{"id":33100,"date":"2025-11-20T15:03:36","date_gmt":"2025-11-20T15:03:36","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=33100"},"modified":"2025-11-20T15:03:36","modified_gmt":"2025-11-20T15:03:36","slug":"intervju-bore-babic-direktorke-akademske-knjige-za-casopis-beogradske-nadbiskupije-blagovest","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/intervju-bore-babic-direktorke-akademske-knjige-za-casopis-beogradske-nadbiskupije-blagovest","title":{"rendered":"Intervju Bore Babi\u0107, direktorke Akademske knjige, za \u010dasopis Beogradske nadbiskupije „Blagovest“"},"content":{"rendered":"

OKREPITE SOPSTVENI DUH, DA BISTE NE\u0160TO DOBRO URADILI ZA DRUGOG \u010cOVEKA<\/strong><\/p>\n

Blagovest \u2013 \u010dasopis Beogradske nadbiskupije<\/em><\/strong><\/p>\n

Godina XCVIII, broj 6<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/strong><\/p>\n

Po\u0161tovana g. Babi\u0107, Akademska knjiga je dugi niz godina vode\u0107a izdava\u010dka ku\u0107a u zemlji i regionu, kada su u pitanju prirodne i dru\u0161tvene nauke. Za na\u0161e \u010ditaoce posebno su interesantna i va\u017ena dela iz oblasti filozofije i istorije. Koliko su dela iz upravo te dve oblasti danas \u010ditana? \u010cini se da su i filozofija i istorija podcenjene, da li je to zaista tako?<\/strong><\/p>\n

Jedan od uzroka stalnog pada \u010ditanosti kniga iz humanisti\u010dkih i dru\u0161tvenih nauka u svetu je u direktnoj vezi sa krizom obrazovanja koja je nastupila kao posledica velike ekonomske krize, odnosno \u201evelikog pada\u201c iz 2008. Suo\u010davanje razvijenih zapadnih dr\u017eava sa ozbiljnim padom nacionalnih bruto dohodaka, nametnulo je ideju, da se u budu\u0107nosti promene ciljevi univerzitetskog obrazovanja. Tih godina mnoge vlade razvijenih dr\u017eava, da bi iza\u0161le iz krize, re\u0161ile su da pove\u0107aju ulaganje u obrazovne programe koji \u0107e najbr\u017ee donositi profit. O tom fenomenu je pisala ameri\u010dka filozofkinja Martha Nussbaum. Kao posledicu te strategije, danas imamo veoma\u00a0 izra\u017eenu marginalizaciju dru\u0161tvenih i humanisti\u010dkih nauka na univerzitetima \u0161irom sveta. Svi prime\u0107ujemo da se na globalnom nivou poku\u0161ava ugu\u0161iti svaka kriti\u010dka misao, sve je vi\u0161e ja\u010daju autoritativni re\u017eimi jer se znatno lak\u0161e manipuli\u0161e manje obrazovanim bira\u010dkim telom, zaboravljaju se najsiroma\u0161niji slojevi stanovni\u0161tva i marginalizovane dru\u0161tvene grupe. Ovih dana mo\u017eemo posvedo\u010diti koliko su ugro\u017eeni demokratski procesi u dr\u017eavama od kojih smo se u\u010dili demokratiji i od kojih smo preuzimali demokratske obrasce. Na takve globalne promene nisu imuna ni na\u0161a dru\u0161tva. Na univerzitetima se upisuje mali broj studenata koji studira humanisti\u010dke nauke. Shodno tome, daleko je manja \u010ditanost, pre svega knjiga iz filozofije, ali i iz sociologije, teologije, istorije\u2026 Nave\u0161\u0107u iz li\u010dnog iskustva jedan konkretan primer potra\u017enje knjiga iz filozofije. Kada smo 2007. objavili delo Martina Haideggera Ontologija. Hermeneutika fakti\u010dnosti<\/em> te godine na Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Beogradu smo prodali preko 100 primeraka, \u00a0a pro\u0161le godine kada smo objavili Hegelovu Enciklopediju flozofskih nauka<\/em> na istom sajmu smo prodali samo 20 knjiga.<\/p>\n

Poznati ste po interakciji sa \u010ditaocima. Prisutni ste na sajmovima i svim va\u017enim doga\u0111ajima koji se ti\u010du knjige. Kakav je Va\u0161 utisak kada su mladi \u010ditaoci u pitanju? Imali li ih, i pored \u010dinjenice da je tehnologija danas u mnogome preuzela primat. Mogu li knjiga i TikTok<\/em> zajedno ili je nu\u017ena isklju\u010divost? I ukoliko jeste, kako da knjiga opet pobedi<\/strong><\/p>\n

