![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/Odlomci-sredom-2-600x338.png\")
<\/p>\n<\/p>\n
Izme\u0111u Divne i Radmile stajala je uvek velika i neobja\u0161njiva razdaljina koju nikakvi razgovori nisu mogli da ubla\u017ee, niti da umanje. Volela bi Divna da to nije tako, prijalo bi joj da u me\u0111usobnim razmenama se\u0107anja na detinjstvo zajedno dovr\u0161e neke slike, neke trenutke zarobljene u de\u010djim o\u010dima. Ni na sada\u0161nji trenutak nemaju isti pogled. Pile su sa istog izvora, nisu podjednako bile \u017eedne, jele sa istog stola, nisu jednako bile site. Divna je stalno morala da ispravlja, da menja, da dokazuje, da dodaje i da se ljuti. Radmila se neubedljivo branila od ne\u010deg, kao da se naknadno pla\u0161ila saznanja da su joj promakle neke jako va\u017ene istine bez kojih ni\u0161ta dalje ne\u0107e valjati. A valjalo je. I\u0161ao je njen \u017eivot svojim tokom, nekad pored, nekad posred srca, bez velikog truda ili ume\u0107a da se taj emotivni kolosek pribli\u017ei onom racionalnom, da se katkad oslone jadan na drugi. \u010ce\u0161\u0107e bi se grubo ukrstili, napravili incident, sudar.<\/p>\n
Gotovo uvek, nakon njihovih susreta, Divni bi se \u010dinilo da je bila nepravedna prema sestri, mo\u017eda i gruba, ali nije mogla da prihvati da njih dve nikada ne\u0107e mo\u0107i da osete istu mese\u010dinu pred sobom, da zajedno prstima dotaknu mekani \u0107ilim koji je majka satkala za hladne no\u0107i svoje dece. Zalud je o\u010dekivala da sestra od\u0161krine zastor u svom se\u0107anju i donese neku dugo skrivanu sliku koja bi pokolebala ili bar uskome\u0161ala neke Divnine istine iz zajedni\u010dkog detinjstva. Ni\u0161ta, osim nesigurnog i nepouzdanog skakutanja sa jedne pri\u010de na drugu. Ose\u0107anje su\u0161tinske uskra\u0107enosti, \u010dak usamljenosti, nedostatak osloba\u0111anja i novog ispunjenja, to je pilula koja se te\u0161ko kotrljala niz Divnino grlo.<\/p>\n
Jedan jedini put Divna se uverila da Radmila ima snagu kakvu ranije nikad nije pokazala. Bio je neo\u010dekivano topao januarski dan. Sunce ogrejalo \u0161iroki plato ispred brojnih kapela gradskog groblja. Od suza koje obilno teku Divna ne razaznaje ljudska lica u gomili. Vidi samo Radmilu, visoku, uspravnu, mermernog lica, \u010dini joj se da je spomenik. Prvi put njena sestra nalikuje heroini koja do ovog trenutka nikad i nigde nije pokazala takvu snagu. Sahranjuje svog jo\u0161 uvek mladog \u010doveka sa gordo\u0161\u0107u \u010duvara ognji\u0161ta. Kao da potpuno sama stoji ispred kapije kroz koju se on nikada ne\u0107e vratiti, nakratko samo okre\u0107e glavu i osmatra pre\u0111eni put kojim je njihova dvokolica stigla do kraja. A onda, Divna jedina prime\u0107uje kako se bela ru\u017ea u Radmilinoj ruci pretvara u vitki lelujavi \u0161tap na kome su nanizani \u0161areni leptirovi, i gotovo da kriknu ugledav\u0161i kako se Radmiline noge podigo\u0161e sa zemlje i ona odlepr\u0161a. Dugo se u daljini videla \u0161arena loptica iznad krovova gradskih ku\u0107a.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/mother-daughter-holding-hands-600x400.jpg\")
Mother and daughter enjoy watching sunset together.<\/p><\/div>\n
Radmila nije mogla ni da sluti u kakvom je za\u010daranom ogledalu Divna dr\u017eala lik svoje sestre, ostavljaju\u0107i joj slobodu i prostor da leti kad god joj se uka\u017ee prilika. Kao da je o\u010dekivala da \u0107e Radmila u tom letu pokupiti ne\u0161to sa porodi\u010dne trpeze i sa\u010duvati za dane se\u0107anja.<\/p>\n
I zaista, tek nedavno je Radmila jednog dana iznela pred sestru dve stare dobro o\u010duvane fotografije. To su verovatno bile neke od najranijih porodi\u010dnih fotografija. Na prvoj je Ranka, okupila svoju decu u skromnom seoskom dvori\u0161tu. Na prvi pogled Divna je pretrnula. Niko se na toj slici ne smeje. Preko lepog Rankinog lica i oko usana titra umor. Levo je Divna, skru\u0161eno i mirno \u010deka da onaj ispred njih uradi svoj posao. Desno je Radmila, ozbiljna, \u010dak malo namr\u0161tena, sa prekr\u0161tenim nogama i s rukama na le\u0111ima, u pozi koja govori da ona mo\u017ee svakog \u010dasa odlu\u010diti da nestane iz kadra, ako joj ne\u0161to bude sumnjivo. U sredini je mali Danilo, majka ga pridr\u017eava rukama, valjda je tek prohodao. Njegovo lice je bucmasto i vedro, gleda visoko i pravo, sa izrazom kakav Divna najvi\u0161e pamti iz godina njegovog odrastanja. Iza njih se vidi deo ku\u0107e na \u010dijem \u0107o\u0161ku se \u0161epure dva tri mlada i vitka stabla, kroz retko li\u0161\u0107e vidi se nebo. Kad malo za\u017emiri, Divni se \u010dini da je nebo obla\u010dno i sivo, da je trava po\u017eutela i retka, \u010dini joj se da \u010duje neku setnu melodiju koju vetar upli\u0107e u akord izme\u0111u zidova ku\u0107e i drve\u0107a. Jesen je. Ba\u0161 smo svi takvi i ostali, misli Divna, samo Ranke vi\u0161e nema.<\/p>\n
Na drugoj fotografiji su same Divna i Radmila, malo su starije nego na prvoj. Divna je preozbiljna i zagledana u fotoaparat, Radmila je bosa i bez majice, samo u ga\u0107icama, kao da ju je neko brzo skinuo sa duda i priveo na slikanje. Divnina kosa je uredno prekrila \u010delo, Radmilina je razbaru\u0161ena i poletela je uvis. Da je fotograf samo malo podigao objektiv, na visokom kamenom zidu iza devoj\u010dica videli bi se \u017ebunovi japanskih ru\u017ea koje je neko iz velikog grada doneo Ranki da joj ulep\u0161avaju dvori\u0161te. Gran\u010dice tih ru\u017ea bile su pune sitnog zelenog li\u0161\u0107a i pune trnja, a cvetovi krupnih i pravilnih latica, kao na de\u010djem crte\u017eu, jarko roze boje i bez mirisa. Gledaj i ne diraj, govorila bi Ranka deci.<\/p>\n
<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Izme\u0111u Divne i Radmile stajala je uvek velika i neobja\u0161njiva […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":26711,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[405],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-26709","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26709","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=26709"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26709\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/26711"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=26709"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=26709"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=26709"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=26709"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}