{"id":27914,"date":"2024-01-23T14:20:54","date_gmt":"2024-01-23T14:20:54","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=27914"},"modified":"2024-01-23T14:20:54","modified_gmt":"2024-01-23T14:20:54","slug":"tisma-junak","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/tisma-junak","title":{"rendered":"TI\u0160MA, JUNAK"},"content":{"rendered":"

\"\"U romanu Ludvig <\/em>Davida Albaharija prisutna je uzbudljiva, mnogolika monta\u017ea vi\u0161e autenti\u010dnih knji\u017eevnih sudbina: do\u010dekuje nas u njemu imaginarna biografija literate koji se prisno dru\u017ei sa realnim piscima: Aleksandrom Ti\u0161mom, Borislavom Peki\u0107em i Slobodanom Seleni\u0107em. Nije to prvo \u2013 a ni jedino \u2013 delo u kom Aleksandar Ti\u0161ma funkcioni\u0161e kao autofikcionalni supstrat realnosti.<\/p>\n

Oduvek se o ovom vrsnom i kontroverznom piscu govorilo kao o stvaraocu \u2013 pripoveda\u010du, pesniku, prevodiocu, uredniku, esejisti, putopiscu, autoru dnevni\u010dkih zapisa \u2013 retko ili gotovo nikako kao o knji\u017eevnom junaku, premda je na\u0161ao svoje mesto u prozi srednje generacije pisaca, poeti\u010dki raznorodnih, kao \u0161to su Dragan Veliki\u0107 i Laslo Bla\u0161kovi\u0107. No mo\u017eda je upravo u fikcijskim potencijalima Ti\u0161mine li\u010dnosti \u00a0lak\u0161e na\u0107i odgovor na tajnu dara posmatranja i bele\u017eenja u kom veliki pisac nije oskudevao. Ti\u0161ma u\u00a0 proznom tekstu koji \u00a0kadrira njegovu li\u010dnost i delo nije tek ime lica \u2013 ve\u0107 je ime sna o slavi\u00a0 za kojom opsesivno tragaju mnogi stvaraoci.<\/p>\n

Opsednut ratom, smr\u0107u i mutnim erotskim strastima koliko i slo\u017eenim odnosom iskustva i umetni\u010dke ma\u0161te, Aleksandar Ti\u0161ma deluje kao mogu\u0107i srodnik Ernesta Hemingveja, premda su njegove izjave da svoja ose\u0107anja \u010duva za pisanje kriti\u010dari radije pripisivali hladno\u0107i karaktera nego poeti\u010dkom izboru. Me\u0111utim, ba\u0161 te re\u010di odaju svest da se emocije u knji\u017eevnom delu najlak\u0161e falsifikuju kada se opisuju umesto da se evociraju. Ti\u0161ma se revnosno posvetio literarnom evociranju, i tu je njegova poetika najsli\u010dnija Hemingvejevoj.<\/p>\n

Ti\u0161ma je bio svestan koliko nemo\u0107i jezika da opi\u0161e zlo, toliko i ljudske ambivalentnosti prema zlu. Prvi je slikao d\u017eelate i \u017ertve koji su na sablasno sli\u010dan na\u010din rastrzani protivre\u010dnim \u017eeljama. Njegov je stil te\u017eak i hladan, grub i ta\u010dan, kao ruka silnika koji zna gde se udara da najvi\u0161e zaboli; stil se ne menja \u010dak ni kad pi\u0161e putopis. Prividno daleko od rata i zla, prividno oslobo\u0111en ograni\u010denja koje name\u0107e nestalnost jezika, putopis je izazovno \u017eanrovsko mesto ambivalentnosti: kako lutanje pretvoriti u pravilnost, kako biti presuditelj i arbitar mestima, situacijama, naravima i konceptima koje vidimo kratko, iz jedne perspektive?<\/p>\n

