{"id":26202,"date":"2023-06-05T16:40:32","date_gmt":"2023-06-05T16:40:32","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=26202"},"modified":"2023-06-05T16:40:32","modified_gmt":"2023-06-05T16:40:32","slug":"odlomci-sredom-ne-znam-postoje-li-paralelne-buducnosti-ali-znam-da-postoji-mnogo-verzija-proslosti-odlomak-iz-romana-vremetron","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odlomci-sredom-ne-znam-postoje-li-paralelne-buducnosti-ali-znam-da-postoji-mnogo-verzija-proslosti-odlomak-iz-romana-vremetron","title":{"rendered":"ODLOMCI SREDOM: Ne znam postoje li paralelne budu\u0107nosti, ali znam da postoji mnogo verzija pro\u0161losti (odlomak iz romana \u201eVremetron\u201c)"},"content":{"rendered":"

\"\"Ostavio je vozilo na odmarali\u0161tu pre svega nekoliko dana, a, opet, ko zna koliko svetova daleko. Bio je izuzetno visok i mr\u0161av, s velikim \u017ebunom tamne kose nad visokim \u010delom, i \u2013 \u010dinilo se \u2013 previ\u0161e napadno odeven za planine Abisinije. Nosio je ljubi\u010daste vojni\u010dke pantalone i ljubi\u010dastu ko\u0161ulju; \u010dak su mu i \u010dizme i kai\u0161 bili na\u010dinjeni od ko\u017ee obojene u ljubi\u010dasto, kao i veliki ranac. Nekoliko prstenova s ametistima krasilo je njegove neobi\u010dno duga\u010dke prste. Dok je pe\u0161a\u010dio kamenitom stazom, o\u010digledno nesvestan hladnog vetra, gotovo da je izgledao kao mladi romanti\u010darski pesnik koji je krenuo na Wanderjahr, izuzme li se to \u0161to je 19. vek bio osamsto godina u budu\u0107nosti. Ispijenim o\u010dima, koje su se \u017earile na licu suvom gotovo kao u kostura, tra\u017eio je prikrivene tragove na tlu, i na\u0161ao ih je. Nije stao ceo dan, \u010dak je i jeo u hodu. Me\u0111utim, sad je zastao, jer su dva udaljena vrha kona\u010dno bila u istoj ravni, i njegovom putu nazirao se kraj.<\/p>\n

Nekoliko stotina metara dalje, staza se \u0161irila u veliku, ravnu kosinu koja je vodila u procep u obronku planine. Pokrenuo se, po\u0161ao u tom pravcu. Kad je stigao do zaravni, u\u0161ao je u procep. Stenovite zidine uzdizale su se s obe strane dok je i\u0161ao kroz klisuru.<\/p>\n

Kona\u010dno, kad je pro\u0161ao kroz drvenu kapiju, iza\u0161ao je u malu udolinu. U njoj su krave pasle travu. Na udaljenom kraju nalazilo se jezerce. U blizini je bio tor, kraj jednog od nekoliko ulaza u pe\u0107ine. Ispred tog ulaza sedeo je onizak, \u0107elav crnac. Bio je izuzetno debeo, a njegovi ogromni prsti milovali su glinu na grn\u010darskom kolu, koje je pokretao papu\u010dicom.<\/p>\n

Podigao je pogled i osmotrio neznanca koji ga je pozdravio na arapskom.<\/p>\n

\u201e\u2026I mir s vama\u201c, odgovorio je na istom jeziku. \u201ePri\u0111ite i osve\u017eite se.\u201c<\/p>\n

Nepoznati \u010dovek, odeven u ljubi\u010dasto, pri\u0161ao je bli\u017ee.<\/p>\n

\u201eZahvaljujem.\u201c<\/p>\n

Spustio je ranac i \u010du\u010dnuo naspram grn\u010dara.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u201eJa sam D\u017eon\u201c, rekao je.<\/p>\n

\u201e\u2026A ja sam Mondamej, grn\u010dar. Oprostite. Ne bih da budem nepristojan, ali ne mogu da ostavim \u0107up u ovom \u010dasu. Treba\u0107e mi jo\u0161 nekoliko minuta da se uverim da je pravilno oblikovan. Potom \u0107u odmah doneti hranu i pi\u0107e.\u201c<\/p>\n

\u201eSamo polako\u201c, rekao je D\u017eon, sme\u0161e\u0107i se. \u201eZadovoljstvo je posmatrati velikog Mondameja na delu.\u201c<\/p>\n

