![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/ivanji-vauhnik.png\")
Na Dan pobede, 9. maja 2024, preminuo je veliki pisac, prevodilac i svedok jedne epohe. U znak se\u0107anja na dragog prijatelja na\u0161e izdava\u010dke ku\u0107e, prenosimo jedan od poslednjih Ivanjijevih tekstova, koji je magazin \u201eVreme\u201c objavio 1. maja ove godine.<\/p>\n
<\/p>\n
Vladimir Vauhnik: Najbolji \u0161pijun Kraljevine Jugoslavije<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Ivo Andri\u0107 je 19. aprila 1939. predao akreditive kao kraljevski poslanik u Nema\u010dkoj, a nekoliko meseci kasnije, 1. septembra, po\u010deo je Drugi svetski rat. Sre\u0107om mogao je da se osloni na odli\u010dnog vojnog izaslanika, pukovnika Vladimira Vauhnika. Ispostavi\u0107e se da je on bio najbolji \u0161pijun Kraljevine Jugoslavije.<\/p>\n Zbog mladosti prestolonaslednika Petra regent Jugoslavije bio je knez Pavle Kara\u0111or\u0111evi\u0107, predsednik vlade Dragi\u0161a Cvetkovi\u0107, ministar inostranih dela Aleksandar Cincar-Markovi\u0107, prethodnik Ive Andri\u0107a na mestu ambasadora u Berlinu. Oni su vodili pregovore o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu osnovanom kao savez Nema\u010dke, Italije i Japana. Hitler se pre toga bio postarao da mu pristupe Ma\u0111arska, Rumunija i Bugarska.<\/p>\n Andri\u0107 je prisustvovao samo protokolarnim doga\u0111ajima, nije imao pristup pregovorima, nije, naravno, ni vojni izaslanik Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, pukovnik Vladimir Vauhnik, ali on je saznavao sve zahvaljuju\u0107i prijateljstvu sa ma\u0111arskim kolegom, pukovnikom Homlokom. Javio je svom ministarstvu odbrane i general\u0161tabu posebnom vezom da su knez Pavle i Cvetkovi\u0107 delovali \u201eveoma zapla\u0161eno\u201c, verovali da je pristupanje paktu jedini na\u010din da se odr\u017ei egzistencija dr\u017eave. Dru\u017eenje \u0161armantnog Vauhnika sa kolegama i mnogim znamenitim li\u010dnostima u nacisti\u010dkoj Nema\u010dkoj koristi\u0107e mu i kada za vreme rata bude po\u010deo da se bavi obave\u0161tajnim radom iz Ljubljane. Posebno je ostao blizak sa sa \u0161vedskim vojnim izaslanikom Juhlinom Danfeltom.<\/p>\n O pu\u010du 27. marta 1941. zbog pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu Vauhnik je zabele\u017eio: \u201eTaj dan bio je naj\u017ealosniji dan u mom \u017eivotu, jo\u0161 vi\u0161e zbog toga \u0161to su ovaj udes skrivila dva moja druga iz vojske.\u201c Javio je koje \u0107e vojne formacije, koje eskadrile aviona bez objave rata napasti Jugoslaviju ta\u010dno u dan i sat, tako\u0111e i podatke o nema\u010dkom \u201ePlanu Barbarosa\u201c, napadu na Sovjetski Savez, koji \u0107e se odlo\u017eiti zbog de\u0161avanja u Beogradu.<\/p>\n Posle \u0107e u toku obave\u0161tajnog rada \u010desto nagla\u0161avati da je on obrazovan kao general\u0161tabni oficir, da bi trebalo da se bori na \u010delu korpusa, a ne da bude \u0161pijun.<\/p>\n <\/p>\n Zatvorenik Gestapoa<\/strong><\/p>\n <\/p>\n U Turskoj i \u0160vajcarskoj objavljivano je da se kao komandant nema\u010dke divizije bori na Isto\u010dnom frontu, a on je zapravo sedeo u samici gestapovskog zatvora.