{"id":28494,"date":"2024-04-03T17:51:56","date_gmt":"2024-04-03T17:51:56","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=28494"},"modified":"2024-04-03T17:51:56","modified_gmt":"2024-04-03T17:51:56","slug":"intervju-akademik-tibor-varadi-istina-se-gubi-u-polarizaciji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/intervju-akademik-tibor-varadi-istina-se-gubi-u-polarizaciji","title":{"rendered":"Intervju: Akademik Tibor Varadi &#8211;  ISTINA SE GUBI U POLARIZACIJI"},"content":{"rendered":"<p><strong><img decoding=\"async\" class=\"lazyload  wp-image-28495 alignleft\" src=\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-scaled.jpg\" data-orig-src=\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-scaled.jpg\" alt=\"\" width=\"454\" height=\"659\" srcset=\"data:image\/svg+xml,%3Csvg%20xmlns%3D%27http%3A%2F%2Fwww.w3.org%2F2000%2Fsvg%27%20width%3D%27454%27%20height%3D%27659%27%20viewBox%3D%270%200%20454%20659%27%3E%3Crect%20width%3D%27454%27%20height%3D%27659%27%20fill-opacity%3D%220%22%2F%3E%3C%2Fsvg%3E\" data-srcset=\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-8x12.jpg 8w, https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-200x290.jpg 200w, https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-207x300.jpg 207w, https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-400x580.jpg 400w, https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-500x725.jpg 500w, https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-600x871.jpg 600w, https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-700x1016.jpg 700w, https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-706x1024.jpg 706w, https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-768x1114.jpg 768w, https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-800x1161.jpg 800w, https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-1059x1536.jpg 1059w, https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-1200x1741.jpg 1200w, https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-scaled.jpg 1323w, https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/Portret-Tibor-Varadi-2021-foto-Igor-Zivkic-1412x2048.jpg 1412w\" data-sizes=\"auto\" data-orig-sizes=\"(max-width: 454px) 100vw, 454px\" \/>Novi magazin<\/strong><\/p>\n<p><strong>Intervju: Akademik Tibor Varadi <\/strong><\/p>\n<p><strong>ISTINA SE GUBI U POLARIZACIJI<\/strong><\/p>\n<p><strong>\u00a0<\/strong><strong>U dru\u0161tvu koje je iz dana u dan sve vi\u0161e polarizovano, akademik Tibor Varadi kriti\u010dki sagledava dru\u0161tvene pojave i pi\u0161e eseje o tome za\u0161to je u komunizmu bilo lak\u0161e, iako opasnije, biti intelektualac upravo zbog \u010dinjenice da kritika nije bila usmerena samo ka \u201cprotivniku\u201d ve\u0107 ka dru\u0161tvenim pojavama. I pi\u0161e. Upravo je iz \u0161tampe iza\u0161la njegova peta knjiga \u010dije je poreklo u arhivi porodi\u010dne advokatske kancelarije \u201cTragom rezervne istorije\u201d (Akademska knjiga, Novi Sad, 2024). <\/strong><\/p>\n<p><strong>Razgovarala: Gordana Nonin<\/strong><\/p>\n<p><strong>\u00a0<\/strong><\/p>\n<p>Prve knji\u017eevne radove Tibor Varadi je objavio u novosadskom \u010dasopisu <em>Uj Symposion<\/em> u kojem je, od pokretanja \u010dasopisa, od 1965. godine bio njegov urednik, kao i odgovorni urednik od 1969. do 1971. godine. Do sada je Vardi objavio sedamnaest proznih knjiga na ma\u0111arskom, srpskom, engleskom i nema\u010dkom jeziku.