{"id":32084,"date":"2025-07-08T14:22:58","date_gmt":"2025-07-08T14:22:58","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=32084"},"modified":"2025-07-08T14:22:58","modified_gmt":"2025-07-08T14:22:58","slug":"intervju-zaneta-djukic-perisic-zar-se-ovako-pravi-recenica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/intervju-zaneta-djukic-perisic-zar-se-ovako-pravi-recenica","title":{"rendered":"Intervju: \u017daneta \u0110uki\u0107 Peri\u0161i\u0107 – Zar se ovako pravi re\u010denica"},"content":{"rendered":"
\n
\n

\"\"<\/p>\n

\u201cAndri\u0107 \u010dita i komentari\u0161e, bez popustljivosti ili podila\u017eenja: njegov sud nepotkupljiv je i odlu\u010dan, precizan i kao uklesan u kamenu. Mo\u017ee biti i zato \u0161to je svestan da se ne\u0107e na\u0107i licem u lice sa o\u010dekivanjima svojih kolega, niti zapise obnarodovati, \u0161to mu daje slobodu da bude otvoren\u201d<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n

\u201cIzbor tekstova\u00a0Ive Andri\u0107a\u00a0O pisanju<\/em>\u00a0donosi eseje, fragmente, manje poznate pi\u0161\u010deve zapise i neobjavljene bele\u0161ke i marginalije o odnosu izme\u0111u stvarnosti i umetnosti, o zadacima i dometima knji\u017eevnosti, o posebnoj ulozi jezika u o\u010duvanju kulture, komentare o va\u017enosti re\u010di, o pitanjima stila, forme, kompozicije i strukture knji\u017eevnih dela\u201d, napisala je \u017daneta \u0110uki\u0107 Peri\u0161i\u0107 o svojoj najnovijoj\u00a0knjizi\u00a0o Andri\u0107u.<\/p>\n

\u017daneta \u0110uki\u0107 Peri\u0161i\u0107 je verovatno najpredaniji izu\u010davalac zaostav\u0161tine Ive Andri\u0107a. Njene knjige o njemu, ma kako bile posve\u0107ene stru\u010dnim temama, svima su privla\u010dno \u0161tivo. I zato, osim onako kako je \u017daneta \u0110uki\u0107 Peri\u0161i\u0107 predstavlja, knjiga\u00a0O pisanju<\/em>\u00a0mo\u017ee se \u010ditati i kao leksikon Andri\u0107evih saveta i odgonetki tajni umetni\u010dkog stvaranja.<\/p>\n

Knjigu je, povodom obele\u017eavanja pedeset godina od smrti Ive Andri\u0107a, objavila \u201cAkademska knjiga\u201d.<\/p>\n

\u201cVREME\u201d: Ova knjiga je posebna pre svega zbog dela u kom su prvi put objavljene Andri\u0107eve poeti\u010dke pribele\u0161ke i kriti\u010dki komentari o \u0161tivu koje \u010dita. Da li je Andri\u0107 bio strog?<\/strong><\/p>\n