<\/p>\n Povremeno je jedan od najvi\u0161ih Hitlerovih eksperta za bezbednost, Valter \u0160elenberg, pozivao Vauhnika vi\u0161e na kolegijalne razgovore, nego na saslu\u0161anje. \u0160elenberg je bio najmla\u0111i esesovski general, \u0161ef obave\u0161tajnog i kontraobave\u0161tajnog odeljenja. Dodu\u0161e, on \u0107e ve\u0107 decembra 1943. u \u0160tokholmu imati susret sa Abramom Hevitom, agentom ameri\u010dke slu\u017ebe OSS, koja se pretvorila u CIA. U svojim memoarima \u201eU lavirintu \u0161pijuna\u017ee\u201c kratko pominje Vauhnika koji je, kako su konstatovali presretanjem njegovih izve\u0161taja Beogradu, ta\u010dno izneo podatke o nema\u010dkoj proizvodnji ratnih aviona, \u0161to je predo\u010deno samom Hitleru. Firer je pobesneo i izgrdio kontraobave\u0161tajce \u0161to nisu uspeli da spre\u010de da takvi podaci procure. \u0160elenberg tvrdi da je uspeo Vauhnika da zaposli u svojoj slu\u017ebi. Te\u0161ko je re\u0107i da li je na\u0161 oficir ve\u0161to uspeo da zavara protivnika ili je postao dvostruki agent.<\/p>\n <\/p>\n \u0160pijunska mre\u017ea sa centralom u Ljubljani\u00a0\u00a0\u00a0 <\/strong><\/p>\n <\/p>\n Kakogod, pu\u0161ten je u Zagreb sa zadatkom da pomogne u organizaciji usta\u0161ke vojske. Pravio se da je pristao samo da bi uspostavio veze sa mnogim hrvatskim visokim oficirima i funkcionerima \u0161to \u0107e koristiti kad u Ljubljani bude osnovao obave\u0161tajnu slu\u017ebu u korist Londona. Paveli\u0107eva vlada ga je imenovala za domobranskog pukovnika, ali se na du\u017enost nije javljao, nikad nije obukao hrvatsku uniformu, simulirao je bolest tako da mu je najzad dozvoljeno da na \u201ele\u010denje\u201c ode u Ljubljanu.<\/p>\n Tamo se\u00a0 zaposlio u pilani nekog svog daljeg ro\u0111aka kao pisar. Nema\u010dka i italijanska obave\u0161tajna slu\u017eba znale su ko je, opservirale ga, poverovale da se \u201esmirio\u201c, a njima pred nosom ispleo je mre\u017eu svojih saradnika preko pola Evrope.<\/p>\n Posebno su zanimljiva poglavlja knjige o radu BBZ. BBZ je bilo ime Vauhnikove obave\u0161tajne organizacije, ali istovremeno i njegov pseudonim. Izmislio je tu \u0161ifru uzimaju\u0107i inicijale svog imena \u0107irilicom \u0412\u0412 i dodao Z kao po\u010detno slovo Zagreba.<\/p>\n Mo\u017eda nikad nigde nije preciznije opisano kako treba da rade obave\u0161tajne slu\u017ebe za vreme ratova, \u0161ta je razlika izme\u0111u legalnog pribavljanja obave\u0161tenja preko diplomata i ilegalnog putem \u0161pijuna\u017ee, kao \u0161to je to u\u010dinio Vauhnik. Neke svoje izvore pominje pravim imenima, na prvom mestu A. A, Antu Ani\u0107a, koji je pre rata radio u kontraobave\u0161tajnoj slu\u017ebi jugoslovenskog general\u0161taba i koji je postao ravnopravni ko\u0161ef BBZ-a, pa svoju ro\u0111aku Melitu Taler iz Zagreba, koju su Nemci pred kraj rata otkrili i streljali.<\/p>\n <\/p>\n Neprijatelj i komunista i fa\u0161ista<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Iako je radio za Engleze, Vauhnik je \u010desto bio nezadovoljan \u010ce\u010dilovom politikom, kritikuje ga \u0161to je \u201eostavio na cedilu\u201c Dra\u017eu Mihajlovi\u0107a. Najvi\u0161e je nesre\u0107an bio \u0161to zapadne sile nisu novi front otvorile na jugoslovenskoj obali, nego u Francuskoj.<\/p>\n Vauhnik je jednako bio neprijatelj komunista i fa\u0161ista. U njegovim tekstovima se razaznaje da mu je prosto neprijatno da pi\u0161e o uspesima \u201eustanika\u201c, ne voli da izgovori re\u010d \u201epartizan\u201c, pi\u0161e o njima i kao o \u201eTre\u0107oj internacionali\u201c, iako je Staljin \u201eTre\u0107u internacionalu\u201c, bolje poznatu kao Kominternu, raspustio 15. maja 1943.<\/p>\n <\/p>\n Ilegalna destilerija \u017eestokih pi\u0107a i drugi trikovi<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Najuspeliji trik je Vauhnik izveo jo\u0161 u Berlinu kao vojni izaslanik. Gestapo ga je svuda pratio. Slu\u010dajno je sreo \u010doveka, po zanimanju trgova\u010dkog putnika, koji je mnogo li\u010dio na njega. Predstavio mu se, rekao da ima ljubomornu \u017eenu, da bi gospodin mogao da mu pomogne, da se uz pristojnu nagradu ponekad s njim zameni, provoza njegovim automobilom, ode u bioskop, da bi on mogao bezbedno da se na\u0111e sa ljubavnicom. Po\u0161to su se zbli\u017eili Vauhnik ga je anga\u017eovao da zavara gestapovce. Na kraju je \u010dak u vili jednog poznatog glumca zakazao sastanak svog dvojnika sa nacisti\u010dkim agentom da bi saznao \u0161ta bi ga pitali, dvojnik je trebalo samo da slu\u0161a i da mrmlja: \u201eHm, hm\u2026 Da, da\u2026\u201c Uspelo je.