<\/p>\n<p>Studije prava je zavr\u0161io u Beogradu, a potom je na Harvardu stekao zvanje doktora pravnik nauka. Predavao je na mnogim poznatim univerzitetima u svetu, bio je u\u010desnik u zna\u010dajnim sporovima pred Me\u0111unarodnim sudom pravde i me\u0111unarodnim arbitra\u017eama. Karijeru je po\u010deo kao advokatski pripravnik u porodi\u010dnoj advokatskoj kancelariji u Be\u010dkereku, dana\u0161njem Zrenjaninu. Sa\u010duvani spisi u arhivi te advokatske kancelarije, polazna su ta\u010dka i izvori\u0161te njegovih proznih zapisa poslednjih godina, a pred nama je novi \u201cskoro roman\u201d kako sam autor naziva u podnaslovu ovu dokumentarnu prozu pod nazivom \u201cTragom rezervne istorije\u201d u prevodu Draginje Ramadanski.<\/p>\n<p>Osnovana u Zrenjaninu, davne 1893. godine, ispostavilo se, jedina je koja je u potpunosti sa\u010duvala svoju arhivu tako da u tim spisima pulsira vreme pro\u0161lo, u kojima su konzervirane \u010ditave epohe, u kojoj su sa\u010duvane \u010dinjenice bez kojih se ne mo\u017ee razumeti konteks de\u0161avanja svakodnevica obi\u010dnih ljudi u senci velikih istorijskih zbivanja. Kako Dragan Veliki\u0107 isti\u010de, Varadi je ovim romanom uspeo da stvori dupli kolosek kojim paralelno teku literatura i \u017eivot sam.<\/p>\n<p>Kao i sva velika knji\u017eevna dela, tako nam i najnovija dokumentarna proza Tibora Varadija, govori mnogo slikovitije o svemu onome \u0161to se de\u0161avalo u Banatu tokom Drugog svetskog rata, nego bilo koji ud\u017ebenici iz istorije.<\/p>\n<p><strong>\u00a0<\/strong><\/p>\n<ul>\n<li><em>U knjizi \u201cTragom rezervne istorije\u201d se nalaze pri\u010de iz Drugog svetskog rata. Poslednjih deset godina se intenzivno bavite spisima iz porodi\u010dne arhive i rekli ste da Vam je sada taj period mnogo bli\u017ei nego \u0161to Vam je bio u decenijama nakon zavr\u0161etka rata. Koliko su upravo spisi bili va\u017eni za obnovu li\u010dnih se\u0107anja?<\/em><\/li>\n<\/ul>\n<p>-Prolaze veliki istorijski doga\u0111aji a ja sam nakon jednog takvog, nakon Drugog svetskog rata, po\u010deo \u0161kolovanje u Zrenjaninu, pa krenuo na studije, te sam imao veoma aktivnu profesionalnu karijeru \u0161to je dovelo do toga da sam mnoge stvari oko sebe video ali ih nisam istinski zapa\u017eao. Nisam imao vremena da im se posvetim. Sada mi se te uspomene pomalo vra\u0107aju. Ne\u0161to sam i tada video, ne\u010deg se se\u0107ao, kao u nekom \u0107o\u0161ku pam\u0107enja, ali tek sada mogu da se vratim u taj \u0107o\u0161ak pam\u0107enja i sagledavam \u0161ta se to tada desilo. Se\u0107anje je malo nesigurnije od \u010dvrstog tla ali mi u svemu poma\u017ee i \u010ditanje spisa koji su puni \u010dinjenica a neke od njih budu i okida\u010d da se prisetim ne\u010dega iz mog najranijeg detinjstva. Rat se de\u0161avao pre mojih zrelih godina ali sam ja ipak kao dete bio prisutan i dok je on trajao. De\u0161ava mi se da se \u010dak vrlo \u017eivo setim nekih detalja a da sam svestan \u010dinjenice da sam zaista bio malo dete kada se to u biti desilo.