\u010citaoci na\u0161ih knjiga su veoma zahtevni jer su visoko obrazovani, pa\u017eljivo oslu\u0161kujemo sve njihove primedbe, sugestije i \u017eelje, pa je svaka neposredna interakcija sa njima za mene dragocena. Najbolje mesto za kontak sa \u010ditala\u010dkom publikom su sajmovi knjiga. Razmena iskustava \u010ditanja uti\u010de na kreiranje i usmeravanje izdava\u010dke politike Akademske knjige. Redovno u\u010destvujemo na regionalnim sajmovima u Zagrebu, Sarajevu i Podgorici, u na\u0161em katalogu mo\u017eete na\u0107i knjige va\u017enih autora iz svih postjugoslovenskih dr\u017eava. Iz godine u godinu od \u010ditalaca dobijamo visoke ocene za izbor autora i tema, ali pohvale nam sti\u017ei i za prevode i ure\u0111ivanje knjiga. Tako\u0111e, ula\u017eemo maksimalan napor da izdanja Akademske knjige budu dostupna u regionu svim \u010ditaocima koji razumeju jezik na kom su napisane.<\/p>\n

Internet je pojednostavio i ubrzao pristup informacijama ali je istovremeno on najve\u0107i kradljivac vremena. Generacija koja ne mo\u017ee bez TikToka<\/em> znatno manje \u010dita ili \u010dita samo kratke pisane forme. Ali i u toj generaciji ima pojedinaca koji su izvrsni, \u010ditaju ozbiljne knjige i verovatno \u0107e u bliskoj budu\u0107nosti nastaviti univerzitetsku karijeru.<\/p>\n

Knjige su temelj razvoja kriti\u010dke misli. Misao preto\u010dena u re\u010d, \u010desto ima snagu da bude pokreta\u010d odre\u0111enih dru\u0161tvenih anga\u017emana. Ima li danas takvih knjiga? Ukoliko ih ima, koje biste autore i naslove posebno izdvojili i preporu\u010dili? <\/strong><\/p>\n

Akademska knjiga ne objavljuje samo klasi\u010dne autore, ve\u0107 nastojimo da pratimo savremenu misao u svetu na nivou dru\u0161tvenih i humanisti\u010dkih ali i prirodnih nauka. Smatram da vredne knjige menjaju pojedince. Ipak, danas nije dovoljno da nau\u010dnik ili knji\u017eevnik napi\u0161e odli\u010dnu knjigu ve\u0107 on mora biti sveprisutan u javnom prostoru, odnosno mora stalno komunicirati sa \u010ditaocima putem dru\u0161tvenih mre\u017ea ili drugih medija. Knjige koje pi\u0161u svetski teoreti\u010dari, kao \u0161to su Thomas Piketty, Slavoj \u017di\u017eek, Yanis Varoufakis, Noam Chomsky, Martha Nussbaum, Hartmut Rosa, Peter Sloterdijk itd., veoma su kriti\u010dke i anga\u017eovane i prevode se na veliki broj jezika. Kada je 2013. godine objavljena knjiga francuskog ekonomiste Thomasa Pikettyja Kapital u XXI veku, izazvala je senzaciju u celom svetu kao da se rodio novi Marx. Za kratko vreme prevedena je na mnogobrojne jezike, postala je nau\u010dni bestseler u svetu i prodata u vi\u0161emilionskom tira\u017eu. U toj knjizi, Piketty je kroz analizu<\/em>\u00a0rasta kapitala i bogatstva u razvijenim zapadnim dr\u017eavama, poku\u0161ao dokazati da uporedo raste i nejednakost koja dovodi do jo\u0161 ve\u0107eg raslojavanja u dru\u0161vu. Da bi se zaustavio rast nejednakosti, Piketty predla\u017ee uvo\u0111enje progresivnog poreza na bogatstvo. Velikih rasprava je bilo u vezi sa objavljivanjem knjige Nicka Bostroma Superinteligencija. Putevi, opasnosti i stategije<\/em>. Postavilo se pitanje sa kakvim izazovima se mo\u017ee suo\u010diti \u010dove\u010danstvo.<\/p>\n