\u017dANETA \u0110UKI\u0106 PERI\u0160I\u0106:<\/strong>\u00a0Koliko god u knjizi\u00a0O pisanju<\/em>\u00a0ima tekstova koji su, istina manje, ali ipak poznati, ako ne \u0161iroj onda svakako stru\u010dnoj javnosti, toliko je razumljivo \u0161to najve\u0107u pa\u017enju privla\u010de upravo nepoznati i neobjavljeni fragmenti. To su, zapravo, Andri\u0107evi zapisi na marginama knjiga iz njegove li\u010dne biblioteke. U Andri\u0107evoj privatnoj biblioteci od 4502 knjige, gde su sakupljena razli\u010dita izdanja njegovih dela u originalu i prevodima, knjige o njegovom stvarala\u0161tvu, jedan poseban deo \u010dini pi\u0161\u010deva li\u010dna kolekcija u okviru koje, pored knjiga koje je sam odabirao i kupovao, nailazimo na velik broj publikacija koje su mu poklanjali sami autori. Takozvane marginalije, pi\u0161\u010devi zapisi na belinama knjiga koje je \u010ditao, pokazuju nam jednog posve novog pisca. Te bele\u0161ke ispisivane su naj\u010de\u0161\u0107e grafitnom olovkom, pa zapisi, na\u017ealost, polako blede, tako da mo\u017eemo zahvaliti viziji nekada\u0161nje uprave Zadu\u017ebine Ive Andri\u0107a da se sve te marginalije popi\u0161u i koliko je to mogu\u0107no i ra\u0161\u010ditaju: taj posao maestralno su pre \u010detiri decenije uradile bibliotekarke-savetnice iz Univerzitetske biblioteke Milana \u0110ur\u0111ulov i Branka Andreji\u0107 omogu\u0107iv\u0161i, tako, radoznalim istra\u017eiva\u010dima i prire\u0111iva\u010dima poput mene lak\u0161i uvid u tu odista rasko\u0161nu riznicu Andri\u0107evih kriti\u010dkih pribele\u0161ki. Te bele\u0161ke u velikoj meri srodne su njegovim meditativnim zapisima koji su u\u0161li u\u00a0Znakove pored puta<\/em>, kao i ispisima i bele\u0161kama u mnogobrojnim (ima ih preko pedeset) sveskama koje su ostale za njim. Ja sam za knjigu\u00a0O pisanju<\/em>\u00a0odabrala deo onih marginalija koje se neposredno odnose na proces pisanja i pitanja spisateljskog posla.<\/p>\n

<\/div>\n

\u010cini se da je prema Branku \u0106opi\u0107u bio izuzetno strog. Bez ulep\u0161avanja je na margini\u00a0Osme ofanzive<\/em>\u00a0zapisao \u0161ta misli o tom delu. Da li ste u Andri\u0107evim zapisima u\u010ditavali i privatne odnose izme\u0111u njega i pisca \u010dije delo komentari\u0161e?<\/strong><\/p>\n

Nisam osetila Andri\u0107ev stav prema li\u010dnosti pisca, toga se on oduvek klonio. Interesovalo ga je delo mada je, pi\u0161u\u0107i o umetni\u010dkim sudbinama mnogobrojnih svetskih i na\u0161ih autora, \u010desto posezao za podacima iz njihovih li\u010dnih \u017eivota, demantuju\u0107i unekoliko sopstveni stav izra\u017een Geteovim re\u010dima \u2013 da pisac govori svojim delom. Iz tih stranica izranja manje poznat pisac, principijelan kriti\u010dar, pa\u017eljiv analiti\u010dar, zainteresovani \u010ditalac koji u ti\u0161ini i miru svoje radne sobe komunicira sa tu\u0111im tekstom i zapisuje svoja razmi\u0161ljanja. Tu je pisac sam sa knjigom koju \u010dita, izvan o\u010diju javnosti, sa svojim mislima, u potpunosti otvoren i iskren. Bez nastojanja da zadovolji spisateljske sujete koje su oduvek i posvuda goleme, Andri\u0107 \u010dita i komentari\u0161e, bez popustljivosti ili podila\u017eenja: njegov sud nepotkupljiv je i odlu\u010dan, precizan i kao uklesan u kamenu, mo\u017ee biti i zato \u0161to je pisac svestan da se ne\u0107e na\u0107i licem u lice sa o\u010dekivanjima svojih kolega, niti zapise obnarodovati, \u0161to mu daje slobodu da bude otvoren u komentarima. A kada, ponekad, u susretima sa kolegama-piscima, nije mogao da izbegne da odgovori na njihova o\u010dekivanja povodom knjiga koje su mu poklonili, Andri\u0107 je \u010desto, svedo\u010de neki njegovi prijatelji i novinari, izbegavaju\u0107i da daje vrednosne sudove, govorio o vrsti papira na kojem je knjiga \u0161tampana, o obliku slova i veli\u010dini sloga, o tome kako se knjiga lepo dr\u017ei u ruci\u2026Kad me pitate o Branku \u0106opi\u0107u, iz svega onoga \u0161to sam saznala i pro\u010ditala, rekla bih da je me\u0111u njima dvojicom bilo zavi\u010dajne srodnosti, razumevanja i ljudske simpatije. O tome lepo, duhovito i \u0161armantno svedo\u010di glumac Toma Kuruzovi\u0107. S\u00e2m \u0106opi\u0107 govorio je da mu je Andri\u0107 bio uzor, a Andri\u0107 je umeo, na svoj uzdr\u017ean na\u010din, da \u0106opi\u0107a kao pisca pohvali. U komentarima romana\u00a0Osma ofanziva<\/em>, kao \u0161to rekoste, Andri\u0107 je bio odlu\u010dan i nepotkupljiv kriti\u010dar i pronicljiv \u010ditalac. A, s druge strane, tiho je i nenametljivo podr\u017eao Branka \u0106opi\u0107a u \u201cvunena vremena\u201d kada je zbog\u00a0Jereti\u010dke pri\u010de\u00a0<\/em>bio u nemilosti. Isto tako, Andri\u0107 je imao razumevanja i za\u0161titio je pisca Dragoslava Mihailovi\u0107a u trenutku kada je on bio na crnoj listi vlasti zbog romana\u00a0Kad su cvetale tikve<\/em>.<\/p>\n

