{"id":29511,"date":"2024-08-07T11:58:05","date_gmt":"2024-08-07T11:58:05","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=29511"},"modified":"2024-08-07T11:58:05","modified_gmt":"2024-08-07T11:58:05","slug":"kad-gradjani-zaneme-na-scenu-stupa-nasilje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/kad-gradjani-zaneme-na-scenu-stupa-nasilje","title":{"rendered":"KAD GRA\u0110ANI ZANEME, NA SCENU STUPA NASILJE"},"content":{"rendered":"

\"\"\u0160andor Marai, Hteo sam da \u0107utim<\/em>, Akademska knjiga 2024.<\/p>\n

Te ve\u010deri kada je Vermaht umar\u0161irao u Be\u010d, 12. marta 1938. godine (jo\u0161 jedan kobni 12. mart), engleski premijer \u010cemberlen ugostio je u Dauning stritu, u svojoj rezidenciji, nema\u010dkog ministra spoljnih poslova Ribentropa. Usred neobaveznog \u0107askanja, \u010cemberlenu je stigao telegram: nema\u010dke trupe pre\u0161le su austrijsku granicu.
\nIste ve\u010deri, ma\u0111arski pisac \u0160andor Marai kasno se vra\u0107ao ku\u0107i iz pozori\u0161ta. Ranoprole\u0107na no\u0107 bila je topla i zvezdana, a prozori predsednika vlade blje\u0161tali su neobi\u010dno sna\u017eno i dugo. Marai ih je gledao gotovo hipnotisano dok je stupao na Lan\u010dani most. Bila je to no\u0107 u kojoj je sa mape po\u010deo da nestaje svet u kom je \u017eiveo i kakav je poznavao, i da umiru vrednosti za koje se zalagao. Posmatraju\u0107i u budimskoj gara\u017ei troje kola austrijskih tablica, ugledni pisac jo\u0161 nije bio svestan da \u0107e se u narednoj deceniji i sam svrstati u kolonu izbeglih.
\nU memoarskoj prozi \u201eHteo sam da \u0107utim\u201c, Marai preispituje tubrulentnu dekadu, koja po\u010dinje pripajanjem Austrije Nema\u010dkoj i zavr\u0161ava 1948, kada mora da napusti rodnu zemlju. Bavi se propadanjem evropskih vrednosti i potonu\u0107em civilizacije u glib, ali i preispitivanjem uloge intelektualca i gra\u0111anina u smutnim vremenima. Di\u017ee glas kao borac za demokratiju, koja je s An\u0161lusom nestala u nepovrat i dugo se ne\u0107e vratiti. Jer, posle pobede nad nacistima i fa\u0161isti\u010dkom Partijom strelastog krsta i \u201enjila\u0161ima\u201c, u Budimpe\u0161tu \u0107e umar\u0161irati sovjetske trupe.
\nScene kojima zahvaljuju\u0107i njemu svedo\u010dimo, pokazuju kako se lako mo\u017ee skliznuti u \u201ekrvavu mo\u010dvaru\u201c u svim zemljama podlo\u017enim tektonskim poreme\u0107ajima. Na udaru nedemokratskih i totalitarnih re\u017eima po pravilu su prvo gra\u0111ani, njihovi svetonazori, humanisti\u010dka duhovna i moralna tradicija. Oni postaju meta u koju \u201eklipani novovekovnih ideologija ispaljuju rafale iz automatske pu\u0161ke koju im je Partija tutnula u ruke\u201c. Mada se ne mogu izjedna\u010davati, tako je bilo pod fa\u0161izmom, tako je bilo pod bolj\u0161evi\u010dkom vla\u0161\u0107u. I jedni i drugi slu\u017eili su se populisti\u010dkim parolama, pozivaju\u0107i se na interese \u201eDr\u017eave, Partije i Ideologije\u201c, ali ne i \u010coveka.
\n\u201eU ovoj igri nema zaustavljanja; metodom ostrakizma jedan narod polako \u0107e svojim \u0161kartom eliminisati i one najbolje. I tad sledi \u2013 kao u anti\u010dkoj Gr\u010dkoj i u svim drugim vremenima \u2013 razdoblje tiranije,\u201c pi\u0161e Marai.
\nOsvr\u0107e se i na \u017eal Ma\u0111ara za izgubljenim zemljama posle Trijanonskog sporazuma ( i sam je napustio rodne Ko\u0161ice), ali i na razo\u010daranje primitivizmom i bahato\u0161\u0107u trijanonskih vojnika koji su, s blagoslovom Berlina, do\u0161li da \u201ezavedu red\u201c i \u201eprevaspitaju\u201c starosedeoce na teritorijama koje su silom vra\u0107ene. U tom kontekstu pominje i krvavu novosadsku Raciju, \u201ebezglavi \u010dinovni\u010dki i oficirski duh\u201c i \u201epodivljale, mahnite oficire, sadiste\u201c, koji \u0107e po\u010diniti masovni pokolj srpskog i jevrejskog \u017eivlja u Ba\u010dkoj. U ovim pasusima Marai odli\u010dno crta genezu zlo\u010dina: on, po pravilu, kre\u0107e od kafanskog stola, a nastavlja se u nadle\u0161tvima, kasarnama, politi\u010dkim organizacijama… Kada gra\u0111ani za\u0107ute, kormilo preuzima nasilje. A pred nasiljem, kako nas je nau\u010dila Hana Arent, re\u010d ostaje nema.
\nDa, \u0160andor Marai jeste hteo da \u0107uti. Ubrzo je, me\u0111utim, shvatio da ne mo\u017ee. To je bio njegov izbor. Drugi su imali druga\u010diji. Kasnije \u0107e uvideti da i \u0107utanje mo\u017ee biti punova\u017ean odgovor, pa \u010dak ne ni bezopasan. Jer, \u201eni\u0161ta toliko ne razdra\u017euje silnike kao negoduju\u0107e \u0107utanje\u201c.
\nIako je umro jo\u0161 1989. u San Dijegu, knjiga \u201eHteo sam da \u0107utim\u201c u Budimpe\u0161ti je objavljena tek 2013, a u Srbiji, zahvaljuju\u0107i odli\u010dnom prevodu Arpada Vicka i \u201eAkademskoj knjizi\u201c, pre mesec dana. Marai, poznat ovda\u0161njoj \u010ditala\u010dkoj publici po delima \u201eSve\u0107e gore do kraja\u201c i \u201eTri lica jedne ljubavi\u201c, bio je verovatno najplodonosniji ma\u0111arski pisac izme\u0111u dva rata. Bavio se novinarstvom i knji\u017eevnom kritikom i prvi je na ma\u0111arskom jeziku objavio prikaze Kafkinih dela.<\/p>\n

Vojislava Crnjanski Spasojevi\u0107<\/strong><\/p>\n

Izvor: NIN<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160andor Marai, Hteo sam da \u0107utim, Akademska knjiga 2024. Te […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":28941,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[405],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-29511","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29511","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=29511"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29511\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/28941"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=29511"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=29511"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=29511"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=29511"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}