<\/p>\n<p>&nbsp;<\/p>\n<ul>\n<li><em>Dok pi\u0161ete, Vi \u010ditaocima vrlo precizno nagove\u0161tavate delove koje ma\u0161tom nadogra\u0111ujete. Ali, i oni delovi koje bazirate na \u010dinjenicama iz spisa su, ne retko, gotovo nezamislivi da su se zbilja desili. Odakle poti\u010de ta verodostojnost?<\/em><\/li>\n<\/ul>\n<p>-Upravo u tome i jeste va\u017enost spisa iz arhive. Jer, to nisu sudski spisi ve\u0107 spisi iz dedine i o\u010deve advokatske kancelarije. Stranke su se advokatima uvek obra\u0107ali sa celom pri\u010dom. Tek potom advokat bira \u0161ta je prikladno, \u0161ta je u interesu klijenta, da se iznese i pred sam sud. Ipak, oni izvorni dokumenti, upu\u0107eni advokatu, predstavljaju celu sliku o nekom doga\u0111aju. Na primer, tek iz spisa iz arhive sam saznao za la\u017ene razvode tokom rata. Iz sudskih spisa vi ne mo\u017eete tako ne\u0161to da zaklju\u010dite. Naravno da se nije moglo re\u0107i na sudu, za vreme nema\u010dke okupacije, da se jedna Srpkinja ili Ma\u0111arica ili Nemica fiktivno razvodi od mu\u017ea Jevrejina kako bi za\u0161titila deo imovine ili njihovu decu. Ali, advokat je znao punu istinu.<\/p>\n<p>&nbsp;<\/p>\n<ul>\n<li><em>Spomenuli ste u Advokatskoj komori Vojvodine gde je pro\u0161le sedmice odr\u017eava promocija Va\u0161e knjige da ste u potrazi za podatkom da li je jo\u0161 neka kancelarija, naro\u010dito sa teritorije Ba\u010dke ili Srema sa\u010duvala svoju arhivu iz pro\u0161losti, iz perioda Drugog svetskog rata. Za\u0161to Vam je to va\u017eno?<\/em><\/li>\n<\/ul>\n<p>-Advokatska kancelarija moga dede i oca koja je po\u010dela da radi 1893. godine bila je jedna od uglednijih i poznatijih kancelarija i tokom Drugog svetskog rata ali, naravno, nije bila jedina. Me\u0111utim, izgleda da smo jedina kancelarija u Vojvodini koja je sa\u010duvala arhivu iz prve polovine 20. veka. Prava je \u0161teta ako je to zaista tako. Naro\u010dito bi bilo va\u017eno kada bismo otkrili da su neke kancelarije iz Ba\u010dke ili Srema sa\u010duvale bar deo spisa jer je, na primer, Ba\u010dka bila pod ma\u0111arskom okupacijom. Recimo, na primer, u Banatu se tada donela naredba vojnih vlasti &#8211; a Banat je pod nema\u010dkom okupacijom &#8211; da Jevreji i Cigani, (tada se jo\u0161 nije upotrebljavao izraz Romi), uop\u0161te ne mogu biti lekari, veterinari, apotekari, sudije ili advokati. U Ba\u010dkoj, u istom tom periodu postoji naredba da u Advokatskim komorama mo\u017ee biti samo 5 odsto Jevreja. To je, tako\u0111e, bilo surovo, ali bilo je bla\u017ee. Danas imate neke \u201csuper\u201d Ma\u0111are koji takve podatke koriste da ka\u017eu kako su oni bili blagi za vreme rata, \u010dak da su bili heroji. Ne, to svakako nije bilo herojstvo, radilo se o gruboj diskriminaciji ali je postojala razlika. I u drugim stvarima jeste bilo razlika. Nema\u010dka okupacija je bila neverovatno neljudska i mo\u017eda je upravo zato posle oslobo\u0111enja do\u0161lo do neumerenog odgovora, pa i do diskriminacije Nemaca. To je dovelo da na kraju rata, posle oslobo\u0111enja imate i mnogo la\u017enih razvoda i od mu\u017eeva Nemaca.<\/p>\n<p>&nbsp;<\/p>\n<ul>\n<li><em>U knjizi ste otkrili jo\u0161 jedan podatak koji na dubinski na\u010din otkriva sve strahote fa\u0161izma. Primetili ste da je do\u0161lo do promena u kurtoaznoj korespondenciji i da su Jevreji od 1941. godine zapo\u010dinjali pisma sa \u201cJesi li? Kako si, i kako si uop\u0161te?