\"\"Bio je i \u010ditalac i lektor i redaktor. Za koga je to radio? Da li su njegove bele\u0161ke, pre nego \u0161to ste ih vi objavili, nekome koristile?<\/strong><\/p>\n

Nije mi poznato da se neko sistematski pozabavio Andri\u0107evim marginalijama: mora se re\u0107i da je to odve\u0107 pipav i osetljiv posao. Ja sam u nekoliko tekstova opisala i analizirala neke od Andri\u0107evih poeti\u010dkih pribele\u0161ki koje su se prevashodno odnosile na knji\u017eevni postupak, ulogu knji\u017eevnosti, jezik, stil kao i na pi\u0161\u010deve socijalne veze (Andri\u0107eve posvete, pribele\u0161ke u antologiji indijske poezije, marginalije na belinama \u010detvorotomne Gogoljeve prepiske i druge). Na jednom mestu, razmatraju\u0107i pitanje jezika, Andri\u0107 parafrazira ruskog basnopisca Krilova daju\u0107i kratku preporuku za uspe\u0161no pisanje: \u201cA Krilov je govorio: treba pisati tako da re\u010dima bude tesno, a mislima prostrano. Tu misao on je odmah objasnio dodav\u0161i: da re\u010denicu treba gla\u010dati dok ne prestane da bude dosadna\u201d.<\/p>\n

Za vreme boravka u Sarajevu, 1945. godine, Andri\u0107 je pribele\u017eio svoje mi\u0161ljenje o pripovetkama koje mu je tada mladi pisac Erih Ko\u0161 dao na procenu. U kratkom zapisu Andri\u0107 daje jasno sro\u010denu poeti\u010dku preporuku i sa\u017eeto formulisanu poetiku kratke pri\u010de prema kojoj je i s\u00e2m saobra\u017eavao svoje shvatanje te forme.<\/p>\n

\u201c1) Pripovetke, naro\u010dito kratke, treba da imaju \u017eivu i jasnu fabulu i u njoj skrovitu ali utoliko o\u0161triju poentu. Kod Vas je linija fabule na mahove krivudava i mutna. To zna\u010di da stvar treba jo\u0161 \u1fbfpro\u010de\u0161ljati\u1fbf i pojedina mesta jo\u0161 ja\u010de ista\u0107i.<\/p>\n

2) Va\u0161 stil je vrlo dobar, samo mestimi\u010dno ima malo krt i poslovan ton, a on treba da je svuda miran i narativan.<\/p>\n

3) Na jezik morate paziti; izbegavati provincijalizme. Jezik se ne mo\u017ee nikada dovoljno negovati.\u201d<\/p>\n

Ili, recimo, koliko je Andri\u0107 sistemati\u010dan i otvoren kada u pismu svome kumu Aleksandru Vu\u010du, pro\u010ditav\u0161i njegovu knjigu\u00a0Poziv na ma\u0161tanje<\/em>, u pismu iz Herceg Novog 1966. godine ukazuje na nedostatke i mane s jedne strane, kao i na pozitivne strane njegove proze, iz \u010dega se da videti da pisac istorijskih romana nema previ\u0161e senzibiliteta za nadrealisti\u010dku poetiku (\u201cU nadrealizmu meni se ne svi\u0111a ono \u2018nad\u2019\u201d \u2013 zapisa\u0107e u jednoj od svojih bele\u017enica).<\/p>\n

