{"id":26612,"date":"2023-08-07T14:37:56","date_gmt":"2023-08-07T14:37:56","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=26612"},"modified":"2023-08-07T14:37:56","modified_gmt":"2023-08-07T14:37:56","slug":"odlomci-sredom-deprofesionalizacija-etike-odlomak-iz-knjige-etika-teorijski-minimum-nenada-cekica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odlomci-sredom-deprofesionalizacija-etike-odlomak-iz-knjige-etika-teorijski-minimum-nenada-cekica","title":{"rendered":"ODLOMCI SREDOM: Deprofesionalizacija etike (Odlomak iz knjige \u201eEtika. Teorijski minimum\u201c Nenada Ceki\u0107a)"},"content":{"rendered":"

\"\"Postoji razlog zbog kojeg mislim da knjige nalik ovoj nisu suvi\u0161ne. Kako vreme odmi\u010de, a moj put profesionalnog filozofa se bli\u017ei kraju, sve vi\u0161e sti\u010dem utisak da se na svetskom nivou \u0161iri uverenje da etikom mo\u017ee da se bavi doslovno svako. Ovo moje uverenje mo\u017ee se dobrano i potkrepiti, a jasnih signala ima mnogo i na sve strane. Izmi\u0161ljanje \u201evelikih eti\u010dkih problema\u201c, organizacija svakojakih konferencija o svemu i sva\u010demu \u201eeti\u010dkom\u201c, hiperprodukcija \u201eili trivijalnih ili pogre\u0161nih\u201c tekstova pa \u010dak i sijaset knjiga, ukazuju mi na to da se unutar same etike kao discipline danas, nema za to boljeg izraza od narodskog, \u201ene zna ko pije, a ko pla\u0107a\u201c. Mnoge se jalove rasprave i sada vode o problemima o kojima je retko ko \u010duo ili o \u201evelikim pitanjima\u201c koje niko ni ne mo\u017ee da poku\u0161a da re\u0161i.<\/p>\n

Prodor amaterizma, arogantnog kvaziznanja i opskurantizma u etiku, a \u0161ire i u filozofiju, ponekada dobija i komi\u010dne oblike. Evo jedne ilustracije. Na jednoj konferenciji odr\u017eanoj 2015. godine u Napulju, ne sasvim svojom voljom, predsedavao sam panelom na uglednoj bioeti\u010dkoj konferenciji, koji je vi\u0161e li\u010dio na sajam nego na skup nau\u010dnika. (Bilo je predvi\u0111eno negde izme\u0111u 300 i 350 izlaganja!)\u00a0 Iako je bilo jasno da konferencija ovog tipa slu\u017ei samo tome da se \u201eosve\u017ee\u201c biografije njenih u\u010desnika, zabrinjavaju\u0107e je bilo videti koliko malo filozofije ima na \u201ebioeti\u010dkoj\u201c konferenciji. Zapanjuju\u0107e je bilo samo gledati \u0161ta se sve \u201eetikom\u201c, makar ona bila i \u201ebio-\u201c danas naziva. Ipak, kona\u010dno sam mentalno kapitulirao pred jednim naslovom, koji namerno ne prevodim, a upu\u0107enima govori sve: \u201eWill poop become valuable commodity? Ethical consideration on fecal microbiota research\u201c.<\/p>\n

Da nesre\u0107a bude ve\u0107a, ni nauka na ovoj konferenciji nije pro\u0161la bolje jer je bila prisutna gotovo isklju\u010divo u obliku kvazinauke. Evo jo\u0161 jednog primera iz prve ruke. Poslednjeg dana pomenute konferencije, \u017eure\u0107i na ru\u010dak i kao za inat, pred sam kraj mog zlosre\u0107nog predsedavanja panelom, koleginica iz Rusije je potegla pitanje, ni manje ni vi\u0161e, \u201eeti\u010dkog problema presa\u0111ivanja glave\u201c. Sasvim zbunjen, prisetio sam se da je to verovatno odjek tada bombasti\u010dno najavljivanih napora jednog italijanskog lekara da se u takav poduhvat zaista i upusti. Ne videv\u0161i \u0161ta u takvim intelektualnim egzibicijama mo\u017ee biti filozofsko ili nau\u010dno pitanje, poku\u0161ao sam nekako da raspravu okon\u010dam pre nego \u0161to se stvar otme kontroli. Nije mi ba\u0161 uspelo, jer je tema bila \u201evi\u0161e nego zanimljiva\u201c. Znam da se nekako zavr\u0161ila nekakvom raspravom o lepku kojim bi se nervi \u201edonora\u201c (glave ili tela, nije bilo jasno) slepili sa nervima \u201eprimaoca\u201c. Vi\u0161e za sebe sam konstatovao da tu filozofsko pitanje mo\u017ee biti samo ko je davalac, a ko primalac i \u010dega je ko primalac ili davalac. Moram priznati da me je ovo iznenadno iskustvo protreslo. Da li sam ja neobave\u0161teni amater pa ne razumem ovakva \u201edostignu\u0107a\u201c ili je etika naglo deprofesionalizovana?<\/p>\n

