![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/Kultura-u-nacistickoj-Nemackoj.png\")
Majkl Hans Kejter \/ ro\u0111en 1937.\/ je ugledni kanadsko \u2013 nema\u010dki istori\u010dar i neobi\u010dno plodan nau\u010dnik – autor koji je svoju bogatu akademsku karijeru posvetio temeljnim istra\u017eivanjima posebnih tematskih oblasti, \/ knji\u017eevnost, pozori\u0161na umetnost, slikarstvo, vajarstvo, muzika itd. \/ kao dominantnih formi u svetu kulture nema\u010dkog nacionalsocijalizma.\nStudirao je istoriju, sociologiju i muziku na univerzitetima u Torontu, Minhenu i Hajdelbergu. Doktorirao je kod uglednog i kontroverznog nema\u010dkog istori\u010dara \/ posle Drugog svetskog rata optu\u017eenog za antisemitizam\/ Vernera Konzea, 1966. Od 1967. predaje na Univerzitetu Jork u Torontu. Godine 2003. na istoimenom Univerzitetu sti\u010de status profesora emeritusa. Pisao je o svingu i d\u017eezu za vreme nacionalsocijalizma, muzi\u010darima i kompozitorima u Tre\u0107em rajhu, o nema\u010dkim lekarima u doba Hitlera, Hitlerjugendu, operskoj divi, uzornom sopranu Loti Leman, a u studiji \u201ePosle nacista\u201c se bavi posleratnom obnovom kulturnog \u017eivota u Zapadnoj Nema\u010dkoj. Pro\u0161le godine mu je dodeljena knji\u017eevna nagrada Irving Martin Abela.
\nU svojoj obimnoj, ali nadasve zanimljivoj i faktografski sadr\u017eajnoj istoriografskoj studiji \u00abKultura u nacisti\u010dkoj Nema\u010dkoj\u00bb, Majkl Kejter raspravlja o fenomenu kulture kao na\u010dina \u017eivota za vreme \u201eTre\u0107eg rajha\u00bb, razotkrivaju\u0107i nam brutalne mehanizmime manipulacije i indoktrinacije masama, gotovo bez presedana u svetskoj istoriji. Tako\u0111e nam predo\u010dava raznolikost propagandnih tehnika koje je nacisti\u010dki re\u017eim koristio u oblikovanju totalitarnog dru\u0161tva hitlerovske Nema\u010dke, a \u010diji je osnovni smisao bio svakodnevna kontrola raspolo\u017eenja i sentimenta nema\u010dke nacije koja je, uzgred budi re\u010deno, bila dovedene do stanja kolektivne hipnoze ili neura\u010dunljivog iracionalnog delirijuma – od samog dolaska nacista na vlast 1933., pa sve do kona\u010dnog zavr\u0161etka Drugog svetskog rata i sloma nacisti\u010dke Nema\u010dke 1945. godine.
\nDakle, ovde je pre svega re\u010d o odnosu kulture i tiranije, njenom opstanku u bilo kojem obliku ili unapred presu\u0111enom uni\u0161tenju. U su\u0161tini, autenti\u010dno stvarala\u0161tvo, po prirodi stvari, uvek pripada izvornoj kulturi otpora i razli\u010ditim formama tiranske heteronomije i represije. Utoliko je gest slobodnog umetni\u010dkog \u010dina imanentan iskonskom i prkosnom estetskom iskustvu – za razliku od totalitarne dresure samog bi\u0107a umetnosti – a koja neminovno vodi ka smrti estetskog kao takvog.
\nIz pomenutog se mo\u017ee videti da nacionalsocijalisti\u010dki pokret u Nema\u010dkoj tih godina, pored ambicije da stekne neprikosnoveni politi\u010dki autoritet u nema\u010dkom narodu, istovremeno ula\u017ee ogromne napore kako bi radikalno izmeno kulturni pejsa\u017e tog istog naroda. Nacisti\u010dki ideolozi su posebno fokusirani na obnovu tradicionalnih \u00abnema\u010dkih\u00bb i \u00abnordijskih\u00bb vrednosti, u \u017eelji da uklone ili ograni\u010de \u00abdekadentne\u00bb tu\u0111inske, odnosno jevrejske uticaje, sa osnovnom svrhom – da oblikuju zajednicu \u010diste rase, \/Volksgemeinschaft\/ uskla\u0111ene sa nacisti\u010dkim idealima ure\u0111enja dr\u017eave.
