![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/Odlomci-sredom-3-600x338.png\")
<\/p>\n<\/p>\n
U ko\u010diji Tome Kuke bilo je mesta samo za jo\u0161 jednog, po\u0161to je zadnji deo slu\u017eio za prevoz kov\u010dega. Da ne bi previ\u0161e tumarao u ovo mra\u010dno doba, Toma je odustao od sanduka i umotavao ih samo u kafan.\u00a0 Tako bi uspevao da natovari jedno preko drugog dvoje\u00adtroje, \u010dak i vi\u0161e pokojnika.<\/p>\n
\u2013 Pa ti si kr\u0161ten, Tomo…<\/p>\n
\u2013 Zato ih kad ih sahranjujem, prekrstim krstom Gospodnjim…<\/p>\n
\u2013 Ali kafan je za one sa polumesecom…<\/p>\n
\u2013 Bog \u0107e sam da odredi kakvi mu trebaju kad stignu tamo…<\/p>\n
Di Hima odustade od tog razgovora da bi se pozabavio opu\u0161kom cigare koji mu je nagorevao prste. \u017dmirkao je, ali nije odustajao od ideje da ukrade makar jo\u0161 jedan dim. Toma se osmehnu.<\/p>\n
\u2013 Bolje bi ti bilo kad bi malo manje vukao to…<\/p>\n
\u2013 Pravo da ti ka\u017eem, u poslednje vreme pu\u0161im i vi\u0161e. Vi\u0161e vremena provodim kod ku\u0107e nego na poslu ili na ulici. Moram nekako da ubijem vreme.<\/p>\n
Izvu\u010de cigaru i uze da \u017eva\u0107e nekoliko \u017ei\u017eula koje je bio stavio u d\u017eep sakoa. Pru\u017ei ih i Tomi, ali ovaj sko\u010di sa ko\u010dije, uze lopatu koju be\u0161e zaturio u zadnjem delu ko\u010dija, napuni je nekim belim prahom, te njime posu trag u\u017eegle vodice koji se rojio od mu\u0161ica.<\/p>\n
Pope se ponovo i miran nastavi put.<\/p>\n
\u2013 Jesi li brojao koliko njih nas je napustilo?<\/p>\n
\u2013 Svoje jesam, ali ne do\u0111u svi do mene. Mnogo ljudi je muka toliko pritisla da ih odmah zakopavaju po gradinama. Takvi nam opasno kvare ra\u010dunicu.<\/p>\n
\u2013 Za\u0161to?<\/p>\n
\u2013 Tako mi Boga, ja siroma\u0161nima ne uzimam novac, ali oni mi ne veruju. Ako ho\u0107e\u0161 da sahrani\u0161 pokojnika u dvori\u0161tu, dobro, niko te ne spre\u010dava, ali baci \u0161aku kre\u010da u raku, kao \u0161to ja to \u010dinim, da ne bih sopstvenim rukama posejao po\u0161ast. Ona ti ve\u0107 sutradan iznikne i nabuja ba\u0161 na ku\u0107nom pragu, a odatle odnosi i one najmla\u0111e.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/f618204c1627e03b03610e56fe97ddd4.jpg\")
Ulice behu potpuno utihnule, samo je kloparanje to\u010dkova ko\u010dije remetilo mir u\u017eurbanim mi\u0161evima koji su gledali da se sklone u neki kut. Ko\u010dija ostavi za sobom Pazar pokriven mirom koji budi jezu. Zaobi\u0111e Braku, bludni\u010dko naselje, i upravi se prema reci koja je poput geometrijske prave delila grad celom du\u017einom, kao da ga je neko rasekao no\u017eem.<\/p>\n
Toma bi s vremena na vreme silazio i bacao prah u rupe na putu, po \u0107o\u0161kovima zidina i sli\u010dnim mestima gde su se gostile zunzare le\u0161inarke. Di Hima je strpljivo \u010dekao da nastave put. U neko doba ostavi\u0161e za sobom gradsku kaldrmu i uhvati\u0161e se puta me\u0111 \u017ebunjem i dafinama. Zemlja postade kaljuga, a to\u010dkovi sad druga\u010dije cvile\u0161e. Upravi\u0161e se du\u017e reke.<\/p>\n
Voda se nije videla, ali se njena pesma \u010dula.<\/p>\n
Pro\u0111o\u0161e izme\u0111u nekih koliba sklepanih od onog \u0161to je dopalo snala\u017eljivim rukama. Po koje par\u010de lima koje je su blatom zalepili za plot. Nekoliko slamenih krovova je poput vesti\u010dijih kazana dimilo na sve strane. Otrcane krpare pokrivale su otvore ude\u0161ene za prozore. Na njihovim iskrivljenim rukama le\u017eala su posve gola deca, koja su drhtala kao pruti\u0107i, ali znati\u017eelja je bila ja\u010da, te ih je dr\u017eala ukopane napolju. Miris pasulja koji se kuvao u zemljanim posudama prodirao je u nozdrve i kome\u0161ao utrobu.<\/p>\n
