{"id":31117,"date":"2025-03-13T15:38:42","date_gmt":"2025-03-13T15:38:42","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=31117"},"modified":"2025-03-13T16:57:10","modified_gmt":"2025-03-13T16:57:10","slug":"31117-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odmah-kazi-da-vule-zuric-o-knjizi-slovenacki-xx-vek","title":{"rendered":"Odmah ka\u017ei da \u2013 Vule \u017duri\u0107 o knjizi \u201eSlovena\u010dki XX vek\u201d"},"content":{"rendered":"

\"\"Napravimo Srbiju opet velikom<\/em>! \u2013 ovom hibridnom parolom u kojoj su se stopili Trampov predizborni slogan i fama o polubauku Gara\u0161aninovog \u201eNa\u010dertanija\u201c koji jo\u0161 uvek polukru\u017ei poluevropom slovena\u010dka grupa \u201eLajbah\u201c je najavila svoje martovske koncerte u Beogradu. Mediji su ovakvu poruku protuma\u010dili kao pru\u017eanje podr\u0161ke studentima \u010dija gibanja ove zime tresu Srbiju poput \u017eestoke putne groznice. Veliki studentski mar\u0161evi mira, ljubavi i plakanja nisu preduzeti da bi se ostalo u mestu, ve\u0107 kako bi se srpsko dru\u0161tvo upustilo u avanturu ko zna kog po redu povratka u budu\u0107nost. Sada jo\u0161 samo valja izabrati onaj pravi put na istorijskom raskr\u0161\u0107u koje ovih dana najpre podse\u0107a na scenografiju Beketovog Godoa.<\/p>\n

Jednako je, me\u0111utim, \u010demeran i prizor izgorelih delova Los An\u0111elesa. U razmere katastrofe li\u010dno su se uverili novoizabrani ameri\u010dki predsednik Donald Tramp i njegova supruga Melanija, kada su odmah nakon svog povratka u Belu ku\u0107u obi\u0161li zgari\u0161ta naselja nestalih u po\u017earu holivudskih razmera. Kao da je i sama deo \u201eLajbahove\u201c propagandne ma\u0161inerijice, gospo\u0111a Tramp je sa jednom \u017eenom kojoj je vatrena stihija odnela celokupnu imovinu razgovarala na na\u0161em jeziku. I umesto da se dogovore kako najbolje da pomognu pogorelim pe\u010dalbarima iz Malibua, ovda\u0161nji narodi i narodnosti su se posva\u0111ali oko toga na \u010dijem je to na\u0161em jeziku onako lepo govorila Melanija!<\/p>\n

Svi se, ipak, sla\u017eu da nije govorila slovena\u010dki, koji je, da ne zaboravimo, maternji jezik i Petera Handkea. Sem te biografske podudarnosti, lepu manekenku iz Dolenjske i velikoga pisca iz Koru\u0161ke ne povezuje ama ba\u0161 ni\u0161ta. Ali to je i vi\u0161e nego dovoljno da Melaniju i Handkea svrstamo u red vi\u0161e ili manje zna\u010dajnih ljudi koji su sa severozapadnih granica Balkana uticali ili jo\u0161 uvek uti\u010du na paradigmu jugoslovenskog kulturnog prostora.<\/p>\n

Ovaj kulturolo\u0161ki saobra\u0107aj je, naravski, i dalje dvosmeran, ali tri i po decenije nakon osamostaljenja Slovenije, teritorija koja se prostire ju\u017eno od \u201eIkeine\u201c robne ku\u0107e u okolini Zagreba Melanijine zemljake danas privla\u010di mahom kao svojevrsni balkanski Makondo. Ova egzoti\u010dna naklonost naj\u010de\u0161\u0107e se ispoljava u zadovoljavanju gastronomsko-muzi\u010dkih apetita gde \u0107evapi i turbo-folk tvore sinergijsku mu\u0107kalicu brendiranih stereotipa. No, ispod povr\u0161ine na kojoj se tokom zagrejavanja Luke Don\u010di\u0107a pred po\u010detak NBA utakmice sa razglasa ore hitovi Vere Matovi\u0107 i Ane Bekute odigravaju se naizgled nevidljivi, a opet produktivni procesi koji potvr\u0111uju kulturolo\u0161ku uzajamnost i sna\u017enu povezanost slovena\u010dkog severa i slovenskog juga.<\/p>\n

Ovo pro\u017eimanje je svoj zenit dostiglo tokom dvadesetog veka, u kome je i na prvi i na drugi pogled i kod nas i u svetu bilo mnogo vi\u0161e krvi i smrti nego osmeha i kulture. Pa ipak, uprkos mnogim nepovoljnim okolnostima, pri\u010da o na\u0161im nimalo tajnim me\u0111usobnim vezama \u00a0zapravo jeste pri\u010da o herojskom insistiranju na kulturi. U Kekecovom zavi\u010daju je oduvek postojala svest o \u017eivotnoj va\u017enosti knjiga, dok se zarad zvona i praporaca i dan-danas dolazi u Skadarliju.<\/p>\n

