{"id":32411,"date":"2025-09-01T11:37:48","date_gmt":"2025-09-01T11:37:48","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=32411"},"modified":"2025-09-01T11:49:59","modified_gmt":"2025-09-01T11:49:59","slug":"zloupotreba-ekonomije-u-politicke-svrhe","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/zloupotreba-ekonomije-u-politicke-svrhe","title":{"rendered":"(Zlo)upotreba ekonomije u politi\u010dke svrhe"},"content":{"rendered":"

\"\"Tajno oru\u017eje ekonomiste je \u2013 da ume da broji. Robert Fogel, ekonomski istori\u010dar, dobitnik Nobelove nagrade 1993. Zbog \u010dega ponovo objaviti knjigu koja je iz \u0161tampe iza\u0161la pre ravno 82 godine? Odgovor bi mo\u017eda trebalo potra\u017eiti u misli francuskog intelektualca Renea de \u0160atobrijana \u2013 \u201eNa zaborav se ne \u010deka dugo\u201c. No, u slu\u010daju Rudolfa Bi\u0107ani\u0107a i njegove visokotira\u017ene i politi\u010dki visokouticajne pamfletsko-propagandne publikacije Ekonomska podloga hrvatskog pitanja, objavljene 1938, stvari su gore od zaborava. Decidirani, pristrasni, \u010dinjenicama nepotkrepljeni, argumentima neobrazlo\u017eeni, a politi\u010dki zapaljivim i nepristojnim re\u010dnikom iskazani Bi\u0107ani\u0107evi stavovi o tome kako su u Kraljevini SHS\/Jugoslaviji sprovo\u0111ene ekonomske politike isklju\u010divo namenjene izrabljivanju hrvatskih i pre\u010danskih krajeva (u korist Srbijanaca, naravno), utisnuli su se duboko u se\u0107anje. Usvojila ih je hrvatska politi\u010dka elita (uklju\u010duju\u0107i i komuniste), hrvatska patriotska istoriografija i najve\u0107i deo hrvatske javnosti. Bez ikakvog zazora su ih, nadalje, prihvatili i svojim radovima pro\u0161irili i priznati istori\u010dari iz drugih zemalja (Mari \u017danin \u010cali\u0107 i Holm Zundhausen, na primer), pa \u010dak i deo dana\u0161nje srpske istoriografije Bi\u0107ani\u0107eve uvide prihvata kao neupitne \u010dinjenice. Dakle, na neistini zasnovano se\u0107anje je \u017eivo i zdravo; iz tog ugla posmatrano, na zaborav se jo\u0161 uvek \u010deka i, kako stvari stoje, jo\u0161 \u0107e se dugo \u010dekati. Ono \u0161ta je u velikoj meri zaboravljeno jeste da je grupa srpskih intelektualaca, okupljenih oko Srpskog kulturnog kluba, relativno brzo posle objavljivanja Bi\u0107ani\u0107evog pamfleta odgovorila na u njemu iznete nalaze, opovrgavaju\u0107i ih sa metodolo\u0161kog stanovi\u0161ta \u2013 pre svega sa stanovi\u0161ta pristrasnog kori\u0161\u0107enja podataka, u nekim slu\u010dajevima njihovim falsifikovanjem, a ponekad i dono\u0161enja zaklju\u010daka na osnovu slobodnog uverenja, bez ikakvih podataka, kao i pristrasnog biranja konteksta. Na osnovu tih uverljivih odgovora, bogato garniranih Bi\u0107ani\u0107evim uvidima sa kojima se polemi\u0161e, jasno je, \u010dak i bez \u010ditanja Bi\u0107ani\u0107eve knjige, da ona ne bi mogla da bude doktorski rad na bilo kom ozbiljnom univerzitetu tog vremena. Prema Fogelovoj dosko\u010dici sa po\u010detka teksta \u2013 Bi\u0107ani\u0107 nije (bio) ekonomista. Oni koji su mu odgovarali \u2013 jesu. Odgovori na Bi\u0107ani\u0107ev politikantski spis po\u010deli su da se objavljuju u \u010dasopisu Srpski glas novembra 1939, pa sve do njegove kona\u010dne zabrane juna 1940. Zabranila ga je Vlada \u010diji je potpredsednik bio Vlatko Ma\u010dek, Bi\u0107ani\u0107ev, d\u00e2 se pretpostaviti, politi\u010dki nalogodavac. Autori tekstova su ugledni srpski intelektualci tog vremena, pravnici i ekonomisti: Slobodan M. Dra\u0161kovi\u0107, Gojko Gr\u0111i\u0107, Jovan