\nKnjiga je vrlo pregledna i \u010ditljivim stilom napisana. Podeljena je u \u0161est poglavlja unutar kojih se na sistemati\u010dan i pregnantan na\u010din izla\u017ee \u00ab\u017eivot kulture\u00bb u doba nema\u010dkog nacionalsocijalizma. U prvom poglavlju se razmatra nemilosrdan obra\u010dun nacisti\u010dke vlasti sa modernizmom u kulturi, nesumnjivo dominantnoj umetni\u010dkoj tendenciji za vreme Vajmarske republike, u periodu od 1918. do 1933. godine. Dolaskom Adolfa Hitlera na vlast, nasle\u0111e vajmarske kulture je bilo osu\u0111eno na smrt. A kako bi se odr\u017eala estetsko \u010distunstvo po nacisti\u010dkim merilima, uvedena je neumoljiva cenzura, pre svega nad filmskim stvarala\u0161tvom. Tim povodom je donesen Zakon o kinematografiji Rajha \/Reichsfilmgesetz\/. Po istom zakonu je ustanovljena privremena Filmkammer \/Filmska komora\/ kojoj su po automatizmu pripadali svi zaposleni u filmskoj industriji. Zakon je obavezivao da svaki novi scenario za film mora biti predat vlastima na proveru. Isti slu\u010daj se odnosio na reditelje i glumce. Prvi film koji je do\u0161ao pod udar ovog zakona bio je \u201eHorst Vesel\u201c. Zabranjen je na dan zakazane premijere u Berlinu. Naime, radi se o desni\u010darskom aktivisti Horstu Veselu kojeg su ubili komunisti 1930.godine. Od strane nacista je progla\u0161en velikomu\u010denikom i herojem a po oceni kontrolne instance je u samom filmu omalova\u017een, a samim tim je, po mi\u0161ljenju cenzora diskreditovan nacionalsocijalisti\u010dki pokret u celini. Zbog toga je ponovo vra\u0107en na monta\u017eu. Odstranjene su mnoge nepo\u017eeljne scene, da bi kao premontiran, sa novim nazivom Hans Vestmar, naposletku odobren od cenzure i premijerno prikazan pred publikom. U drugom poglavlju je re\u010d predratnoj nacisti\u010dkoj kulturi, radu formiranog Ministarstva propagande i njegove uloge u ideolo\u0161koj instrumentalizaciji knji\u017eevnosti, \u0161tampe i radia, muzike, likovnih umetnosti i arhiteture. Ipak, skulptura je u odnosu na druge umetni\u010dke forme bila idealan nacionalestetski izraz jer je u sve tri dimenzije mogla u simboli\u010dkom smislu uverljivo do\u010darati monumentalizam i heroizam nema\u010dke nacije.
\nU Tre\u0107em poglavlju je re\u010d o nema\u010dkom antisemitizmu posle Prvog svetskog rata, a koji je svoje ishodi\u0161te imao u \u0161iroko rasprostanjenom mi\u0161ljenju kako je zapravo dru\u0161tvena emancipacija Jevreja u devetnaestom veku iznedrila isuvi\u0161e slobode i privilegija za ovu etni\u010dku zajednicu, a samim tim prouzrokovala uzurpaciju mnogih dru\u0161tvenih delatnosti, pre svega onih u sferi trgovine i industrije, a koji su pritom izazvali ogromnu nelojalnu konkurenciju – uz nano\u0161enje ozbiljne \u0161tete nacionalnoj ekonomiji.
\nRazume se, uloga jevrejskih umetnika u stvaranju modernisti\u010dke kulture Vajmarske republike bila je izuzetno velika. Me\u0111u njima su najzna\u010dajniji: Alfred Doblin, Jakob Vaserman i Franc Verfel u knji\u017eevnosti, Arnold \u0160enberg, Kurt Vajl, Erih Mendelson i Bruno Valter u muzici. U likovnim umetnostima Liberman, na filmu Erih Pomer kao va\u017ean producent i vode\u0107i glumac Peter Lore. Tako\u0111e, istaknuti delatnici jevrejskog porekla na filmu i u pozori\u0161tu bili su: Aleksandar Granah, Elizabet Bergner, Lusi Manhajm, Fric Kortner itd. Posebno se svojim o\u0161trim filmskim kritikama, ina\u010de upodobljenim aktuelnom dru\u0161tvenom kontekstu, u tada\u0161njoj javnosti se isticao Zigfrid Krakauer, a potom filozof i esejista levi\u010darske orjentacije Valter Benjamin.