\u201d. Umesto obi\u010dnog \u201cKako si?\u201d kao \u0161to su do tada pisali. Bila su to vremena kada niste ni znali da li je \u017eiva osoba ta kojoj se obra\u0107ate\u2026<\/em><\/li>\n<\/ul>\n<p>-Da. Zastao sam na \u201cJesi li?\u201d, a pismo je pisao mom ocu jedan veoma zanimljiv \u010dovek, Laslo Serb. Moj otac i on su istih godina bili u Zagrebu na studijama i dru\u017eili se. Laslo je iz \u010cakovca a u Zagrebu je otvorio vrlo uspe\u0161nu advokatsku kancelariju. Kada je NDH preuzela vlast on ju je morao zatvoriti i pobe\u0107i iz Zagreba jer je bio ma\u0111arski Jevrejin. Oti\u0161ao je u rodni \u010cakovec koji je bio pod ma\u0111arskom vla\u0161\u0107u tako da je mogao da radi u advokatskoj kancelariji ali se pred sudom nije mogao pojavljivati kao advokat. Bio je o\u017eenjen Srpkinjom iz Sombora. Dete je trebalo da im se rodi 1942. godine i po\u0161to u \u010cakovcu nije funkcionisala bolnica, oni su oti\u0161li u Kanji\u017eu u Ma\u0111arsku. Ma\u0111arska Kanji\u017ea se nalazi nedaleko od Pe\u010duja. Tamo im se rodila k\u0107erka Olgica, pa su se odmah vratili u \u010cakovec. Onda se de\u0161ava ta ludost da 19. marta 1944. godine Hitler okupira svog saveznika, Ma\u0111arsku, tako da sudbina Jevreja u toj zemlji od aprila te godine postaje katastrofalna. To je vreme kada je i Ivan Ivanji, koji je ranije pobegao iz Be\u010dkereka u Novi Sad, odveden u Au\u0161vic. Laslo Serb je bio u Boru u logoru ali je nekim \u010dudom sve to pre\u017eiveo i posle rata postao glavni pravni savetnik Ministarstva inostranih poslova u Jugoslaviji.<\/p>\n<p>&nbsp;<\/p>\n<ul>\n<li><em>\u010citaju\u0107i Va\u0161u knjigu o sudbinama malih ljudi ne mo\u017eemo da se otrgnemo utisku da i danas, dok slu\u0161amo stra\u0161ne vesti iz Izraela, iz Gaze, iz Ukrajine\u2026 da iza svih ratova i teroristi\u010dkih napada imamo sudbine obi\u010dnih ljudi, da jo\u0161 uvek, dok se istorija de\u0161ava, postoji i rezervna istorija\u2026<\/em><\/li>\n<\/ul>\n<p>&#8211; Te\u0161ka je situacija u svetu. I ja sada pomalo be\u017eim u tu rezervnu istoriju, odnosno u spise iz arhive, u pro\u0161lost. Naravno, prisutan sam i pratim situaciju. Ono \u0161to primarno ose\u0107am to je da je i svaka komunikacija pomalo odvojena od stvarnosti. To vidim i u medijima. Uzmite u obzir da sve ovo \u0161to pri\u010dam, pri\u010dam kao li\u010dni utisak a ne na osnovu nekih istra\u017eivanja, na osnovu utemeljenih podataka. Ponekad imam utisak da se na glupu, besmislenu propagandu odgovara kontra la\u017eima, a takva reakcija na tu besmislenu propagandu ne vodi ka istini. Dolazi do izrazite polarizacije jer, ako neko ka\u017ee neku ludost onda se automatski smatra da je suprotnost tome istina. A ne mora biti. Istina je vrlo \u010desto ne\u0161to mnogo slo\u017eenije i od jednog i od drugog. Polarizacija skriva stvarnost.