U bogatoj paleti naslova u Va\u0161em idava\u0161tvu, mogu se prona\u0107i i naslovi poput \u017divot i sudbina Isusa iz Nazareta<\/em>, Samo\u010de\u017enja hri\u0161\u0107anstva<\/em>, Religija i dru\u0161tvo u Evropi<\/em>, kao i druga zna\u010dajna dela iz oblasti religije, koja se svakako ti\u010du i filozofije. Ima li planova o objavljivanju jo\u0161 nekih naslova sa religijskom tematikom i koliko je ona danas uop\u0161te zastupljena kod sekularnih izdava\u010da, odnosno izdava\u010da koji nisu vezani za religijske institucije? \u00a0<\/strong><\/p>\n

Od postanka \u010dovek kao misaono bi\u0107e poku\u0161ava da objasni mnogobrojne pojave u prirodi, da objasni poreklo i smisao \u017eivota \u2013 iz tog perioda datira i religija. Znamo da su prve religije bile \u00a0politeisti\u010dke, i posle njihovog dugog istorijskog trajanja, religija je primila monoteisti\u010dki oblik koji je \u00a0preovla\u0111uju\u0107i u svetu. Religija je deo istorije svakog dru\u0161tva, ali religija je i deo njegove kulture i zato je neophodno i po\u017eeljno da se stalno izu\u010dava. Danas se u svim sekularnim dr\u017eavama, po\u0161tuju sve verske institucije a time i vernici, bez obzira na njihov broj. Na primeru ritma vremena profanog \u017eivota (radno vreme, praznici, \u0161kolski raspusti itd.) koji je u ve\u0107ini zemalja uskla\u0111en sa verskim praznicima potvr\u0111uje se da postoji velika obzirnost prema religiji. Potreba \u010doveka da bude povezan sa nekim vi\u0161im bi\u0107em, odnosno Bogom nikad ne\u0107e prestati bez obzira na napredak prirodnih nauka i tehnologije. Trenutno pripremamo za objavljivanje knjigu poznatog ruskog vizantologa Sergej Ivanova Bla\u017eeni jurodivi.\u00a0Kulturna istorija jurodivosti,<\/em> a u izdava\u010dkom planu \u00a0imamo veoma zanimljivu knjigu koju je priredio Mircea Eliade Re\u010dnik obreda<\/em> \u2013 autori tekstova u Re\u010dniku su poznati svetski teolozi, antropolozi, sociolozi, filozofi, etnolozi itd.<\/p>\n

Za kraj, \u0161ta biste poru\u010dili na\u0161im \u010ditaocima? Postoje li neki citati ili misli koje ste posebno izdvojili i kojih se \u010desto prise\u0107ate?<\/strong><\/p>\n

Te\u0161ko je dati pametan savet drugom \u010doveku. U tre\u0107oj dekadi 21. veka dru\u0161tveni \u017eivot se znatno ubrzao zahvaljuju\u0107i tehnolo\u0161kim pronalascima i sve ve\u0107oj primeni ve\u0161ta\u010dke inteligencije. Hiperkapitalizam je u\u010dinio da svi mnogo radimo a na\u0161e slobodno vreme svedeno je na minimum,\u00a0 pritom, zatrpani smo obiljem nekvalitetnih medijskih sadr\u017eaja. Postavlja se pitanje, kako da sa\u010duvamo sebe, kako da pomognemo svojim najbli\u017eim, kako da pomognemo prijateljima, \u0161ta mo\u017eemo dobro uraditi za dru\u0161tvenu zajednicu kojoj pripadamo. Fihte ka\u017ee: \u201eObrati pa\u017enju na sebe samog; odvrati pogled od svega \u0161to te okru\u017euje i usmeri ga na svoju unutra\u0161njost: to je prvi zahtev koji filozofija postavlja svom u\u010deniku. Nije re\u010d ni o \u010demu \u0161to je izvan tebe, ve\u0107 u tebi samom.\u201d \u00a0Na kraju bih Fihteovoj misli dodala li\u010dnu poruku, da biste osetili unutra\u0161nje zadovoljstvo, prvo okrepite sopstveni duh a onda punim srcem uradite ne\u0161to za drugog \u010doveka.<\/p>\n

Razgovor vodio: Milo\u0161 Vuli\u0107<\/em><\/strong>, saradnik Beogradske nadbiskupije<\/p>\n

 <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

OKREPITE SOPSTVENI DUH, DA BISTE NE\u0160TO DOBRO URADILI ZA DRUGOG […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":33101,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-33100","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33100","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=33100"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33100\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/33101"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=33100"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=33100"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=33100"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=33100"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}