A kako je to sve izgledalo na licu mesta, sjajno pokazuje knjiga Vladimira Petrovi\u0107a Slovena\u010dki XX vek<\/em>.<\/p>\n

Da odmah razo\u010daramo ljubitelje fudbala, knjigu portreta znamenitih Slovenaca i Slovenki dvadesetog veka nije napisao \u010duveni fudbaler Crvene zvezde Vladimir Petrovi\u0107 Pi\u017eon, nego jo\u0161 uvek mlad pisac koji svoj nadimak tek treba da zaslu\u017ei. Ali, u na\u010dinu na koji Petrovi\u0107 povezuje vi\u0161e ili manje poznate, te va\u017ene i naizgled manje bitne \u010dinjenice iz \u017eivota slovena\u010dkih pisaca, politi\u010dara, lekarki i rok muzi\u010dara pomalo podse\u0107a na Pi\u017eonove nezaboravne centar\u0161uteve koje je izvodio sa umetni\u010dkom elegancijom ka kojoj njegov znatno mla\u0111i imenjak i prezimenjak vidno te\u017ei.<\/p>\n

Ve\u0107inu tekstova objavljenih u ovom lepo opremljenom izdanju, koje je uo\u010di Beogradskog sajma knjiga 2024. objavila novosadska \u201eAkademska knjiga\u201c, Petrovi\u0107 je prethodno objavio na veb-portalu Oko Javnog medijskog servisa Srbije, koji sa visokom sve\u0161\u0107u o zna\u010daju uvida naj\u0161ire javnosti u najrazli\u010ditijih znanja ve\u0107 tri godine ure\u0111uje Neboj\u0161a Gruji\u010di\u0107. Zahvaljuju\u0107i tome, Petrovi\u0107 je dobio priliku da se na povla\u0161tenom mestu oproba u pisanju tekstova koji bi se najpre mogli okarakterisati kao feljtoni, u onom najboljem smislu te odavno izraubovane re\u010di. Tako je doma\u0107a publika dobila priliku da \u010dita iscrpne tekstove o Ivanu Cankaru, Davorinu Jenku, Vitomilu Zupanu, Marku Brecelju i drugim Slovencima i Slovenkama koji su za sobom ostavili dubok trag u istoriji ne samo svoga naroda ve\u0107 i u istoriji Jugoslavije.<\/p>\n

Glas o izuzetnoj vrednosti i va\u017enosti ovih tekstova ubrzo je stigao pod Triglav, pa je ideja o objavljivanju knjige zapravo do\u0161la kao predlog slovena\u010dkih institucija \u010diji je zadatak da brinu o slovena\u010dkom kulturnom nasle\u0111u. Ispostavilo se kako o Slovencima i Slovenkama kojima se u svojim tekstovima bavio Vlada Petrovi\u0107 niko tako ili sli\u010dno nije pisao ni na licu mesta, u samoj Sloveniji!<\/p>\n

\"\"<\/a><\/em>To, naravno, nikako ne zna\u010di da o li\u010dnostima kojima se Petrovi\u0107 bavio u Sloveniji nisu objavljivane nau\u010dne studije ili monografije namenjene naj\u0161iroj javnosti. Ali nikome nije palo na pamet da sve te ljude kojima su dizani spomenici predstavi u tako uzbudljivom svetlu. Od svake Petrovi\u0107eve dokumentarne pripovesti iz ove knjige mogao bi da se snimi kakav dobar dokumentarni film ili \u010dak odli\u010dna igrana TV serija. To se pre svega odnosi na pri\u010de o jugoslovenskom obave\u0161tajcu Vladimiru Vauhniku i nacisti\u010dkom zlo\u010dincu Odilu Globo\u010dniku.<\/p>\n

Film o jugoslovenskom vojnom ata\u0161eu u Berlinu u vreme kada je u prestonici Tre\u0107eg Rajha jugoslovenski ambasador bio Ivo Andri\u0107 najpre bi mogao da bude nalik britanskim \u0161pijunskim dramama u kojima se mnogo vi\u0161e insistira na metafizici nego na akciji. O Globo\u010dniku i njegovoj majci dao bi se snimiti film sli\u010dan Zoni interesa D\u017eonatana Glejzera. Ali ni\u0161ta manje atraktivne nisu ni pri\u010de o, recimo, Ivanu Cankaru ili Davorinu Jenku. U njima Petrovi\u0107 nenametljivo, ali magistralno ukazuje na pominjanu \u017eivotnu prepletenost dvojice umetnika sa Srbijom i Beogradom.<\/p>\n

Kako Petrovi\u0107 prime\u0107uje, Jenko je svetski rekorder po broju dr\u017eavnih himni koje je komponovao. Autor aktuelne srpske himne Bo\u017ee pravde pro\u017eiveo je na beogradskom Dor\u0107olu najsretnije dane svoga \u017eivota, koje je proveo zajedno sa glumicom Velom Nigrinovom, u koju su bili zaljubljeni Janko Veselinovi\u0107 i Mato\u0161. Petrovi\u0107 na samom po\u010detku teksta o Cankaru otkriva kako poslednji direktni potomci pisca Sluge Jerneja i njegovog prava \u017eive u \u0160apcu, gde se na gradskom groblju nalazi grob njegove sestre Ne\u017ee i sestri\u010dine Zore.<\/p>\n