<\/p>\n<p>Vidim i druge izazove. Nedavno sam u Beogradskom knji\u017eevnom \u010dasopisu napisao jedan esej o veoma velikoj opasnosti u domenu prava. Re\u010d je o tome da sam u oktobru pro\u0161le godine pro\u010ditao vest o jednoj odluci u Americi. Radilo se o slu\u010daju jedne devoj\u010dice koja je zlostavljana od strane majke i maj\u010dinog ljubavnika. Dete je preminulo od posledica tog zlo\u010dina i vodio se krivi\u010dni postupak protiv majke i njenog ljubavnika. Sudija, sve vreme dok se vodi rasprava da li da se zlo\u010din okarakteri\u0161e kao ubistvo ili nehat, dakle tokom sudske rasprave, stalno razmenjuje poruke sa jednom slu\u017ebenicom u sudu. Ogovaraju tu\u017eitelja i \u010detuju mnoge druge besmislice. Razmenile su preko 500 poruka za vreme sudske rasprave. Imali smo toliko promena dru\u0161tvenih sistema i ja se pitam da li smo i sada tako\u0111e na pragu promene dru\u0161tvenog sistema kada iz stvarnosti odlazimo u svet virtuelne komunikacije. Sve \u0161to se danas de\u0161ava vi\u0161e posmatram i tuma\u010dim kao esejista, nego kao nau\u010dni istra\u017eiva\u010d.<\/p>\n<p>&nbsp;<\/p>\n<ul>\n<li><em>Da li Vas iritira to \u0161to danas malo ko pose\u017ee za \u010dinjenicama, \u0161to je te\u0161ko razlu\u010diti istinit podatak od la\u017enog?<\/em><\/li>\n<\/ul>\n<p>U svojim knjigama dokumentarne proze gotovo se \u201creligiozno\u201d dr\u017eim \u010dinjenica. Za to imam dva razloga. Prvo, cenim tu porodi\u010dnu arhivu koju imam, smatram da bi bilo ne\u010dasno da ne\u0161to menjam. Drugo, te \u010dinjenice tokom jednog veka i vi\u0161e koje se nalaze u toj arhivi su se i same pretvorile u knji\u017eevnost. Ponekad ne mogu ni da izmislim bolje od onoga \u0161to je tamo zapisano. Prosto, nije nikakvo \u017ertvovanje ako ostanem pri tim \u010dinjenicama. Dodajem im svoja se\u0107anja i ponekad, ali to uvek naglasim \u010ditaocima, naga\u0111am \u0161ta je kasnije moglo da se desi sa akterima tih doga\u0111aja.<\/p>\n<p>&nbsp;<\/p>\n<ul>\n<li><em>Va\u0161im junacima, akterima doga\u0111aja iz advokatskih spisa, usred katastrofe rata, stalo je do \u010dasti. Mo\u017eda se upravo iz \u010ditanja Va\u0161e knjige shvata, ili bar podse\u0107a, koliko je do\u0161lo do promena vrednosnog sistema, do onoga kako danas ljudi do\u017eivljavaju po\u0161tenje i \u010dast?<\/em><\/li>\n<\/ul>\n<p>-Danas imamo mnogo manje situacija gde uvreda \u010dasti dovodi do sudskog postupka. Dovoljno je da pogledamo prenos skup\u0161tinskog zasedanja. Sve \u0161to se tamo de\u0161ava moglo je biti predmet be\u010dkere\u010dkih sudskih sporova zbog uvrede ugleda i \u010dasti.<\/p>\n<p>Za vreme nema\u010dke okupacije ve\u0107ina ljudi nisu bili ni narodni heroji ni ratni zlo\u010dinci nego su bili ljudi koji su izbegavali tu stvarnost u kojoj mo\u017eete biti ili jedno ili drugo.\u00a0 Ispalo je da su obi\u010dni ljudi upravo u te sudske sporove ulagali neprimereno mnogo energije, svakako vi\u0161e nego \u0161to bi to uradili u doba mira. To zovem rezervnom istorijom, to da, na primer, 1943. godine, dakle u najgoroj godini kada su fa\u0161isti\u010dki zlo\u010dini eskalirali, Aca i Milesa vode u Boki detaljne rasprave o tome da li je oduzeti klju\u010d od \u0161pajza dovoljan razlog za brakorazvodnu parnicu. Svaka strana ne odustaje i brani svoju \u010dast.