Dokumenti o postanku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca<\/em>)?<\/p>\nNajzna\u010dajnija novina koju je donela ova zbirka dokumenata je u tome \u0161to je njihova selekcija bila nepristrasna, pa su na taj na\u010din izabrana dokumenta sa\u010dinila reprezentativan uzorak, koji pru\u017ea koliko-toliko uravnote\u017eenu sliku razmi\u0161ljanja, te\u017enji, \u017eelja, neda\u0107a, dilema i sumnji svih, voljnih i nevoljnih, u\u010desnika tog ujedinjenja. U zbirku su uvr\u0161tena dokumenta u kojima svoja vi\u0111enja iskazuju ne samo oni koji su bili za ujedinjenje, nezavisno od toga kakav im je bio stav o po\u017eeljnom ure\u0111enju nove dr\u017eave, nego i oni koji su bili protiv njega; ne samo jugoslovenski narodi nego i oni koji su ujedinjenjem postali nacionalne manjine; ne samo oni koji su se nadali pobedi Antante nego i oni koju su planove za budu\u0107nost gradili na verovanju u pobedu centralnih sila. Pohvale vredna je i novina to \u0161to su sabrani dokumenti izuzetno raznoliki po svom karakteru. Po\u010dev od beseda zvani\u010dnika, deklaracija, uputstava, dopisa, podnesaka, zapisnika, pisama, pa sve do novinskih tekstova, uklju\u010duju\u0107i i satiri\u010dne izmi\u0161ljene intervjue sa Nikolom Pa\u0161i\u0107em, \u2018srpskim Bizmarkom\u2019, kako ga posprdno naziva autor tog fiktivnog razgovora, i dnevni\u010dkih bele\u0161ki.<\/p>\n
Dokumentima koje je ponudio \u2013 njih ukupno 96, hronolo\u0161ki pore\u0111anih \u2013 prire\u0111iva\u010d ove zbirke vra\u0107a \u010ditaoca u to vreme, omogu\u0107avaju\u0107i mu da se u\u017eivi u uloge aktera, i poma\u017ee mu da pro\u0161lost makar na trenutak ne posmatra sa znanjem o ishodu, o onome \u0161to se stvarno dogodilo \u2013 i to iz komotne istorijske distance, hladovine XXI veka \u2013 ve\u0107 da je posmatra o\u010dima u\u010desnika. Da pronikne u njihova razmi\u0161ljanja i odluke u uslovima velike neizvesnosti, nedostataka informacija i pritiska odgovornosti za ono \u0161to javno izreknu ili makar samo zapi\u0161u. Znaju\u0107i da je okrenuta budu\u0107nosti, onoj koja se upravo tada stvarala, svaka je re\u010d u tim prelomnim vremenima imala veliku te\u017einu, daleko ve\u0107u nego \u0161to imaju re\u010denice, pasusi ili cele stranice danas napisanih istoriografskih tekstova ili njihovih prikaza.<\/p>\n
Doma\u0107oj istoriografskoj javnosti, kojom dominira percepcija svetosti ideje zajedni\u010dke jugoslovenske dr\u017eave, a razlike nastaju pri tuma\u010denju rezultata ujedinjenja, dobro su poznati oni dokumenti koji, na jedan ili drugi na\u010din, govore u prilog toj ideji. Daleko su, me\u0111utim, zanimljiviji dokumenti koji svedo\u010de o tome da je protiv nje bio dobar deo politi\u010dke elite jugoslovenskih naroda koji su pri izbijanju velikog rata \u017eiveli u Austrougarskoj. Kratka, ali veoma re\u010dita Majska deklaracija, obnarodovana gotovo dva meseca pre Krfske, svedo\u010di o \u017eelji makar dela jugoslovenske prekodrinske politi\u010dke elite da se jugoslovensko pitanje re\u0161i u okviru Austrougarske monarhije \u201epod skiptrom<\/p>\n
Habzbur\u0161ko-Lotarin\u0161ke dinastije\u201c. To, naravno, ne zna\u010di da su jugoslovenski narodi u toj monarhiji ve\u0107inski bili za takvo re\u0161enje, ne zna\u010di ni da su bili protiv njega, ali narod, u smislu bira\u010dkog tela, niko nije ni pitao kada se o ujedinjenju odlu\u010divalo. Upravo na taj momenat, nedostatak glasa naroda u klju\u010dnim istorijskim trenucima, ukazuje i prire\u0111iva\u010d u svojoj uvodnoj studiji, prise\u0107aju\u0107i se svojevrsnog amaneta Milorada Ekme\u010di\u0107a istori\u010darima da istra\u017ee \u201ekoliko je zaista jugoslovenskog naroda htelo ujedinjenje u zajedni\u010dku dr\u017eavu\u201c (str. 36).<\/p>\n