<\/p>\n <\/p>\n Mre\u017ea saradnika<\/strong><\/p>\n <\/p>\n BBZ je imao oko 60 saradnika, 14 je otkriveno i ubijeno, osmorica su osu\u0111ena na robiju ili poslata u koncentracione logore. Vauhnik tuguje \u0161to su poginuli ustanici, borci protiv okupatora, posle rata slavljeni kao heroji \u201e\u2026dok su na\u0161i mrtvi morali da ostanu pokriveni pla\u0161tom \u0107utanja.\u201c<\/p>\n Logi\u010dno je da da je majstor kao Vauhnik izbegao hap\u0161enje, 23. juna 1944. uspeo je da prebegne u \u0160vajcarsku i da se javi tamo\u0161njim vlastima. Decembra 1947. brodom je otplovio u Argentinu, umro je 30. marta 1955. u Buenos Ajresu i tamo sahranjen na groblju \u0106akarita. Njegov brat Milo\u0161 uspeo je da njegove posmrtne ostatke vrati u domovinu, veliki \u0161pijun po\u010diva u porodi\u010dnoj grobnici u Spodnjem Jakobskom Dolu na severoistoku Slovenije.<\/p>\n Vauhnik je o svom radu za vreme rata zaklju\u010dio: \u201eUkoliko nas je posao u po\u010detku dra\u017eio, kako je vreme prolazilo postajao nam je u\u017eivanje. Na kraju je postao strast.\u201c<\/p>\n Nekoliko puta je po\u010deo da pi\u0161e memoare, a Vladimir Petrovi\u0107 je prou\u010dio sve njegove objavljene i neke neobjavljene rukopise i priredio kao jedno delo objavljeno u \u201eAkademskoj knjizi\u201c u Novom Sadu pod naslovom \u201eMe\u0111u izdajnicima, \u0161pijunima i junacima\u201c. Petrovi\u0107 nije ni politolog, ni stru\u010dnjak za vojna pitanja, to \u0161to je novinar i uspe\u0161an autor kratkih pri\u010da doprinelo je sve\u017eini stila kojim pi\u0161e o general\u0161tabnom pukovniku Vladimiru Vauhniku, najuspe\u0161nijem \u0161pijunu sa ovih prostora. Ova knjiga je nezaobilazna za eksperte, ali veoma zanimljiva i za ljubitelje krimi\u0107a i \u0161pijunskih romana.<\/p>\n <\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/7-1.jpg\")
Kao diplomata pora\u017eene, rasturene zemlje vra\u0107en je u Beograd samo da bi ga Gestapo tamo uhapsio i vratio u Berlin. Ako mu je verovati, u okviru brojnih saslu\u0161anja kojima je bio podvrgnut dobro je koristio svoje vojno obrazovanje: \u201eUskoro vi\u0161e nisam znao kada sam zato\u010denik bez ikakvih prava, izru\u010den na milost i nemilost Gestapou, a kada sam ulazio u ulogu predava\u010da koji pou\u010dava \u0161upljoglavce oko Gestapoa.\u201c Nemci su to izokrenuli i objavili da im je \u201e\u2026kao uvereni prijatelj stavio na raspolaganje veoma va\u017ene podatke o destruktivnoj delatnosti sovjetskih agenata.\u201c<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/Medju-spijunima-izdajnicima-i-junacima.png\")
Jedan od Vauhnikovih trikova bila je izgradnja podzemne destilerije za proizvodnju \u017eestokih pi\u0107a i likera, pre svega viskija i konjaka. Kupovao je jeftina slovena\u010dka vina i svojom \u201ema\u0161inom\u201c ih prepekao u \u017eestoko pi\u0107e, dodavao neku esenciju, svoj proizvod prelivao u prazne boce originalnih fla\u0161a. Tim pi\u0107em je \u201epla\u0107ao\u201c svoje kurire i dou\u0161nike, rado su ih primali umesto nema\u010dkih maraka, a dolara Vauhnik nikada nije imao dovoljno. Primaoci pi\u0107a nisu bili navikli na ukuse originala, nije ih bilo te\u0161ko zavarati.<\/p>\n