![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2023\/12\/Beskucnik.webp\")
Pi\u0161e: Esad \u041au\u010devi\u0107<\/p>\nPi\u0161e: Esad \u041au\u010devi\u0107<\/p>\n
Namik \u041aabil je pisac, scenarista i filmski reditelj iz Bosne i Hercegovine. Ro\u0111eni Tuzlak, koji \u017eivi i radi u Sarajevu, vi\u0161estruko je nagra\u0111ivani autor za scenario igranog filma (\u201e\u041aod amid\u017ee Idriza\u201c), dokumentarnu produkciju (\u201eInformativni razgovori\u201c) i dugometra\u017eno filmsko ostvarenje (\u201e\u010cuvari no\u0107i\u201c).<\/p>\n
Saglasno arapskom prevodu Namik, ozna\u010dava onog koji ukra\u0161ava, odnosno lepo pi\u0161e, a suprotno odoma\u0107enim balkanskim predrasudama, ime mu nije bilo prva mana, po kojoj se razlikovao od drugih. Naprotiv, u svakodnevnoj orijentaciji prema balkanskoj geografiji, suo\u010den sa tabloidnom realno\u0161\u0107u, gorkim se\u0107anjima i individualnim razmi\u0161ljanjima o prolaznosti vremena, dobrovoljno je pristao da naslove svojih romana \u201eSam\u201c, \u201eAmarcord\u201c, \u201eIsijavanje\u201c i \u201eYesterday\u201c pozajmi od Federika Felinija, Stanleyja \u041aubricka i Paula McCartneyja.<\/p>\n
Nesu\u0111eni medicinar i pisac uzdu\u017e i popreko, jedan je od naj\u010ditanijih knji\u017eevnika tzv. posleratne generacije u na\u0161em regionu. Nepogre\u0161ivo precizan u opisu traumati\u010dnog izbegli\u0161tva, najradije se prise\u0107a golobradog sazrevanja podno Leotara. Prirodno odan \u201eendemskoj manifestaciji trebinjstva, sa klini\u010dkim znacima raka du\u0161e od kojeg se ne umire, ve\u0107 ponosno i dugove\u010dno \u017eivi\u201c uprkos zloslutnoj dijagnozi, Namik je istovremeno i \u017eivotom garantovao, sve \u0161to je dosad napisao.<\/p>\n
Njagov najnoviji biografski roman \u201eBesku\u0107nik\u201c(Akademska knjiga, Novi Sad, 2023) se literarno promovisao u knjigu o ku\u0107i. To je svojevrsna prozivka, traktat o svesti i odgovornosti generacije, \u010diji roditelji nisu znali protiv koga to pevaju njihova deca, niti su mogli da naslute da im se name\u0107e ose\u0107aj \u017ertve koja se ose\u0107a prozvanom \u0161to je pre\u017eivela.<\/p>\n
\u201eMama se razboljela 2018. godine. Otisnula se na svoj kona\u010dni put i ja sam tada do kraja shvatio kako sam se ve\u0107 ranije po\u010deo pripremati za takve \u017eivotne lomove, misliti o njima unaprijed i poku\u0161avao ih prognozirati. To sam prvi put djelimi\u010dno osvijestio nakon \u0161to se tata razbolio, kada sam imao \u010dudan osje\u0107aj da sam na neki na\u010din u poznatoj i o\u010dekivanoj situaciji, a s mamom je i definitivno postalo jasno\u201c.<\/p>\n
Ve\u0107 u prve tri re\u010denice, \u041aabil razodeva svoju romanesknu prozu. U nastavku, priznaje da su njegove interne i intimne pripreme za najte\u017ee stvari bile naivne, jer je verovao da \u0107e na taj na\u010din biti manje emotivno pogo\u0111en, kad se dese. U pora\u017eavaju\u0107em i\u0161\u010dekivanju, nespreman da pogleda ljude koji pokazuju svoja ose\u0107anja, ka\u017ee \u201cstalno je ra\u010dunao, koliko ima para\u201d,<\/p>\n
Razu\u0111eni romansijer, sad ve\u0107 iskustvom naviknut, vi\u0161e gleda u retrovizor, nego u \u0161ofer\u0161ajbnu, \u0161to ga trezni pri ocenjivanju balkanskih u\u017easa i ganu\u0107a devedesetih. Tragikomi\u010dno i staklenih o\u010diju, dok pobednici i dalje pobe\u0111uju, a pora\u017eeni pi\u0161u istoriju, u sred Trebinja duboko i slojevito miri\u0161u nebeski platani, nedaleko od misti\u010dne \u201epobegulje\u201c Trebi\u0161njice, \u0161to ponire iz (od)roda do odrona.<\/p>\n
