{"id":31111,"date":"2025-03-12T13:30:28","date_gmt":"2025-03-12T13:30:28","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=31111"},"modified":"2025-03-12T13:30:28","modified_gmt":"2025-03-12T13:30:28","slug":"roman-o-naucnim-dostignucima-i-etickim-dilemama-koje-ih-prate","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/roman-o-naucnim-dostignucima-i-etickim-dilemama-koje-ih-prate","title":{"rendered":"ROMAN O NAU\u010cNIM DOSTIGNU\u0106IMA I ETI\u010cKIM DILEMAMA KOJE IH PRATE"},"content":{"rendered":"

\"\"Za po\u010detak, \u010ditala\u010dki epilog. Nijedan na\u0161 mali i li\u010dni mikrokosmos ne predstavlja originalan odraz sveta. Svi ti mikrokosmosi, pa i samih nau\u010dnika, jesu tek modeli sveta koji sa nama nestaju ne bi li ustupili mesta mikrokosmosima dolaze\u0107ih generacija. A kako je klju\u010dna tema romana Kada prestanemo da razumemo svet<\/em> koliko na\u0161a razumevanja sveta mogu biti promenjena novim nau\u010dnim dostignu\u0107ima, koja su li\u0161ena sigurne predvidljivosti, mo\u017eemo hrabro da ka\u017eemo da nauka jeste jedna vrsta zavere protiv na\u0161eg sveta i da ona, kao oslikavanje nestabilnosti dolaze\u0107eg doba, nezaustavljivo kvari na\u0161e ljudsko radovanje \u010distom postojanju jer pridodaje na\u0161im poimanjima stvarnosti veliki upitnik. Tako je jer sve mislimo, ne mali broj \u010ditalaca osta\u0107e okovan mislima – posebno kada ovom romanu pridodamo i drugi rukopis genijalnog Labatuta: prozno remek-delo Manijak<\/em> (Akademska knjiga 2024) – da nauka verovatno nikada ne\u0107e dokazati postojanje ili nepostojanje Boga, ali \u0107e podmuklo i sigurno dovesti svojim dostignu\u0107ima ovu civilizaciju do svog kraja. \u010cudno, ali bi\u0107e da je tako. Ako je Bog stvorio svet, \u0111avo je uzvratio stvaranjem nauke!<\/p>\n

Za\u0161to? U romanu Kada prestanemo da razumemo svet<\/em> Labatut uvodi li\u010dnosti iz sveta nauke i rezultate njihovih istra\u017eivanja u fizici, matematici i hemiji. Te pronalaske sudbinski obele\u017eenih li\u010dnosti studiozno nam je predo\u010dio da bi nas surovo uverio kako nau\u010dna otkri\u0107a, \u0161to kao da su preuzeta iz samih kosmi\u010dkih registara, mogu dovesti do neo\u010dekivanih posledica. Njegovo postavljano pitanje je \u0161ta zna\u010di biti \u010dovek u svetu koji se stalno menja i u kojem na\u0161e stare koncepcije nestaju. Jer, posledice od uzroka nikada se ne odvajaju, nauka ima pozitivnu, ali i negativnu stranu. Razorna je ta naizmeni\u010dna pulsacija pozitivne i negativne energije. Prva strana je napredak, druga eti\u010dke dileme kao \u0161to je kori\u0161\u0107enje nau\u010dnih otkri\u0107a u vojne svrhe \u0161to je savr\u0161eno opisano u prvom poglavlju, ili kako bi sam autor rekao: pri\u010di koja poku\u0161ava da ne bude pri\u010da \u2013 Pruzko plavetnilo<\/em>. Duboko promi\u0161ljen i provokativan roman sadr\u017ei jo\u0161 jednu pri\u010du koju poku\u0161ava da ne bude pri\u010da, esej (koji nije hemijski \u010dist), kratak roman i polubigrafski prozni komad: \u0160varc\u0161ildov singularitet<\/em>, Srce srca<\/em>, Kada prestanemo da razumemo svet<\/em>, Epilog<\/em>. No\u0107ni ba\u0161tovan. Rukopis je intrigantan, \u010desto poetski i metafori\u010dan, kombinacija fikcije i dokumentarizma. Labatut koristi bogatu dokumentarnu gra\u0111u koja nije tek samo popis tehnolo\u0161kog napretka ve\u0107 osnova na kojoj raste vi\u0161eslojna i vi\u0161ezna\u010dna pri\u010da, klju\u010d za dublje razumevanje koje, uz mno\u0161tvo odgovora iz mno\u0161tva uglova, gotovo prerasta u sveobuhvatnu sliku sveta koju nam valja rastuma\u010diti.<\/p>\n

U romanu su prikazana va\u017ena nau\u010dna otkri\u0107a kao \u0161to su teorija relativnosti, kvantna mehanika i posebno dostignu\u0107a u oblasti hemije. Labatut istra\u017euje filozofske i eti\u010dke aspekte nau\u010dnih otkri\u0107a isklju\u010divo kroz prizmu ljudske sudbine. Otud ovaj roman nije samo mala istorija nauke, ve\u0107 i filozofska razmatranja o prirodi istine i znanja.<\/p>\n

Nauka zahteva naporan rad i bezgrani\u010dnu posve\u0107enost, nau\u010dnici se \u010desto suo\u010davaju sa radom do granica fizi\u010dke izdr\u017eljivosti \u0161to ih neretko dovodi do stresa, \u010dak i ozbiljnijih mentalnih kriza. Velika pa\u017enja posve\u0107ena je njihovim li\u010dnim i te\u0161kim psiholo\u0161kim dramama. Ima ih retkih koji, zaostali dubokim saznanjima, jednostavno ostave te \u201eopasne istine\u201c sledbenicima, a oni ih \u010duvaju za sebe kao najve\u0107e tajne. Zar su ta saznanja toliko zastra\u0161uju\u0107a?<\/p>\n