Lov\u010devi\u0107, Milan \u017dujovi\u0107 i Bogdan Prica. Odre\u0111eni broj tekstova nije potpisan. Urednik ovog izdanja razborito pretpostavlja da svoje priloge nisu potpisali autori koji su bili zaposleni u Vladi, a tamo ne samo da je Ma\u010dek bio potpredsednik, nego je s\u00e2m Bi\u0107ani\u0107 ve\u0107 postao direktor direkcije u Ministarstvu spoljne trgovine. Svi tekstovi objavljeni u Srpskom glasu, uz dva ranije neobjavljena priloga, pre\u0161tampani su u zborniku koji je 1940. izdala proizvo\u0111a\u010dko-izdava\u010dka zadruga Sloboda \u2013 knjizi koja sada, ovim reprintom, ponovo izlazi na svetlo javnosti. Uz veoma sadr\u017eajan predgovor koji je napisao Bo\u0161ko Mijatovi\u0107, urednik novog izdanja – de facto kra\u0107a studija o Bi\u0107ani\u0107evoj knjizi, o kontekstu u kome je nastala i njenim politi\u010dkim posledicama, i odgovorima na njene nalaze \u2013 reprint knjige Istina o \u201eEkonomskoj podlozi hrvatskog pitanja\u201c: odgovor g. dr Bi\u0107ani\u0107u (izdava\u010d Akademska knjiga, Novi Sad, 2022) sadr\u017ei i dva dodatka. Jedan je deo publikacije koju je Bogdan Prica objavio jo\u0161 1937, a drugi je tekst pisca predgovora, namenski napisan za ovu publikaciju, u kome opovrgava Bi\u0107ani\u0107eve nalaze u pogledu finansijskih pitanja. U predgovoru se s pravom konstatuje da su autori radova u zborniku svojom metodolo\u0161ki korektnom argumentacijom pobili sve glavne Bi\u0107ani\u0107eve tvrdnje iznete u knjizi Ekonomska podloga hrvatskog pitanja: od zamene austrougarskih kruna za dinare (kurs i dinamika zamene), preko dr\u017eavnih dugova, obnove ratom razru\u0161ene Srbije, jednakosti u slu\u010daju neposrednih i posrednih poreza, duvanskog monopola, dr\u017eavnih banaka na \u010delu sa Narodnom bankom i tome sli\u010dno. A ponudili su i uverljiva alternativna obja\u0161njenja nespornih \u010dinjenica koje je Bi\u0107ani\u0107 uo\u010dio i objasnio zlom namerom \u201evlastodr\u017eaca Srbije\u201c i svojim omiljenim izrazom \u2013 \u201eotvorena plja\u010dka\u201c. Verovatno da nije ni moglo biti druga\u010dije kada dr\u017eavnom upravom dominiraju \u201epolupismeni Srbijanci i Crnogorci\u201c. Re\u010dnik dostojan savremenih tabloida! Indikativno je da Bi\u0107ani\u0107eva knjiga ne sadr\u017ei nikakav predlog reforme onoga \u0161to on smatra pogre\u0161nim. U tom smislu, jasna je prava priroda njegove publikacije. Nije ona konstruktivni trud intelektualca uklju\u010denog u politi\u010dki \u017eivot, nego propagandni pamflet namenjen (pred izbore 1938) pridobijanju hrvatskog javnog mnjenja za politiku Hrvatske selja\u010dke stranke, \u010diji je \u010delnik, Vlatko Ma\u010dek, napisao gnevan predgovor. Ovu tezu o prirodi Bi\u0107ani\u0107eve publikacije posredno potvr\u0111uje i \u010dinjenica da autor nije odgovorio ni na jedan od polemi\u010dkih tekstova iz zbornika. Propagandna svrha njegove knjige je ve\u0107 bila postignuta, njegov politi\u010dki gazda i on s\u00e2m ve\u0107 su bili u Beogradu, na vlasti, a istinoljubivost nije bila vrlina ni jednom ni drugima. Postavlja se pitanje zbog \u010dega tada\u0161nja vlada na \u010delu sa Milanom Stojadinovi\u0107em, u Bi\u0107ani\u0107evoj knjizi optu\u017eena za sve osim za krah NJujor\u0161ke berze 1929, nije odgovorila. Arhivska gra\u0111a pokazuje da je Stojadinovi\u0107 pripremao odgovor, po\u010delo je prikupljanje dokumentacije, ali na kraju nije bilo ni\u0161ta od toga. Pro\u0161li su izbori 1938. godine, a Stojadinovi\u0107 je bio sklon kratkim tekstovima i bombasti\u010dnim lecima. Stara