Veruju\u0107i u svetlo \u010dovekove du\u0161e, u pri\u010dama o ljubavi, mr\u017enji, izbegli\u0161tvu i ovom \u010dasu, Namiku nije svejedno \u0161to su njegovi vr\u0161njaci, naj\u010de\u0161\u0107e zavedeni i\u0161li za slobodom koja se pretvorila u mobilne telefone, \u0161to nisu izvukli pouke iz identitetskog pijanstva i amblematskog praznovanja, kao \u0161to nije ravnodu\u0161an na pojedince kojima i dan-danas podo\u010dnjaci dobro stoje.<\/p>\n
Zato je ovo roman, konspirativnvog formata o vremenu koje se opire da ode u pro\u0161lost. Poput \u010cehovljenog Vi\u0161njika, metafore za otad\u017ebinu ili \u0161umadijskog \u0160ljivika, krivicom vlasnika zakorovljenog imanja, u \u010dijem centru je najpre privremeno, pa onda trajno otu\u0111ena ku\u0107a, u kojoj je sve mogu\u0107e, osim potrage za izgbuljenom intimom i zatajenim se\u0107anjima. Uglavnom, zbog nerazumevanja granice, koja je zavereni\u010dki i uznemiruju\u0107e pro\u0161la izme\u0111u nas.<\/p>\n
Tako\u0111e, prete\u017eno polifono, u knji\u017eevnoj sveop\u0161toj relativnosti, \u041aabilova ispovedna jezi\u010dka intonacija je i na\u0161 prezreni glas. Juna\u010dki, pobo\u017ean i veran \u010doveku koji je sve ono, osim \u0161to jeste, ali je u doba i\u0161\u010da\u0161enog realizma \u010dovek i ono \u0161to mu je kom\u0161ija. Jezikom samo\u0107e, u specifi\u010dnom mentalitetu mediteranskog zale\u0111a, inata, dr\u010dnosti i pripitomljenog humora.<\/p>\n
Tradicionalno, ju\u017eno od Alpa i severozapadno od Soluna, u dnevniku pisanom no\u0107u, otimanje ku\u0107e i sahranjivanje ku\u0107nog praga sna\u017enije odredi \u010doveka nego ukop oca i majke. Onda ovaj roman, blago i neosu\u0111uju\u0107e, pored ostalog nudi mogu\u0107nost da svako svoje stado i sebe iz pro\u0161losti nau\u010di ve\u0161tini sada\u0161njeg stida.<\/p>\n
U suprotnom, usamljenog i ni\u010dijeg autora nije briga. I ba\u0161 u tom plemenitom neznanju je njegovo dragoceno (sa)znanje. Iako je u pri\u010dama ljudi s nizbrdice, ne samo pri zaobljavanju o\u0161trog ugla, \u017ertva me\u0111u ubicama, isto \u0161to i ubica me\u0111u \u017ertvama, kad je smrt bila \u017eivotno priznanje.<\/p>\n
Istinito, za\u010dudno i nepravedno. Dok s milosne strane Huma, odjekuje:\u201cIdite, idioti\u201c.<\/p>\n
Sre\u0107om \u0161to lepota, nije samo petak i subota\u2026<\/p>\n
Izvor: Danas<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pi\u0161e: Esad \u041au\u010devi\u0107 Namik \u041aabil je pisac, scenarista i filmski […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":27565,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[405],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-28735","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28735","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=28735"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28735\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/27565"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=28735"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=28735"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=28735"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=28735"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}