Toma zaustavi ko\u010diju tik uz neku stra\u0107aru \u010dija su vrata bila toliko mala da si morao dobrano da se savije\u0161 kako bi zakora\u010dio unutra, a to mu bi dovoljno da zastane kod vrata i propusti Di Himu unutra.<\/p>\n
\u2013 Da me izvini\u0161, ali malo sam povi\u0161i za ovu rupu. Jednom sam u\u0161ao i sam Bog zna kako sam iza\u0161ao.<\/p>\n
Zadah koji mu zapljusnu lice zaslepe Di Himu. Umalo se ne sru\u0161i na zemlju kao vre\u0107a. Potra\u017ei kakvu gredu da se za nju uhvati, ali ubrzo shvati da se ovo zdanje dr\u017ei na nekoliko drenovih toljaga povezanih \u0107erpi\u010dem. Pribra snagu te ostade na drhtavim nogama, pa po\u010deka malo da mu se o\u010di naviknu na mrak. Onda skinu krpare sa onih pukotina, a svetlost boja\u017eljivo prodre unutra. Posred sobe primeti nekoliko \u0107ilima koji behu pokrivali patos od utabane zemlje. Tu nad jednom okruglom sofrom le\u017ealo je telo \u017eene, dok joj je glava visila dodiruju\u0107i zemlju. To patuljasto stvorenje se moglo premeriti u pedljima. Na sebi je imala cvetne basmene dimije, ali je cve\u0107e bilo uvelo od kaljuge. Nosila je nekakav jelek izvezen \u017eutim predivom, koje se svim silama upiralo da li\u010di na zlato.<\/p>\n
Okolo sofre su bili jastuci presvu\u010deni crvenim atlasom koji su bili toliko zakaljani da su izgledali sme\u0111i. S njene desne strane stajao je mangal pun pepela preko koga su bile prevrnute tri d\u017eezve. Soc od kafe iscrtavao je linije poput re\u010dnih korita \u017eednih kapi vode.<\/p>\n
Naspram vratanaca stajao je neki ko bajagi kredenac, koji se naslanjao na neki ko bajagi zid.<\/p>\n
\u010ca\u0161ice, \u0161oljice, fla\u0161ice s presovanim cve\u0107em, leptirov prah, \u0161afran, mleveni mravi, osinji nektar, bubamarino mleko, mi\u0161oljci u medu, sve je stajalo lepo pore\u0111ano jedno do drugog. To je bilo jedino \u010disto mesto u ovoj rup\u010dagi.<\/p>\n
Di Hima je pomno zagledao pokojnicu. Obilazio je oko tela ne bi li mu se dobro urezalo u pam\u0107enje sa svih strana. U Be\u010du su ih u\u010dili da fotografi\u0161u telo i razmotre neophodne znakove kako bi mesto zlo\u010dina samo reklo sve. Tragovi su tu. Ne\u0161to je zaboravljeno, jer zlo\u010dinac \u017euri da pobegne. Me\u0111utim, sada smo u Bregu i Ljumit i nikome ne pada na pamet da fotografijama goni ubicu. Snimci, kako ih ovde zovu, su za svatove, ne za ovog patuljka sa prerezanim vratom.<\/p>\n
Odmerio ju je pogledom. Izgledala je kao dete od nepunih deset godina. \u017dena patuljak se dodatno skvr\u010dila od krvarenja. Na poluprese\u010denoj glavi primeti njene debele usne, dok su na u\u0161ima visile neke srebrne min\u0111u\u0161e veli\u010dine njene de\u010dje \u0161ake.<\/p>\n
Uze je u naru\u010dje kao da je novoro\u0111en\u010de, pa je iznese napolje. Dok se mu\u010dio da iza\u0111e kroz onaj rascep, \u0161to je bio ko bajagi vrata, mukli zvuk natera ga da se osvrne. Kurbatku prepusti Tomi, koji je o\u010das posla skloni s ulaza. Di Hima oslu\u0161nu podrobnije, ali ne \u010du ni\u0161ta vi\u0161e. Ponovo promoli glavu kroz ulaz, ne bi li udahnuo malo sve\u017eeg vazduha. Toma je popeo telo na ko\u010diju i prionuo je na raspra\u0161ivanje onog gustog praha, koji se pretvorio u lapavicu svuda po prolazu i okolo kolibe.<\/p>\n
<\/p>\n