![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2024\/02\/Aleksandar_Tisma_Horgos_1924_-_Novi_Sad_2003-scaled.jpg\")
Za sebe je na jednom mestu Aleksandar Ti\u0161ma rekao da je \u201cbegunac bez odredi\u0161ta\u201d. Dr\u017eim da je to njegova su\u0161tina. Ove godine obele\u017eavamo sto godina od ro\u0111enja pisca \u010dija su velika dela stvorila prili\u010dno mra\u010dnu sliku na\u0161eg sveta. \u010cini mi se da njegovu godi\u0161njicu i nije lako obele\u017eiti, jer njegova dela ne samo \u0161to nisu prigodna, nego u sebi nemaju nimalo tragova sve\u010dane atmosfere.<\/p>\n
Naravno, Ti\u0161mina knji\u017eevna vrednost bila je kod nas na vreme prepoznata \u2013 bio je \u010dlan SANU, nosilac mnogobrojnih nagrada i priznanja (Oktobarska nagrada grada Novog Sada, Ninova nagrada, Andri\u0107eva nagrada, Februarska nagrada grada Novog Sada\u2026). Serija snimljena po njegovom romanu Vere i zavere imala je lep uspeh kod publike, Akademska knjiga objavljuje njegova sabrana dela, organizuju se izlo\u017ebe, re\u017eiraju predstave\u2026<\/p>\n
Pa ipak, oko Ti\u0161me se nikada nije stvorila atmosfera obo\u017eavanja koja je ostala rezervisana za Pavi\u0107a, Crnjanskog, Peki\u0107a, Ki\u0161a\u2026 Za\u0161to je to tako? Neki \u0107e re\u0107i da je on u svakom pogledu bio osobenjak, ali to je nedovoljno, jer njegova drugost odlazi mnogo dalje u dubine jezika, porekla i smisla. Li\u010dno to vidim kao znak osobene Ti\u0161mine vrednosti koja se, ni svojim temama ni na\u010dinom pisanja, ne uklapa lako u o\u010dekivanja koja imamo od intelektualaca i pisaca u vladaju\u0107im politi\u010dkim i kulturnim narativima, koji vi\u0161e slu\u017ee kao la\u017ena uteha nego kao smelo suo\u010davanje sa stvarima.<\/p>\n
Od Ti\u0161me je nemogu\u0107e napraviti pop ikonu. Njegovo pisanje ostalo je ta\u010dka otpora svetu, ma koliko se taj svet navodno ili zaista promenio. Kao takav Ti\u0161ma mo\u017eda nema slavu nekih drugih velikih pisaca, ali ima svoju probranu publiku i knji\u017eevne nastavlja\u010de kao \u0161to su novosadski pisci Laslo Vegel, Franja Petrinovi\u0107 ili Lasko Bla\u0161kovi\u0107.<\/p>\n
<\/p>\n
PROTIV (LA\u017dNE) IDILE. Nasuprot dana\u0161njem kultu lake i povr\u0161ne konzumeristi\u010dke sre\u0107e, u Ti\u0161minoj knji\u017eevnosti nema mesta ni za kakvu idilu, utopiju ili nadu. On je opor i promi\u0161ljen autor koji je ljudsku egzistenciju uvukao u mra\u010dne prostore nasilja, mr\u017enje, stradanja i gubitka. Identitetski obrasci ne daju nikakvu izvesnost, ne podaruju neproblemati\u010dnu egzistenciju: svako je potencijalno slab pred Istorijom i ni\u0161ta ga ne mo\u017ee izbaviti kada na njega do\u0111e red da ga zahvate njeni mlinski kamenovi. Nema ni\u010deg herojskog ni u znanju: ni multilingvalnost, izuzetno cenjena kao \u017eivotna i ekonomska strategija (\u201conoliko ljudi vredi\u0161 koliko jezika zna\u0161\u201d i sli\u010dno), kod Ti\u0161me nema ni\u010deg pozitivnog \u2013 to je samo jo\u0161 jedan oblik prinude, a ne izraz iskonske zainteresovanosti za drugo i druga\u010dije. Sartrova maksima: pakao, to su drugi, najbolje pristaje iskustvenom registru Ti\u0161minih junaka, od zbirke Nasilje, preko Knjige o Blamu, Upotrebe \u010doveka i \u0160kole bezbo\u017eni\u0161tva, sve do posthumno objavljenog romana \u017denarnik.<\/p>\n
<\/p>\n
NOVI SAD. O liku i delu Aleksandra Ti\u0161me bi najvi\u0161e trebalo da brine Novi Sad, grad u kojem je \u017eiveo, koji je opisivao u svojim delima i koji je, mo\u017ee se tako re\u0107i, proslavio svojim uspehom u Nema\u010dkoj. Me\u0111utim, kod Ti\u0161me je prisutan polemi\u010dki odnos prema gradu \u2013 on ni u kom slu\u010daju nije vi\u0111en kao prestonica harmonije. Setimo se da u nemogu\u0107oj jurnjavi za \u201csmislom \u017eivota\u201d, Gospo\u0111ica iz Upotrebe \u010doveka sti\u017ee u Novi Sad.<\/p>\n
Taj dolazak opisan je pomo\u0107u drevne metafore brodolomnika, ali taj brodolomnik sti\u017ee na kopno neslavno, gde su \u201cnajvaljaniji uro\u0111enici oni dru\u0161tveno najni\u017ei: taljiga\u0161i i zidari nadni\u010dari, jer rade previ\u0161e i za suvi\u0161e malo novca da bi se mogli predati porocima\u201d. Pristizanje Gospo\u0111ice u Novi Sad je u znaku o\u010daja; dnevnik koji se pi\u0161e u neidili\u010dnoj konstelaciji istra\u017euje dimenzije takvog odnosa: \u201e\u2026 nemaju\u0107i kome da se poveri u slaninarskom, pakosno \u0161kiljavom Novom Sadu, po\u010dela je pisati dnevnik\u201d.<\/p>\n