Utisak je pisca ovog prikaza da odgovaraju\u0107eg istra\u017eivanja na tu temu nije moglo biti, niti \u0107e ikad mo\u0107i da ga bude, znaju\u0107i da je to pitanje empirijsko, a za odgovor na njega ne postoje odgovaraju\u0107e informacije. Jedan od razloga za to je \u010dinjenica da se istorijska dinamika ubrzala 1918. godine, \u0161to se u zborniku pokazuje time da se vi\u0161e od polovine dokumenata odnosi upravo na tu godinu, naro\u010dito na njenu drugu polovinu. Iznena\u0111uju\u0107e brz kolaps Austrougarske dr\u017eave, koju su velike sile prepustile njenoj sudbini, stvorila je \u201ejednu vrstu vakuuma i pravne praznine. Tu prazninu su lokalni akteri \u017eeleli \u0161to pre da popune. Delovalo se u atmosferi u kojoj vreme nije bio resurs sa kojim se raspolagalo, a brzina delovanja je posmatrana kao vrlina\u201c (str. 39). Jednostavno, to nije bilo doba za demokratske procedure, za plebiscite, za istra\u017eivanja javnog mnjenja, dana\u0161njim re\u010dnikom re\u010deno. Odluka o ujedinjenju 1918. godine bila je \u2013 nedemokratska. A dokumenti predstavljeni u ovom zborniku svedo\u010de o razli\u010ditim pogledima na to ujedinjenje. Da je bila demokratska, odluka o ujedinjenju, ukoliko bi uop\u0161te bila doneta, bila bi, po svemu sude\u0107i, a na osnovu posrednih indicija, doneta malom apsolutnom ve\u0107inom.<\/p>\n
\u010citalac ovog zbornika se upoznaje i sa idejama okupatora i njihovim vizijama budu\u0107nosti, vi\u0111enjima onih srpskih intelektualaca, poput \u017divojina Peri\u0107a, koji su smatrali da je perspektiva Srbije u zagrljaju Austrougarske, kao i onih koji su razmi\u0161ljali o sveslovenskim, a naro\u010dito ju\u017enoslovenskim ujedinjenjima, \u0161to je podrazumevalo zajedni\u010dku dr\u017eavu sa Bugarskom.<\/p>\n
Lepa je i prilika da se \u010ditalac, na osnovu dokumenta iz zbirke, priseti kakav je prema ujedinjenju bio odnos levice, budu\u0107ih jugoslovenskih komunista, daleko pre zavr\u0161etka Velikog rata. Nije protivljenje Komunisti\u010dke partije \u201eversajskoj\u201c Jugoslaviji zapo\u010delo Obznanom i Zakonom o za\u0161titi dr\u017eave, nego se tragovi tog protivljenja mogu prona\u0107i u periodu pre nego \u0161to je Jugoslavija bila uspostavljena. Naravno, kako pi\u0161e prire\u0111iva\u010d u uvodnoj studiji, to komunistima nije smetalo da tom zemljom kasnije spokojno vladaju gotovo pola veka. U ironi\u010dnom obrtu, kada je na kraju njihove vladavine do\u0161lo do kakve-takve politi\u010dke slobode, \u201eversajska\u201c Jugoslavija, pro\u0161irena Istrom dodu\u0161e, na tragi\u010dan se na\u010din raspala.<\/p>\n
Da li je uop\u0161te potrebno izdvojiti neki od dokumenata iz zbirke? Sa istoriografskog stanovi\u0161ta, za tako ne\u0161to nema nikakve potrebe. Ipak, autor ovog prikaza se odlu\u010dio da izdvoji tri dokumenta koji otelotvoruju: pompeznost, osionost i mudrost.<\/p>\n
Pompeznost, poput one iskazane govorom Svetozara Pribi\u0107evi\u0107a uo\u010di glasanja o progla\u0161enju Dr\u017eave Slovenaca, Hrvata i Srba, u Zagrebu 29. oktobra 1918. godine, iz koga se vidi kako je Pribi\u0107evi\u0107 sebe prepoznao kao dr\u017eavotvorca, kao stvaraoca nove, nezavisne dr\u017eave, kojom se re\u0161ava ujedinjenje ju\u017enoslovenskih naroda na podru\u010dju Austrougarske, tada ve\u0107 u poodmakloj fazi rastakanja. Govora u kome se nijedan jedini put ne pominje Kraljevina Srbija, ve\u0107 odavno me\u0111unarodno priznata dr\u017eava, \u010dija pobedni\u010dka vojska nezadr\u017eivo hita na zapad. Govora kojim se gaji iluzija da je ujedinjenje jugoslovenskih naroda ostvarivo i bez Srbije.<\/p>\n
Osionost, kojom odi\u0161e dopis pod naslovom \u201eProtest Nema\u010dkog narodnog ve\u0107a zbog uspostavljanja srpske vlasti u Velikom Be\u010dkereku 10. decembra 1918. godine\u201c. Nije to protest protiv politike novih vlasti, niti je to protest protiv mera te politike, to je agresivno odbijanje \u010dinjenice da je nova vlast srpska, odbijanje da se prizna poraz u Velikom ratu i nestanak dr\u017eave koja je vekovima postojala i \u010diji su oni bili podanici. Budu\u0107i da im se stvarnost ne dopada \u2013 tim gore po stvarnost.<\/p>\n