\nPosle Hitlerovog izlaska iz Landsberg zatvora, u prole\u0107e 1925. pojavio se pamflet, odnosno javni poziv koji je inicirao po\u010detak bespo\u0161tedne antisemitske kampanje, te \u201ekuge koja zaudara\u201c, sa namerom da se sa svih pozori\u0161nih scena uklone Jevreji. Pravi pogrom je usledio kada je Alfred Rozenberg osnovao Borbenu ligu za nema\u010dku kulturu.Bila je to kona\u010dna likvidacija jevrejskog u\u010de\u0161\u0107a u nema\u010dkoj kulturi. U \u010detvrtom poglavlju se govori o odnosu samog rata u empirijskom smislu i javnog mnenja uop\u0161te, odnosno propagandnoj militarizaciji kulture u celini. Dakle, re\u010d je o muzici, pozori\u0161tu, filmu i knjizi kao \u201ekulturi na frontu\u201c. Peto poglavlje je posve\u0107eno umetnicima emigrantima, pre svega velikim piscima me\u0111u kojima se isticao Tomas Man. Po svemu sude\u0107i, bio je posebno privilegovan. U periodu od 1938 do 1943. dr\u017eao je predavanja na najpresti\u017enijim univerzitetima i pritom dobijao redovan honorar od hiljadu dolara, a ponekad i vi\u0161e. Razume se, njegova predavanja su se odnosila na aktuelne politi\u010dke teme kao \u0161to su: Nadolaze\u0107a pobeda demokratije, Rat i demokratija, Kako osvojiti mir, a ponekad bi na zahtev publike govorio o svojim romanima poput \u010carobnog brega itd. Tomas Man je unapred spremao pomenuta predavanja na engleskom jeziku sa nema\u010dkim naglaskom, ali nije voleo da mu se posle izlaganja postavljaju pitanja na koje bi morao odgovarati. Ako to ve\u0107 nije mogao izbe\u0107i, tada se umesto njega prisutnoj publici obra\u0107ala njegova \u0107erka Erika. Imao je podr\u0161ku mnogih jevrejskih organizacija u SAD, kako u planiranju njegovih turneja i predavanja, tako i u materijalnoj podr\u0161ci. Redovno se dru\u017eio sa Arnoldom \u0160enbergom, Teodorom Adornom, Kurtom Ajzlerom i dr. Za razliku od pomenutih li\u010dnosti, nije voleo Marlen Ditrih i Eriha Mariju Remarka.
\nSan i java su se na spektakularan na\u010din pro\u017eimali u kulturi nacisti\u010dke Nema\u010dke. Rasisti\u010dki fanatizam i propagandni pogon sledbenika Adolfa Hitlera, stvarali su atmosferu \u0161iroke palete kulturnih ponuda, od klasi\u010dne muzike do popularnih filmskih komedija. Takva proizvodnja kulturnih sadr\u017eaja je zadovoljavala ukuse ve\u0107ine stanovni\u0161tva i na taj na\u010din ih podsticala da prihvate nacisti\u010dki re\u017eim. Iskori\u0161teni su svi potencijali moderne masovne kulture. Prihvataju\u0107i gebelsovskom propagandom nametnute potrebe , obi\u010dni Nemac se stavio na raspolaganje nacisti\u010dkom re\u017eimu – njegovoj nameri da legitimizuje rat, u\u010dini ga moralno prihvatljivim; a da imperijalna dominacija bude ne samo klasi\u010dna geopoliti\u010dka konstanta, nego i nacionalna javna vrlina koja strmi ka uni\u0161tenju neprijatelja.
\nKnjiga Majkla H. Kejtera za obrazovanog \u010ditaoca predstavlja privilegovan uvid u ogromnu \u010dinjeni\u010dnu gra\u0111u i jedinstvenu tehniku vladanja masama u razdoblju nacionalsocijalisti\u010dkog totalitarizma, uz neizbe\u017eni propagandni aksiom: \u201eistine, poluistine i \u010diste la\u017ei\u201c. A u svemu tome \u2013 veli Jozef Gebels \u2013 uvek mora biti jednostavnosti, kao i ponavljanja\u201c
\nNa\u017ealost, mnogi politi\u010dki re\u017eimi u dana\u0161njem svetu nisu li\u0161eni ovakvog obrasca vladanja.
\nSasvim je izvesno da istorija nije toliko lo\u0161a u\u010diteljica koliko smo mi lo\u0161i u\u010denici, a pritom ve\u010diti ponavlja\u010di.<\/p>\n