<\/p>\n
HOLOKAUST. Ti\u0161mina glavna tema bio je Holokaust. Poznato je da on nije bio ni svedok ni \u017ertva Holokausta, kao recimo Primo Levi, ve\u0107 pre neko ko reprodukuje u\u010dinak Holokausta, odnosno tu\u0111a svedo\u010danstva i traume. I to je radio na toliko suveren na\u010din da je prepoznat kao jedan od najzna\u010dajnijih autora koji je pisao o stradanjima 20. veka, srodan piscu kojeg je prevodio, nobelovcu Imreu Kertesu.<\/p>\n
Holokaust je bio, ostao i bi\u0107e, danas je to o\u010digledno, bolna ta\u010dka moderne civilizacije u svakom smislu, moralnom, etni\u010dkom, politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom, religijskom\u2026 Ti\u0161mina dela progoni bol koji ta ta\u010dka emanira, i najvi\u0161e ga zanima da na knji\u017eevni na\u010din istra\u017ei ta\u010dke u prostoru i vremenu kada su moralne odluke mogle biti donete a nisu. Njega zanima istorija kakva je mogla biti, i li\u010dna i kolektivna, pa tako u Knjizi o Blamu opisuje svet nestalih Jevreja u Novom Sadu, u Upotrebi \u010doveka smrt pripadnika razli\u010ditih generacija i etni\u010dkih pripadnosti, a u romanu Kapo bolnu temu identifikacije \u017ertve sa agresorom.<\/p>\n
Reklo bi se da danas ne samo \u0161to diskusije o Holokaustu ne jenjavaju, ve\u0107 se on uvla\u010di u teku\u0107u sve slo\u017eeniju politi\u010dku situaciju, \u010dime romani poput Ti\u0161minih samo dobijaju na zna\u010daju kod onih kojih se to ti\u010de.<\/p>\n
<\/p>\n
NASILJE. Jo\u0161 ne\u0161to Ti\u0161mu \u010dini aktuelnim danas, ne\u0161to \u0161to potiskujemo ve\u0107 decenijama, premda neprestano izbija u akutnim oblicima. Uloga nasilja o kojem se danas toliko govori u Ti\u0161minom opisu je o\u010digledna, a u\u017eas nacizma za neke njegove likove je blizak fascinaciji. Utisak je stoga da ovaj autor i dalje provocira na\u010dine na koje strukturiramo razumevanje nasilja.<\/p>\n
On insistira na sumnjivim odnosima i zna\u010denjima, na onima koja zna\u010de previ\u0161e i nedovoljno (potreba za identitetom, \u010darobna sintagma kritike i politike u stvari ni\u0161ta ne govori), na zameni mesta, na blizancima, na neobja\u0161njivim preokretima, na \u010dudovi\u0161tima usred banalne stvarnosti. Nasilje je povezano sa krizom, identitetom i identifikacijama \u017ertve i agresora.<\/p>\n
Rekao bih da je on dobro razumeo prirodu nasilja jer u njegovim delima subjektivno (li\u010dno, individualno) i objektivno (strukturalno, institucionalno, dr\u017eavno, ekonomsko) nasilje nisu razdvojeni, kao u savremenim medijskim i psiholo\u0161kim prikazima nasilja. Objektivno nasilje je kod Ti\u0161me usidreno u samu unutra\u0161njost \u010doveka, i to je velika opomena.<\/p>\n
<\/p>\n
RASCEP. Na koncu, misliti o delu Aleksandra Ti\u0161me, to zna\u010di misliti o rascepu. Metafora \u201ctu\u0111enja\u201d poti\u010de definitivno od njega, ako smo ve\u0107 znali za \u201csamotni\u0161tvo\u201d i \u201cpolu\u017eivot\u201d. Postavio je sebi za cilj da opi\u0161e ljudsko zlo, ali nije u svom Dnevniku prikrivao ni zlo koje je nalazio u sebi. Kao da ga je progonila kob Holokausta, strah od vra\u0107anja \u2013 kao kob tu\u0111ih smrti i vlastitog pre\u017eivljavanja.<\/p>\n
Njegova dela su nesumnjivo deo nove estetike i etike predstavljanja koja je nastala oko Auschwitza kao krajnje referencijalne ta\u010dke koja istovremeno uspostavlja granice ljudskog i preti njegovom uni\u0161tenju. Ti\u0161ma je, \u010dini se, na knji\u017eevni na\u010din shvatio ne\u0161to \u0161to je uo\u010dio psihijatar Dori Laub bave\u0107i se pre\u017eivelim svedocima Au\u0161vica: da je iskustvo pre\u017eivljavanja Holokausta kondenzovana verzija svega onoga \u0161to i ina\u010de prati na\u0161 \u017eivot, da ono sadr\u017ei mnogobrojne \u017eivotne situacije koje nekako uspevamo da izbegnemo, \u010desto bave\u0107i se trivijalnim stvarima.<\/p>\n
O takvim navodno trivijalnim stvarima je uspeo, kao malo ko, da pi\u0161e ovaj \u201cbegunac bez odredi\u0161ta\u201d, i to iz mraka i nesavr\u0161enstva same pukotine \u2013 nikako sa varljivog mesta iznad nje.<\/p>\n
<\/p>\n