Razboritost, koja izvire iz dnevni\u010dke bele\u0161ke Pavla Popovi\u0107a, srpskog istori\u010dara knji\u017eevnosti, uglednog intelektualca i \u010dlana Jugoslovenskog odbora, sa\u010dinjene u prole\u0107e 1917. godine, u kojoj se smireno razmatra \u0161ta nas je sna\u0161lo, u \u010demu smo dosad pogre\u0161ili i \u0161ta nam je \u010diniti. Uz sve to, rangiraju se i ciljevi, etape, kako ih naziva Popovi\u0107: (1) \u201epotpuno vaspostavljanje Srbije\u201c; (2) \u201eujedinjenje cele srpske narodnosti\u201c i (3) \u201eujedinjenje sa drugim jugoslovenskim narodnostima\u201c. Prve dve etape su, za Popovi\u0107a, pre\u010de od tre\u0107e, \u201ei zato njima treba dati prvenstvo u na\u0161em radu\u201c (str. 184). Kad smo ve\u0107 kod prvenstva, Popovi\u0107 nema dileme: \u201eKao i sve druge zemlje tako i Srbija ima svojih zasebnih srpskih interesa, i oni treba da su nam na prvom mestu. Ti\u010de se na\u0161eg opstanka, i onda nam niko ne mo\u017ee zameriti \u0161to \u0107emo ih braniti svom svojom energijom; razume se sa gipko\u0161\u0107u i oportunizmom kakvi su i potrebni malima i slabima\u201c (str. 187, istaknuto u originalu).<\/p>\n
Na\u017ealost po sve nas, u ovoj izvanredno ure\u0111enoj zbirci dokumenata, koji su znala\u010dki i nepristrasno izabrani, sa odli\u010dno sa\u010dinjenom uvodnom studijom, isuvi\u0161e je malo dokumenata iz kojih izbija ovakva razboritost. Utisak je autora ovog prikaza da je sa srpske strane takve razboritosti bilo malo vi\u0161e, a megalomanije, egocentrizma, emotivnosti, kratkovidosti i zaslepljenosti malo manje, mo\u017eda do ujedinjenja 1918. godine uop\u0161te ne bi ni do\u0161lo.<\/p>\n
Boris Begovi\u0107<\/em><\/p>\nIzvor: Istorija 20. veka<\/em>, god. 43, 2\/2025.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Zbirku dokumenata o jugoslovenskom ujedinjenju, nastalih od 1914. zaklju\u010dno sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":30477,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-32417","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32417","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=32417"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32417\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/30477"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=32417"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=32417"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=32417"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=32417"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/Vizije-buducnosti.png\")
Zbirku dokumenata o jugoslovenskom ujedinjenju, nastalih od 1914. zaklju\u010dno sa 1918. godinom, prire\u0111iva\u010d zapo\u010dinje jezgrovitom, usredsre\u0111enom i jasno napisanom uvodnom studijom, kojom, izme\u0111u ostalog, nedvosmisleno stavlja do znanja \u0161ta mu je bila namera \u2013 s kojim ciljem je zapo\u010deo ovako zahtevan intelektualni poduhvat. \u201eCilj ovog uvoda, kao i ambicija ovog zbornika, ni u kom smislu nije da ponudi sveobuhvatnu reviziju obimne postoje\u0107e istoriografske produkcije koja se bavi Prvim svetskim ratom na prostoru koji \u0107e 1918. godine pripasti novoj Kraljevini SHS. Ovaj zbornik jeste poku\u0161aj da se \u010ditaoci vrate u svet savremenika, da se otkrije njihov mentalni inventar, ciljevi koje su imali, kategorije u kojima su razmi\u0161ljali, kao i nevidljivi mehanizmi koji su oblikovali njihovo pravljenje planova o budu\u0107nosti. Rat je vreme kada je nesigurnost jedina konstanta. Granice i ure\u0111enja se menjaju, a dr\u017eave nastaju i nestaju. Rat stvara plodno tlo za zami\u0161ljanje budu\u0107nosti. Ovaj zbornik i jeste poku\u0161aj rekonstrukcije tih razmi\u0161ljanja\u201c (str. 48).<\/p>\n