\u010covek koji se rodi u pograni\u010dnom selu kao Ti\u0161ma u Horgo\u0161u i koji od granice pamti pucnjeve iz pravca karaula i prepri\u010davanja iz op\u0161tinskog zatvora u koji su dovo\u0111eni begunci na batinjanje, naprosto ne mo\u017ee da prihvati \u201ezvonku prazninu\u201d neke evropske \u010dekaonice \u201evisoke kao crkva\u201d, a smatra da bi trebalo napisati studiju o \u0161vajcarskim \u017eelezni\u010dkim stanicama, \u201etim polugama brzog i sigurnog kretanja i tvr\u0111avama profesionalne odgovornosti\u201d. U \u0160vajcarskoj Ti\u0161ma ose\u0107a i vidi \u201e\u0161krtu smi\u0161ljenost\u201d, u Parizu ga skole misli o tome \u0161ta bi bilo da je u taj grad stigao na samom po\u010detku svog sazrevanja, u Poljskoj u samom do\u010deku koji mu je prire\u0111en vidi \u201etragove nacionalne sku\u010denosti, ambiciozne preorganizovanosti\u201d, ali ove primedbe, kakve bi obi\u010dno izneo sitni\u010dav i nadmen posetilac, Ti\u0161ma upotpunjuje pronicljivo\u0161\u0107u i analiti\u010dno\u0161\u0107u nekog ko iskreno, sa gotovo hladnom i pribranom samorazumljivo\u0161\u0107u, \u017eeli\u00a0 da upozna novo. Pred svakim iskustvom pozicioniran kao radoznali stranac, Aleksandar Ti\u0161ma razla\u017ee drugost sve dok u njoj ne prepozna samosvojnost, originalnost, neponovljivost, i samo takva iskustva \u010duva.<\/p>\n

Aleksandar Ti\u0161ma nalazi prividno epizodno ali simboli\u010dki va\u017eno paradigmatsko mesto u romanu Islednik <\/em>Dragana Veliki\u0107a: tu je on cini\u010dni junak koji pripoveda\u010du daje opore instrukcije za \u017eivot, istovremeno ga hladno omalova\u017eavaju\u0107i i\u00a0 snishodljivo savetuju\u0107i, izgovaraju\u0107i re\u010denice koje su banalne, lucidne i proro\u010dke u isti mah. \u201ePrtljag, moj Veliki\u0107u. Nikako da se otarasite vi\u0161ka stvari\u201d, odse\u010dno ka\u017ee stariji pisac sa \u017eeljom da mla\u0111eg kolegu isprovocira, ali i s namerom da ga upozori na opasnost posedovanja vi\u0161kova koji, kako tvrdi, mogu \u010doveka navesti da u jednom trenutku po\u017eeli rezervni \u017eivot.<\/p>\n

\u201eZa\u0161to izmi\u0161ljate?\u201d postavlja pitanje Ti\u0161ma, izgovaraju\u0107i re\u010denicu koju \u0107e docnije ponavljati glavna junakinja romana, Veliki\u0107eva majka u stara\u010dkom domu, poku\u0161avaju\u0107i da u maglama Alchajmerove bolesti otkrije sopstveni \u017eivotopis. \u201eTeret pre\u0107utanog jednom se mora istovariti\u201d, ka\u017ee Ti\u0161ma,\u00a0 kako bi opomenuo na opasnost od naknadnog slepila za pro\u0161la iskustva. Od njih nema bega, a nema im ni zaborava, kao da upozorava Ti\u0161ma, veliki i va\u017ean glas na\u0161eg vremena.<\/p>\n

Vladislava Gordi\u0107 Petkovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Izvor: Danas, 20. januar 2024.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U romanu Ludvig Davida Albaharija prisutna je uzbudljiva, mnogolika monta\u017ea […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":20019,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[405],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-27914","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/27914","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=27914"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/27914\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/20019"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=27914"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=27914"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=27914"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=27914"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}