<\/p>\n<p>&nbsp;<\/p>\n<ul>\n<li><em>Iako smo pre izvesnog vremena oformili \u010dak i Ministarstvo za dijalog, ni to nije pomoglo da iz skup\u0161tinske sale \u010dujemo sve samo ne civilizovan dijalog\u2026<\/em><\/li>\n<\/ul>\n<p>-Zaista nisam sretan sa Skup\u0161tinom kakvu imamo, na\u010din komunikacije zaista nije primeren ni jednoj ni drugoj strani. Ni u inostranstvu nije bolje. Na to me upu\u0107uje i jedan nedavni razgovor. Imam jedan ud\u017ebenik o me\u0111unarodnoj arbitra\u017ei, objavljen u Americi, koji se koristi na svih pet kontinenata. Autor sam ve\u0107ine tekstova ali imam i koautore. Ud\u017ebenik je do\u017eiveo sedam izdanja a sada bi trebalo da se priprema osmo izdanje i odlu\u010dio sam da u njemu ne u\u010destvujem. Novo izdanje podrazumeva bar 30 odsto novog teksta jer su se u me\u0111uvremenu donosili novi zakoni, nove odluke a i objavljene su brojne nove studije o razli\u010ditim temama vezanim za me\u0111unarodnu arbitra\u017eu tako da bi rad na novom izdanju svakako podrazumevao ozbiljan nau\u010dni rad.\u00a0 Smatram da u ovim godinama ne bih mogao da budem na onom profesionalnom nivou kakav \u017eelim za sebe i za koji smatram da je zaista profesionalan. Nazvao sam kolegu iz Amerike koji je mojih godina. Veoma dugo smo pri\u010dali preko Skajpa i on mi je rekao: \u201cVidi, Tibore, i ja, kao i ti imam 85 godina. Jo\u0161 se ose\u0107am dobro i zdravo. Mo\u017eda bih mogao da prihvatim da budem ameri\u010dki predsednik, ali jo\u0161 jedno ozbiljno novo nau\u010dno izdanje na\u0161eg ud\u017ebenika, to ne mogu.\u201d Dakle, svaki \u010dovek bi trebalo da jednom ka\u017ee sebi kada je taj momenat da ne ide ispod nekog svog nivoa. Ispalo je da je u Americi tako da je zahtevnije raditi nau\u010dno delo nego biti predsednik. Ta ironi\u010dna opaska mog prijatelja i kolege da je biti predsednik manje odgovorno\u2026 naravno, \u0161alio se, ali to je \u0161ala koja pomalo kazuje i o su\u0161tini stvari. Zar je mogu\u0107e da jedna Amerika sa 200 miliona ljudi nema nikog drugog za kandidata osim dvojice osamdesetogodi\u0161njaka? U celom svetu, kada je politika u pitanju, ima \u010dudnih pojava. I to je jedan od razloga \u0161to sam se toliko posvetio spisima i knji\u017eevnosti.<\/p>\n<p>&nbsp;<\/p>\n<ul>\n<li><em>Va\u0161a analiza svakako bi bila dragocena na\u0161im \u010ditaocima\u2026<\/em><\/li>\n<\/ul>\n<p>-Ono \u0161to vidim i kod nas i u svetu je to da se istina gubi u polarizaciji. Nedavno sam i o tome napisao jedan esej objavljen na vi\u0161e jezika, a kod nas je objavljen u Zborniku SANU. Esej je o tome da li je lak\u0161e biti intelektualac za vreme ili posle ili izvan komunizma. Su\u0161tina je upravo u tome da je danas polarizacija dovela do toga da intelektualci te\u0161ko sagledavaju dru\u0161tvo u celini. U komunizmu je svakako bilo te\u0161ko zbog jednopartijskog sistema ali se postavlja pitanje da li je tada bilo lak\u0161e do\u0107i do ideja i do razmi\u0161ljanja kojima se percipira ne samo suprotna strana ve\u0107 i dru\u0161tvo u celini. Danas se kritika uglavnom usmerava ka protivni\u010dkoj strani i gotovo da nema dru\u0161tvene kritike. Kritika dru\u0161tva koje je iznedrilo i vladaju\u0107u i opozicione stranke. Za vreme komunizma je bilo lak\u0161e percipirati dru\u0161tvo u celini. Milovan \u0110ilas, koga sam i li\u010dno poznavao, snosio je posledice represije, bio je i u zatvoru ali, njemu je kao intelektualcu bilo lak\u0161e da sagledava dru\u0161tvo u celini. Posledice su ga stigle nakon \u0161to je objavio svoja gledi\u0161ta, ali pre toga je mogao i bio u prilici da oblikuje svoje ideje. Danas postoji veliko isku\u0161enje da se dru\u0161tvo ne sagledava kriti\u010dki ve\u0107 da se kriti\u010dki sagledava samo protivni\u010dka strana. Za vreme komunizma je bilo opasnije ali je, to je moja teza, bilo lak\u0161e sagledavati celinu.