![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2025\/06\/ZKovacevic-299x374-1.jpg\")
Zoran L. Kova\u010devi\u0107, jedan od na\u0161ih najzna\u010dajnijih stru\u010dnjaka iz oblasti biohemije, akademik SANU i autor Akademske knjige preminuo je u 90. godini.<\/p>\nZoran L. Kova\u010devi\u0107, jedan od na\u0161ih najzna\u010dajnijih stru\u010dnjaka iz oblasti biohemije, akademik SANU i autor Akademske knjige preminuo je u 90. godini.<\/p>\n
Diplomirao je 1962. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Nakon zavr\u0161etka osnovnih studija, izabran je za asistenta u Zavodu za biohemiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Godine 1971, na istom fakultetu, odbranio je doktorsku disertaciju pod naslovom \u201eOksidativni metabolizam glutamina normalnih i malignih \u0107elija\u201c. Na Medicinskom fakultetu Novosadskog univerziteta pro\u0161ao je sva univerzitetska zvanja \u2013bio je \u0161ef Katedre za biohemiju (od 1982), a za redovnog profesora izabran je 1985. godine. Tako\u0111e, bio je rukovodilac Zavoda za biohemiju Klini\u010dkog centra u Novom Sadu.<\/p>\n
Tokom 1969. godine stru\u010dno se usavr\u0161avao na Departmanu za biohemiju Univerziteta u Bristolu, na kojem je i kasnije u vi\u0161e navrata boravio bave\u0107i se prou\u010davanjem celularne energetike i metabolizma. Usavr\u0161avanje je nastavio, kao stipendista Nacionalnog instituta za zdravlje SAD, u nau\u010dnom centru City of Hope u Los An\u0111elesu tokom 1970. godine. Kao stipendista Evropske organizacije za molekularnu biologiju boravio je u Institutu za fiziologiju i biohemiju Univerziteta u Minhenu (1980) i u Institutu za hemiju Univerziteta u Marburgu (1983).<\/p>\n
Godine 1987. uspostavlja saradnju sa Laboratorijom za eksperimentalnu onkologiju Univerziteta u Indijanapolisu. Bio je gostuju\u0107i profesor na Departmanu za biohemiju Memorijalnog univerziteta u Njufaudeledu (Kanada).<\/p>\n
Za dopisnog \u010dlana Vojvo\u0111anske akademije nauka i umetnosti izabran je 1984. godine, dok je za redovnog \u010dlana izabran 1990. godine. Redovni \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1991. godine. Funkciju predsednika Ogranka SANU u Novom Sadu obavljao je od 2002. do 2015. godine.<\/p>\n
Bio je dugogodi\u0161nji predsednik Biohemijskog dru\u0161tva Vojvodine i \u010dlan Medicinske akademije Srpskog lekarskog dru\u0161tva i Biohemijskog dru\u0161tva Velike Britanije. Tako\u0111e, bio je \u010dlan Evropske akademije nauka i umetnosti iz Salcburga, te inostrani \u010dlan Crnogorske akademije nauka i umjetnosti i Njujor\u0161ke akademije nauke.<\/p>\n
Jedan je od utemeljiva\u010da moderne nastave biohemije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, gde je predavao studentima medicine i biologije. Godine 1971. osnovao je Laboratoriju za prou\u010davanje energetike, metabolizma i transporta u izolovanim mitohondrijama normalnih i malignih \u0107elija, prvu i jednine te vrste u tada\u0161njoj Jugoslaviji.<\/p>\n
Akademik Kova\u010devi\u0107 bio je jedan od vode\u0107ih eksperata iz oblasti eksperimentalne biohemije. Njegova bogata bibliografija broji vi\u0161e od 180 nau\u010dnih i stru\u010dnih radova, od kojih je veliki broj objavljen u najuglednijim me\u0111unarodnim nau\u010dnim \u010dasopisima me\u0111u kojima su: \u201eBiochemical Journal\u201c, \u201eCancer Research\u201c, \u201eEuropean Journal of Biochemistry\u201c i dr. Autor je praktikuma i ud\u017ebenika biohemije i molekularne biologije za studente medicine, kao i brojnih monografija me\u0111u kojima se izdvajaju: \u201eMolekularna organizacija i funkcija mitohondrija\u201c, \u201eEvolucioni i funkcionalni aspekti maligne asteracije \u0107elija\u201c, \u201eEntropija i bioenergija\u201c, \u201eMaligne neoplazme \u2013 genetski ili epigenetski fenomen\u201c i \u201eIntegrativna patogeneza hroni\u010dnih bolesti starenja\u201c. Bio je predava\u010d po pozivu na brojnim me\u0111unarodnim nau\u010dnim kongresima i simpozijumima.<\/p>\n
Njegova dugogodi\u0161nja prou\u010davanja biohemije i molekularne biologije malignih tumora rezultovala su definisanjem koncepcije po kojoj se su\u0161tina maligniteta sastoji u reprogramiranju ekspresije gena u smislu aktivacije neoplasti\u010dnog programa \u0107elije, odnosno u epigenestskim promenama \u0161to savremena istra\u017eivanja sve vi\u0161e potvr\u0111uju.<\/p>\n
Za svoj nau\u010dni i pedago\u0161ki rad primio je mnoge nagrade, me\u0111u kojima su: Nagrada za nauku Srpskog lekarskog dru\u0161tva (1993), Zlatna plaketa sa medaljom Univerziteta u Novom Sadu za \u017eivotno delo, Nagrada za najcitiranijeg nau\u010dnika Vojvodine koju dodeljuje Pokrajinski sekretarijat za nauku Vojvodine (2010).<\/p>\n