Smrt i Jugoslavija su klju\u010dne re\u010di i u Petrovi\u0107evoj pri\u010di o Ivanu Hribaru, \u201elegendarnom gradona\u010delniku Ljubljane\u201c pod \u010dijom je upravom podignut spomenik Pre\u0161ernu u samome srcu slovena\u010dke prestonice. Otkrivanju spomenika 1905. godine, ka\u017ee Petrovi\u0107, \u201eprisustvovalo je 20 000 ljudi, a ostalo je zabele\u017eeno da su prisutni na kraju ceremonije zajedno zapevali pesmu \u2018Hej Sloveni\u2019\u201c.<\/p>\n

Hribar je sa mesta gradona\u010delnika oti\u0161ao u zaslu\u017eenu penziju 1938. godine, ali su posle okupacije Slovenije italijanske vlasti insistirale na tome da se on ponovo vrati na tu funkciju. Umesto kolaboracije, Hribar je izabrao smrt. Odmah nakon sastanka sa fa\u0161isti\u010dkim glave\u0161inama bacio se u Ljubljanicu, ogrnut jugoslovenskom trobojkom. Porodici je ostavio opro\u0161tajnu poruku u kojoj je napisao Pre\u0161ernove stihove: \u201eManje je stra\u0161na no\u0107 u grobu crnu \/ no pod suncem dani koje ropstvo slama.\u201c<\/p>\n

Tema smrti i sahrane ispostavlja se kao veoma va\u017ena u pri\u010dama o piscu Vitomilu Zupanu i kantautoru Marku Brecelju. Po karakteru bandit, po sklonostima bokser, a po usudu robija\u0161, Vitomil Zupan je na kraju burnog \u017eivotnog puta po\u017eeleo da ga sahrane u partizanskoj uniformi, iako nije mnogo mario ni za socijalizam, ni za Tita i partiju. Za sve te pojmove, ljude i institucije jednako nije mario ni Marko Brecelj, ali je uspeo da od sopstvene smrti na\u010dini jo\u0161 jedan umetni\u010dko-politi\u010dki performans. Mediji su se, naime, \u201eupecali\u201c na la\u017enu vest o njegovoj smrti, mada se zapravo radilo o najavi performansa na jednoj izlo\u017ebi. Nekoliko meseci kasnije Brecelj je zaista umro, a mediji su ovu vest prvo dobro proverili pre nego \u0161to su je objavili. Prvi peva\u010d grupe \u201eBuldo\u017eer\u201c je mo\u017eda i najbolji primer tananosti silnih veza koje nikada nisu prekidane izme\u0111u Slovenije i ostatka na\u0161e nekada\u0161nje zajedni\u010dke dr\u017eave. I ako bismo morali da u tek dve-tri re\u010di opi\u0161emo taj odnos, onda bi, mo\u017eda, najbolje bilo citirati naslov jedne pesme \u201eBuldro\u017eera\u201c koji glasi Odmah ka\u017ei da. Jer, zaista, iz Petrovi\u0107evih povesti o sudbini Slovenaca i Slovenki koji defini\u0161u slovena\u010dki dvadeseti vek prosto isijava ova opredeljenost za pripadanje ideji u \u010dijoj su\u0161tini stoji velika ideja slobode.<\/p>\n

Mo\u017eda je jedno poglavlje knjige Slovena\u010dki XX vek<\/em> moglo biti posve\u0107eno, recimo, Bojanu Kri\u017eaju, koji je u ime svih sportista \u0161to su u\u010destvovali na Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu, u februaru 1984. godine, na stadionu \u201eKo\u0161evo\u201c, izgovorio zakletvu na slovena\u010dkom jeziku. Kad smo ve\u0107 kod sporta i razonode, za\u0161to na samome kraju ne re\u0107i kako je na utakmici bara\u017ea Lige konferencija izme\u0111u fudbalskih timova Borca iz Banje Luke i Olimpije iz Ljubljane pobedonosni gol za tim iz Republike Srpske u poslednjim trenucima me\u010da postigao \u2013 Sandi Ogrinec.<\/p>\n

 <\/p>\n

Vule \u017duri\u0107<\/strong><\/p>\n

Izvor: Prosvjeta, Zagreb, broj 184\/185<\/a><\/p>\n

Vi\u0161e o knjizi na: https:\/\/akademskaknjiga.com\/katalog\/slovenacki-xx-vek<\/a><\/strong><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Napravimo Srbiju opet velikom! \u2013 ovom hibridnom parolom u kojoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":30050,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[405],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-31117","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31117","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=31117"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31117\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/30050"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=31117"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=31117"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=31117"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=31117"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}