<\/p>\n<p>Evo primera koliko je svet danas polarizovan. Imamo u\u017easan rat u Ukrajini i sada Putinov izbor koji nema nikakve veze sa demokratijom. Pojavljuje se jedna luksembur\u0161ka organizacija koja se bavi ma\u010dkama i zabranjuje da se na svetskim izlo\u017ebama takmi\u010de ma\u010dke ruskog porekla. To je apsurdno, to je ludost. Ako ka\u017eem bilo \u0161ta o toj odluci i takvim sankcijama, u opasnosti sam da me optu\u017ee da sam za Putina. \u0110avola sam za njega ali imam pravo da ka\u017eem da je i ovo drugo ludost. Biti sposoban da istovremeno kritikuje\u0161 i Putina i ovakve odluke, to je ono \u0161to nam je potrebno. Da kritikujemo dru\u0161tvenu okolinu koja je iznedrila i jednu i drugu pojavu. Mnogi moji poznanici u Americi kritikuju Trampa. Treba sagledati \u0161ta je to u ameri\u010dkom dru\u0161tvu dovelo i do Trampa i do Bajdena i do \u010dinjenice da nema nikog mla\u0111eg tamo da se kandiduje ni kod Republikanaca ni kod Demokrata. Kritikovati jednog iz pozicije drugog zna\u010di manje intelektualne istine.<\/p>\n<p>&nbsp;<\/p>\n<ul>\n<li><em>S obzirom da ste dugo \u017eiveli i radili u Americi, imate li Vi odgovor na to pitanje?<\/em><\/li>\n<\/ul>\n<p>-Dok sam boravio u Americi ona je svakako bila naprednija zemlja, imala je vi\u0161estrana\u010dki sistem, razvijenu demokratiju i u mnogo \u010demu je bila na visokom nivou. Ali, ve\u0107 tada sam primetio da iako ima vrhunske nau\u010dne institucije, u svetu najpoznatije univerzitete, da im prose\u010dno obrazovanje nije bilo napredno. Srednjo\u0161kolski profesori nisu imali ugled. I kod nas je bilo da nastavnike ne volimo, ali oni su bili va\u017eni i po\u0161tovani. Video sam da je obrazovanje u \u0161koli u koju su i\u0161la i moja deca na ni\u017eem nivou od Novosadske ma\u0111arske manjinske \u0161kole. Mislim da je i ugled nastavnika bio ispod tada\u0161njeg nivoa u Be\u010dkereku i Novom Sadu. Video sam zaista visok intelektualni nivo na univerzitetu, ali sam u radnjama, na ulicama, pa i u kontaktu sa slu\u017ebenicima imao utisak da je prose\u010dna inteligencija manja. A svi postaju bira\u010di. Sada je i ovde opao ugled nastavnika, a to na du\u017ee staze dovodi do problema. To dovodi do gubitka i prisustva i zna\u010daja inteligencije.<\/p>\n<p>&nbsp;<\/p>\n<p>&nbsp;<\/p>\n<p>&nbsp;<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>Novi magazin Intervju: Akademik Tibor Varadi ISTINA SE GUBI U  [&#8230;]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":28495,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[405],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-28494","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28494","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=28494"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28494\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/28495"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=28494"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=28494"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=28494"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=28494"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}