ljudi jeste odustajanje od eksploatacije jadarita, jer bi realizacija projekta dovela do trajnog naru\u0161avanja ekosistema i ozbiljnih zdravstvenih rizika<\/p>\n

\u00a0<\/i><\/b><\/p>\n

Pravne nepravilnosti<\/i><\/b><\/p>\n

Rad \u201eO pravnim aspektima Projekta Jadar\u201c<\/span>\u00a0<\/span>ukazuje na sistemske pravne nepravilnosti u realizaciji projekta, uklju\u010duju\u0107i izmene zakonodavnog i institucionalnog okvira koje su omogu\u0107ile njegovo sprovo\u0111enje bez adekvatne kontrole. Analizom relevantnih zakona, strate\u0161kih dokumenata i podzakonskih akata ukazuje se na kr\u0161enje na\u010dela ustavnosti, zakonitosti i podele vlasti, kao i na dono\u0161enje odluka najvi\u0161ih dr\u017eavnih organa koje su omogu\u0107ile nezakonit i neustavan tok projekta, uz jasno identifikovane propuste u radu dr\u017eavnih organa i nosioca projekta.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ekonomska analiza<\/i><\/b><\/p>\n

Ekonomski efekti projekta za Srbiju bili bi minimalni, dok bi rizici i tro\u0161kovi bili izuzetno visoki. Projekat donosi zanemarljive prihode za dr\u017eavu, prose\u010dno 2,6 evra po glavi stanovnika godi\u0161nje, ili 4,1 evro u optimisti\u010dnom scenariju kapitalnog u\u010de\u0161\u0107a dr\u017eave od 20%, \u0161to ukupno tokom 40 godina iznosi oko 696 miliona evra. \u010cak 95% ekonomskih koristi odlazi kompaniji\u00a0\u201e<\/span>Rio Tinto\u201c<\/span>, dok Srbija ostvaruje samo marginalni prihod kroz rudnu rentu od 5%. Tro\u0161kovi izgradnje infrastrukture, puteva, pruga, vodovoda, gasovoda i elektri\u010dne mre\u017ee, kao i eventualne sanacije ekolo\u0161kih havarija, bili bi u potpunosti na teret dr\u017eave, procenjeni na stotine miliona evra, bez ikakvog vlasni\u010dkog udela ili garantnog fonda. Minimalni godi\u0161nji dru\u0161tveni i ekolo\u0161ki tro\u0161kovi procenjeni su na 95,7 miliona evra, a u ove prora\u010dune nisu ura\u010dunate mogu\u0107e nesre\u0107e koje bi mogle izazvati ireverzibilne \u0161tete. Kada se ura\u010dunaju ekolo\u0161ki tro\u0161kovi i gubici ekosistemskih usluga, projekat je ekonomski atraktivan za investitora, ali kratkoro\u010dno i dugoro\u010dno neisplativ i \u0161tetan za Srbiju.<\/p>\n

 <\/p>\n

Litijum i energetska budu\u0107nost<\/i><\/b><\/p>\n

Autori monografije isti\u010du verovatni strate\u0161ki zna\u010daj litijuma za budu\u0107e projekte dobijanja energije iz termonuklearne fuzije. Prema procenama, litijum za fuzione reaktore mogao bi biti vi\u0161estruko vredniji nego danas za baterije. Rudne rezerve litijuma bi trebalo sa\u010duvati za budu\u0107e generacije, s obzirom na o\u010dekivanu prakti\u010dnu primenu litijuma u fuzionim nuklearnim elektranama posle 2050. godine.<\/p>\n

 <\/p>\n

Otpor javnosti<\/i><\/b><\/p>\n

Projekat je izazvao masovni otpor gra\u0111ana \u2013 zabele\u017eeno je vi\u0161e od 120 javnih protesta, sa desetinama hiljada u\u010desnika, uklju\u010duju\u0107i i dijasporu. Problemi realizacije projekta razmatrani su i u Evropskom parlamentu. Prema poslednjem istra\u017eivanju Nove srpske politi\u010dke misli, 63,5% gra\u0111ana Srbije ne podr\u017eava otvaranje rudnika u dolini Jadra, dok je samo 19% za. Dve tre\u0107ine smatra da bi najve\u0107u korist imali vlast, kompanija\u00a0\u201e<\/span>Rio Tinto\u201c<\/span>, Nema\u010dka i EU, dok su gra\u0111ani veoma skepti\u010dni u vezi sa realnom koristi za Srbiju.<\/p>\n

 <\/p>\n

O monografiji:<\/b><\/p>\n

Urednici:<\/i><\/p>\n

Vera Dondur, Radmilo V. Pe\u0161i\u0107, Du\u0161ica Pavlovi\u0107<\/p>\n

Autori:<\/i><\/p>\n

Vera Dondur, Zoran Stevanovi\u0107, Dragana \u0110or\u0111evi\u0107, Bogdan \u0160olaja, \u0160\u0107epan S. Miljani\u0107, \u017divorad Radonji\u0107, Bo\u0161ko Telenta, Ljiljana Tomovi\u0107, Zora Daji\u0107, Melita Kosanovi\u0107, Zoran Drakuli\u0107, Bo\u0161ko Mijatovi\u0107, Danica Popovi\u0107, Dejan \u0160o\u0161ki\u0107, Bo\u017eo Dra\u0161kovi\u0107, Radmilo V. Pe\u0161i\u0107, Luka S. \u0110or\u0111evi\u0107, Sreten \u0110or\u0111evi\u0107, Ana Jakovljevi\u0107, Ratko Risti\u0107, Aleksandar Matkovi\u0107, Sofija Stefanovi\u0107, Nina \u0110ukanovi\u0107, Mirko Nikoli\u0107, Nenad M. Kosti\u0107, \u0110or\u0111e Vukadinovi\u0107.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Monografija\u00a0\u201eProjekat Jadar: litijumsko-borna katastrofa\u201c, u izdanju Akademske knjige iz Novog […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":33660,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-33659","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33659","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=33659"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33659\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/33660"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=33659"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=33659"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=33659"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=33659"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}