\u201cZar se ovako pravi re\u010denica?\u201d, komentari\u0161e Andri\u0107 zbirku pri\u010da\u00a0Izvidnica<\/em>\u00a0Mihaila Lali\u0107a i nastavlja: \u201cOvo je prvi ba\u010deni nacrt re\u010denice; posle toga trebalo je dva ili tri puta menjati je. On naziva \u010detnike izdajni\u010dka banda. Bolje ih je tako prikazati da \u010ditalac sam usklikne: Ovo je izdajni\u010dka banda. A Lali\u0107 \u010desto anticipira, iako ne bi trebalo, jer on dobro slika i samo treba da (\u2026) jo\u0161 koju realist[i\u010dnu] crtu doda, i \u010ditalac \u0107e kazati ono \u0161to treba sam\u201d.<\/p>\n

Ne\u0107e ga mrzeti da obele\u017ei i prebroji koliko je puta Dobrica \u0106osi\u0107 u pripoveci\u00a0Pepeo<\/em>\u00a0upotrebio tu imenicu, smatraju\u0107i u\u010destalost kori\u0161\u0107enja te re\u010di nedostatkom dobrog stila. Ume\u0107e da pohvali neka od jezi\u010dkih i stilskih re\u0161enja Me\u0161e Selimovi\u0107a, nabaci\u0107e kratke komentare u knjigama Marka Aurelija, Nikolaja Gogolja, Lava Tolstoja i drugih autora.<\/p>\n

U drugom delu knjige su\u00a0Saveti piscima<\/em>. \u0160ta bi pisac mogao da nau\u010di od Andri\u0107a?<\/strong><\/p>\n

Poput Rilkea i njegovih\u00a0Saveta mladom pesniku<\/em>, zbirka Andri\u0107evih tekstova\u00a0O pisanju<\/em>\u00a0mo\u017ee se razumeti i kao niz dobronamernih umetni\u010dkih saveta ili sugestija o ve\u0161tini pisanja i za mlade i za manje mlade pisce, o su\u0161tini odnosa izme\u0111u stvarnosti i knji\u017eevnosti, jednom od temeljnih pitanja knji\u017eevne teorije. \u201cOd onog \u0161to nije bilo i \u0161to nikad ne\u0107e biti prave ve\u0161ti pisci najlep\u0161e pri\u010de o onom \u0161to jeste\u201d \u2013 na\u0107i \u0107emo u knjizi\u00a0O pisanju<\/em>.<\/p>\n

Pi\u0161u\u0107i o umetnosti, poglavito o knji\u017eevnosti, Andri\u0107 naj\u010de\u0161\u0107e govori iz pozicije pisca, svedo\u010di o svom radu, manje izla\u017eu\u0107i na\u010dela, a vi\u0161e govore\u0107i o sopstvenim putevima stvaranja. Posebno su dragoceni oni medaljoni u okviru kojih pisac efektno i poga\u0111aju\u0107i u sam centar stvari, daje esenciju svoga na\u010dina pripovedanja.<\/p>\n

Da li je Andri\u0107 uticao na vas?<\/strong><\/p>\n

Za mene je bavljenje Andri\u0107em pre svega privilegija, nadahnu\u0107e, pa \u010dak i neka vrsta misije. Ako imam makar i zrno dara za prou\u010davanje knji\u017eevnosti, za razumevanje Andri\u0107evog umetni\u010dkog sveta, ili pak za pisanje, uvek sam smatrala da je moja obaveza da ih razvijem i upotrebim na korist na\u0161e kulture. Zato i ne prestajem, preko trideset i vi\u0161e godina, da sa razli\u010ditih strana prilazim tome neprolaznom delu, kao i Andri\u0107evoj stvarala\u010dkoj, pomalo zagonetnoj li\u010dnosti. I kada bih u sopstvenom radu uspela da bar i deseti deo primenim Andri\u0107eve savete iz knjige\u00a0O pisanju<\/em>, smatrala bih da sam \u201cispunila svoju sudbinu\u201d.<\/p>\n