boljka srpske politike \u2013 prevrtljivost i kratak dah u trkama na duge staze. To su pred Drugi svetski rat nadomestili tada\u0161nji politi\u010dki anga\u017eovani srpski intelektualci. A neka \u010ditalac poku\u0161a da odgovori na pitanje: da li bi se to danas dogodilo? Hrvatsko pitanje je sasvim legitimno politi\u010dko pitanje i bilo je, \u010dini se, najbitnije pitanje i prve i druge Jugoslavije. NJegovu osnovu \u010dine nepremostivo razli\u010dite politi\u010dke kulture Srba i Hrvata, pa time i razli\u010dita vi\u0111enja ure\u0111enja zajedni\u010dke dr\u017eave, pra\u0107ena razli\u010ditim, ekonomisti bi rekli, preferencijama stanovni\u0161tva, pa time i razli\u010ditim vi\u0111enjima dr\u017eavnih, izme\u0111u ostalih i ekonomskih politika. Srpski politi\u010dari, rastrzani me\u0111usobnim za\u0111evicama, u novoj dr\u017eavi dobili su u hrvatskoj politi\u010dkoj eliti dostojne protivnike. Dakle, hrvatsko pitanje je bilo politi\u010dko i postojalo je nezavisno od bilo kakve ekonomske podloge. Pre \u0107e biti da je u Bi\u0107ani\u0107evoj knjizi ekonomsko pitanje postavljeno na politi\u010dku podlogu. Kona\u010dan raspad zajedni\u010dke dr\u017eave doneo je stabilno re\u0161enje hrvatskog pitanja \u2013 \u201esvoj na svome\u201c, kako je to nadahnuto iskazao Franjo Tu\u0111man, prvi predsednik nezavisne Republike Hrvatske. No, propagandna mo\u0107 Bi\u0107ani\u0107eve publikacije, koja nije nikakva nau\u010dna monografija, ve\u0107 je najobi\u010dnija paskvila, tolika je da se 2006, vi\u0161e od decenije posle sticanja nezavisnosti, a povodom njenog ponovnog izdanja, u eminentnom zagreba\u010dkom akademskom \u010dasopisu pojavljuje njena ocena: \u201eOna je ujedno i jedno od najzna\u010dajnijih djela hrvatske ekonomske ba\u0161tine\u201c. Ukoliko je ovo \u201eto\u010dno\u201c, onda je hrvatska ekonomska ba\u0161tina \u201eiznimno\u201c siroma\u0161na. Sve pohvale izdava\u010du, novosadskoj Akademskoj knjizi, za ovaj nesvakida\u0161nji izdava\u010dki poduhvat i uredniku knjige Bo\u0161ku Mijatovi\u0107u na predanom i marljivom radu. Raduje to \u0161to se u uvodnoj re\u010di redakcije edicije \u201eIzabrani srpski ekonomski i politi\u010dki spisi 1850-1940\u201c najavljuju jo\u0161 najmanje tri knjige o relevantnim pitanjima tog vremena. Ne samo da se ti spisi spasu zaborava, nego da dana\u0161nja i budu\u0107a srpska intelektualna javnost dobije priliku da spozna koja su to pitanja \u010dije je re\u0161avanje (na na\u010din na koji su bila re\u0161avana) dovelo do svega onoga \u0161to smo do\u017eiveli, a neko i pre\u017eiveo. Da se na\u0161 zaborav predupredi.<\/p>\n

Boris Begovi\u0107, redovni profesor Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu, upenziji<\/p>\n

Tekst preuzet iz\u00a0 NIN-a.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tajno oru\u017eje ekonomiste je \u2013 da ume da broji. Robert […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":20444,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-32411","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32411","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=32411"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32411\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/20444"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=32411"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=32411"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=32411"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=32411"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}