Labatut je pa\u017eljivo izabrao velika nau\u010dna dostignu\u0107a koja su u\u010dinila krupne promene u razumevanju sveta. Tako se upoznajemo sa istoriatom sinteti\u010dkog pigmenta pruskog plavetnila. Fritz Haber iskoristio ga je za stvaranje u\u017easavaju\u0107eg otrova koji je kasnije kori\u0161\u0107en u nacisti\u010dkim logorima smrti. \u017divot Fritza Habera je pun li\u010dnih tragedija, ali i slave. Klju\u010dni detalji njegovog \u017eivota su za poseban roman. Osu\u0111en za ratne zlo\u010dine, ali i dobitnik Nobelove nagrade. Prognan, ali i spasitelj \u010dove\u010danstva (azot, \u201ecrna kost\u201c, re\u0161en globalni problem \u0111ubriva). Tu je i pri\u010da o Aleksandru Grotendiku, matemati\u010daru koga su danono\u0107na istra\u017eivanja odvela u misti\u010dni delirijum, gotovo do samog ludila. A Ajn\u0161tajn? Dobije\u0107e pismo sa fronta, iz rova, od prijatelja na samrti, Karla \u0160varcilda, astronoma, fizi\u010dara i matemati\u010dara. \u010citanje pisma ostavi\u0107e ga bez daha. U njemu su bila re\u0161enja jedna\u010dine relativiteta i prvi nagove\u0161taji pojma crne rupe. U romanu, do tan\u010dina, opisano je veliko rivalstvo izme\u0111u osniva\u010da kvantne mehanike Erwina \u0160redingera i utemeljiva\u010da principa neizvesnosti, Vernera Hajzenberga \u010diji je pristup neodre\u0111enosti sve vrste testiranja kojima je bio podvrgnut izdr\u017eao. Naravno, nalazimo i slovo o Nilsu Boru, va\u017enom fizi\u010daru u razvoju kvantne mehanike. U uvodu romana ne zaboravljamo pri\u010dicu o stradanju Hermana Geringa, ubistvu legendarnog Raspu\u0107ina kome \u201eotrov ni meci nisu mogli ni\u0161ta\u201c, ali ni zavr\u0161nu o no\u0107nom ba\u0161tovanu od koga saznajemo \u010dudesne podatke o biljnom \u017eivotu. Jo\u0161 je mnogo likova u romanu, u njemu su i \u017eivopisna svedo\u010denja pacijenata u sanatorijumu za tuberkulozne, tako\u0111e i usijana atmosfera sa najve\u0107eg odr\u017eanog nau\u010dnog Simpozijuma na kojem je u\u010destvovao do dana dana\u0161njeg najve\u0107i broj dobitnika Nobelove nagrade, o smrti u krupnom planu \u2013 prvoj upotrebi gasa na frontu, o \u201enepobedivim\u201c trupama \u201enadrase\u201c \u010diji su vojnici u porcijama sa hranom dobijali i redovno pra\u0107enje tablete metamfetamin (Pervitin), o patriotizmu Jevreja u Prvom svetskom ratu \u2013 mnogi su odlikovani, a \u0161ta su do\u017eiveli u narednom? \u2013 \u0161ta je \u201esrce srca\u201c (posebna i o\u010daravaju\u0107a pri\u010da), sve o \u0160varcildovom radijusu, o jednoj od najzna\u010dajnijih hipoteza u okviru brojeva koje je izneo japanski matemati\u010dar \u0160ini\u010di Mo\u010dizuki ne trude\u0107i se da je obja\u0161njava na nau\u010dnim skupovima. To su ti fantasti\u010dni slojevi u romanu. Tu je i Luis de Brojl, nau\u010dnik lepih manira, usmerava nam pisac pa\u017enju na sve njegove uspon\u0435 i padove u nau\u010dnom radu.<\/p>\n

Ima dosta i epizodnih likova, pominje se i Ni\u010de, ali kako? Po gustim imperijalisti\u010dkim brkovima kakve je nosio! Epizodisti, me\u0111u njima je i Napoleon, samo poja\u010davaju \u010ditala\u010dki utisak. Pisac je izgradio autenti\u010dan i karakteristi\u010dan spoj nauke i knji\u017eevnosti, do sada nevi\u0111en u svetskoj knji\u017eevnosti, i kao takav, ostaje te\u0161ko dosti\u017ean senzibilitet za uobli\u010davanje pri\u010da iz nau\u010dnog sveta koji su poku\u0161aji u doku\u010davanju tajni Univerzuma.<\/p>\n

Svi likovi su \u201eodigrali\u201c savr\u0161eno svoje uloge u ovoj \u010dudesnoj knjizi kojom \u010dileanska knji\u017eevnost i Benjamin Labatut – koji na pojedinim mestima savr\u0161eno prepli\u0107e nau\u010dne izvore i li\u010dne refleksije – mogu samo da se ponose.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Milan R. Simi\u0107<\/strong><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Tekst je objavljen u listu Danas<\/em>, 8\/9 mart, 2025.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za po\u010detak, \u010ditala\u010dki epilog. Nijedan na\u0161 mali i li\u010dni mikrokosmos […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":25600,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[405],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-31111","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31111","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=31111"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31111\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/25600"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=31111"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=31111"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=31111"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=31111"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}