Andri\u0107ev savet<\/h5>\n

Pi\u0161ite br\u017ee ili sporije, \u017eivlje ili opreznije, kako vas misao vodi i ose\u0107anje nosi, i ne zaustavljajte se bez potrebe i ne kidajte magiju nadahnutog trenutka koji se mo\u017eda nikad ne\u0107e vratiti. Pi\u0161ite bez bednog obzira i la\u017enog stida, sa jednostavnom iskreno\u0161\u0107u same prirode. Pi\u0161ite i znajte da vam je iz okeana vremena darovan jedan tren, i u njemu misao, slika ili re\u010d koja se takva vi\u0161e nikad ni vama ni ikome drugom ne\u0107e javiti. Pi\u0161ite slobodno i nesvesno, kao \u0161to di\u0161ete. Ali\u2026<\/p>\n

Ali, kad pro\u0111e taj trenutak, koji je \u010dist, dragocen, munjevit i neobja\u0161njiv kao trenutak oplo\u0111avanja, i kad se na\u0111ete pred svojim rukopisom, koji je sada dobio svoje mesto u ovom na\u0161em svetu u kome, pored svih nemira i besporedaka, vladaju ipak red i odgovornosti, tada mu pri\u0111ite bez slepe roditeljske ljubavi, hladno i neumoljivo strogo, ne \u017eale\u0107i ni njega ni sebe, ne \u0161tede\u0107i snage ni vremena. Savijte svaku re\u010denicu po deset puta preko kolena, stanite na svaku re\u010d celom te\u017einom, ispitajte njenu \u201cnosivost\u201d, jer od tih krtih re\u010di i slabih re\u010denica treba da bude sagra\u0111en most koji \u0107e nepogre\u0161no i neprimetno preneti \u010ditaoca preko ponora besmisla i nesvesti u zemlju \u017eivota i stvarnosti, koju ste vi za njega i sve ljude uspeli da prika\u017eete. Ispitajte svoju re\u010denicu o\u010dima i uhom, isperite njome usta po nekoliko puta kao \u0161to radi vinar sa vinom koje ho\u0107e da kupi. Izgovorite je ne\u010dujno, poluglasno i glasno, i pet i deset puta (nemojte brojati!), u raznim raspolo\u017eenjima i u razno doba dana. Mislite o njoj pre spavanja i no\u0107u kad se probudite i rasanite (\u0160ta ima bolje i pametnije na \u0161to bi \u010dovek mogao upotrebiti svoju nesanicu?). Upitajte se da li bi ljudi va\u0161eg jezika u jednom odre\u0111enom trenutku svoga \u017eivota zaista izgovorili va\u0161u re\u010denicu i priznali je kao svoju. Izgovorite je i u njihovo ime i ispitajte da li je verna i ta\u010dna, da li joj \u0161togod nedostaje ili je pretrpana. I kad na\u0111ete da je sve kako treba i utvrdite da ste zadovoljni svojim poslom, nemojte stati; tek tada nemojte, jer nema u pi\u0161\u010devom radu ni\u0161ta opasnije i nesigurnije od toga zadovoljstva samim sobom. Ono je r\u0111av savetnik i podmukao putovo\u0111a, koji je mnogoga odveo na pogre\u0161nu stranu. Ne zaboravite ni za trenutak da va\u0161e delo treba \u010ditaoca da podigne i zadovolji, a da ste vi pisac, i da tek u \u010ditao\u010devom zadovoljstvu imate pravo da tra\u017eite svoje, ili jo\u0161 bolje i ta\u010dnije: da o va\u0161em zadovoljstvu ovde uop\u0161te nije re\u010d. Imajte na umu da ste vi vesnik istine, tj. stvarnosti. Po vama velika ljudska stvarnost \u0161alje svoje poruke. Ona vas je izdvojila od ostalih ljudi utoliko (i samo utoliko!) \u0161to vam je poverila va\u017eno poslanje da ljudima va\u0161ega jezika iznesete pred o\u010di sliku i smisao odre\u0111ene stvarnosti koju oni ina\u010de ne bi mo\u017eda nikad mogli u celosti da sagledaju ni potpuno da shvate.<\/p>\n

(I. Andri\u0107,\u00a0Bele\u0161ke za pisca<\/em>)<\/p>\n

Razgovor vodila: Sonja \u0106iri\u0107<\/p>\n

Izvor: Vreme<\/a><\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201cAndri\u0107 \u010dita i komentari\u0161e, bez popustljivosti ili podila\u017eenja: njegov sud […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":32085,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-32084","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32084","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=32084"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32084\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/32085"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=32084"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=32084"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=32084"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=32084"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}