Verovatno najja\u010di dokaz da uverenje o deprofesionalizaciji etike, pa i cele filozofije, nije samo plod mog sumnji\u010davog sitni\u010darenja, dobio sam zahvaljuju\u0107i kolegi Stefanu Mi\u0107i\u0107u koji mi je u vreme pisanja ovog predgovora, dakle u poslednji \u010das pred predaju rukopisa knjige u \u0161tampu, doturio jedan tek objavljeni \u201efilozofski\u201c tekst. On je moju zbunjenost u pogledu profesionalizma u filozofiji i etici doveo do fascinacije dometima intelektualne arogancije.<\/p>\n

\"\"Da ne raspredam na\u0161iroko. U tekstu o kome govorim, ponovo se pojavilo izlizano marksisti\u010dko i \u201epostmarksisti\u010dko\u201c proklamovanje nu\u017enog \u201ekraja istorije\u201c. Ni\u0161ta naro\u010dito novo, reklo bi se. Me\u0111utim, autor ovog teksta ne ka\u017ee da je istorija do\u0161la do kraja, pa \u010dak ni da je istorija filozofije hegelovski stigla do svog vrhunca ve\u0107 da prou\u010davanje istorije filozofije treba definitivno okon\u010dati. Ukratko, autor javno tvrdi da savremenom filozofu istorija filozofije uop\u0161te nije potrebna. \u0160tavi\u0161e, izu\u010davanje istorije, umuje autor, mo\u017ee biti \u0161tetno.<\/p>\n

Pojava ove teze uop\u0161te me nije iznenadila. \u0160tavi\u0161e, s obzirom na razuzdanost i polet tvoraca raznih (uglavnom nepostoje\u0107ih ili trivijalnih) \u0161arolikih, pomodno \u201emultidisciplinarnih\u201c, problema i pitanja, \u010dudio sam se \u0161to se ta teza nije pojavila ranije. Pa ipak, siguran sam da tezu o \u201ekraju istorije filozofije\u201c malo koji filozof, kada malo bolje razmisli, mo\u017ee da prihvati. Evo i zbog \u010dega.<\/p>\n

Postavi\u0107u jedno pitanje. \u0160ta bi u filozofiji bila \u201ekontrolna instanca\u201c neke hipoteze koja bi definisala kriterijum njene \u201efilozofi\u010dnosti\u201c? U nauci kriterijum nau\u010dnosti je susret sa iskustvom. U filozofiji takvog susreta nema. Umesto njega, jedina kontrolna instanca filozofije je pre\u017eivljavanje onih ideja koje \u201ene nestaju\u201c, iako su (trenutno!) \u201epogre\u0161ne\u201c, ve\u0107 se transformi\u0161u, vra\u0107aju i filozofe novijih generacija ponovo inspiri\u0161u. Bez istorije filozofije bili bismo osu\u0111eni na beskona\u010dno ponavljanje otkri\u0107a to\u010dka. Ve\u0107 sada se u novijim tekstovima mogu primetiti velike praznine u klasi\u010dnom filozofskom obrazovanju, pa se zato o (pra)starim problemima raspravlja kao da su tek otkriveni. Da bismo izbegli potpuni slom komunikacije i imali upori\u0161te za legitimizaciju filozofskih teza, istoriju filozofije (i etike, naravno) ne smemo uni\u0161titi. Evo kako ovu tezu brani jedan promu\u0107urni filozof klasi\u010dnog obrazovanja: \u201eIstorija filozofije je lingua franca\u00a0 koji, bar u smislu zauzimanja razli\u010ditih ta\u010daka gledi\u0161ta, komunikaciju me\u0111u filozofima \u010dini mogu\u0107om. Ako nije prazna ili slepa, filozofija bez istorije filozofije je u najmanju ruku gluva\u201c.<\/p>\n

Na ovom tragu, jedna od teza ove knjige koju u daljem tekstu ne\u0107u posebno nametati ve\u0107 implicitno obrazlagati, jeste da je etika kao profesionalna filozofska disciplina naprosto nemogu\u0107a bez odgovaraju\u0107eg filozofskog obrazovanja. Ovo obrazovanje je mahom istorijsko, ali u istoriju etike se ne mo\u017ee naprosto banuti bez odgovaraju\u0107eg uvoda. Zato sam odlu\u010dio da se osvrnem na osnovne eti\u010dke pojmove, probleme i istorijski najzna\u010dajnije tipove eti\u010dkih teorija. Razlog za verovanje da ovaj moj poku\u0161aj ima smisla jeste uverenje da se ni kroz kakvu jasno odre\u0111enu intelektualnu disciplinu, pa ni kroz etiku, ne mo\u017ee kretati bez vodi\u010da i jasno utvr\u0111ene putanje. Puteva verovatno ima razli\u010ditih, a ovaj koji ja nudim je jedan od mogu\u0107ih.<\/p>\n

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu mo\u017eete poru\u010diti sa popustom od 25% na stranici: https:\/\/akademskaknjiga.com\/katalog\/etika-teorijski-minimum<\/a><\/span><\/strong><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Postoji razlog zbog kojeg mislim da knjige nalik ovoj nisu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":26614,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[405],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-26612","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26612","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=26612"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26612\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/26614"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=26612"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=26612"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=26612"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=26612"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}