\u201e\u010culi ste za mene?\u201c<\/p>\n

\u201eKo nije \u010duo za va\u0161u grn\u010dariju \u2013 oblikovanu do savr\u0161enstva, \u017ee\u017eenu neverovatnom glazurom?\u201c<\/p>\n

Mondamejevo lice ostalo je bezizra\u017eajno.<\/p>\n

\u201eLjubazni ste\u201c, primetio je.<\/p>\n

Nakon izvesnog vremena, Mondamej je zaustavio to\u010dak i ustao.<\/p>\n

\u201eIzvinite\u201c, rekao je.<\/p>\n

Kretao se \u010dudnim, gegavim hodom. Uvla\u010de\u0107i duge prste u ljubi\u010dasti d\u017eep, D\u017eon je posmatrao grn\u010dareva le\u0111a dok se ovaj udaljavao.<\/p>\n

Mondamej je u\u0161ao u pe\u0107inu. Nekoliko minuta kasnije vratio se s pokrivenim poslu\u017eavnikom.<\/p>\n

\u201eDonosim vam hleb, sir i mleko\u201c, rekao je. \u201eIzvinite \u0161to ih ne delim s vama, ali skoro sam jeo.\u201c<\/p>\n

Sagnuo se \u2013 okretno, uprkos svojoj masi \u2013 da bi spustio poslu\u017eavnik pred posetioca.<\/p>\n

\u201eZakla\u0107u vam kozu za ve\u010deru\u2026\u201c, zaustio je.<\/p>\n

D\u017eonova leva ruka munjevito je poletela. Njegovi neverovatno dugi prsti zabili su se u podru\u010dje pod desnom ple\u0107kom drugog \u010doveka. Tu su prodrli u telo, kidaju\u0107i ogroman komad. Desna ruka, u kojoj je dr\u017eao mali kristalni klju\u010d, ve\u0107 je letela ka ogoljenoj metalnoj povr\u0161ini. Klju\u010d je tu u\u0161ao u prorez. Okrenuo ga je.<\/p>\n

Mondamej se uko\u010dio. Negde u njegovom pogrbljenom telu za\u010duo se niz o\u0161trih kliktaja. D\u017eon je povukao ruku, odstupio.<\/p>\n

\u201eVi\u0161e nisi grn\u010dar Mondamej\u201c, rekao je. \u201eDelimi\u010dno sam te aktivirao. Sad zauzmi stoje\u0107i polo\u017eaj.\u201c<\/p>\n

Tiho zujanje, pra\u0107eno povremenim krckavim zvucima, za\u010dulo se iz obli\u010dja ispred njega. Polako se ispravilo; zatim je opet stalo, ostalo nepomi\u010dno.<\/p>\n

\u201eSad ukloni svoju ljudsku masku.\u201c<\/p>\n

Obli\u010dje pred njim polako je podiglo ruke ka potiljku. Zadr\u017eale su se tamo jedan trenutak, a onda su se razdvojile i krenule napred, gule\u0107i tamno pseudomeso i otkrivaju\u0107i metalnu, stepenastu piramidu opto\u010denu brojnim so\u010divima. Ruke su potom pre\u0161le na ono \u0161to je bio vrat; stisnule su taj deo, povukle nadole. Metal. Otkrile su jo\u0161 metala. I kablova, kvarcnih prozor\u010di\u0107a iza kojih su treperila si\u0107u\u0161na svetla, i plo\u010de, i ventili, i kola\u2026<\/p>\n

U roku od dva minuta, la\u017eno meso bilo je potpuno zguljeno, a onaj koji je nekad bio znan kao Mondamej stajao je pred visokim \u010dovekom, presijavaju\u0107i se, bleskaju\u0107i i puckaju\u0107i.<\/p>\n

\u201eDaj mi pristup prvoj jedinici\u201c, naredio je \u010dovek.<\/p>\n

Nalik registarskoj kasi, uska metalna fioka izletela je iz grudnog dela automata. D\u017eon se nagnuo \u2013 njegovo je prstenje s ametistima zablistalo \u2013 i podesio kontrole unutar nje.<\/p>\n

\u201eZa\u0161to mi to radi\u0161\u201c, upitao je Mondamej.<\/p>\n

\u201eSad si potpuno aktiviran i mora\u0161 mi se pokoriti. Je li to istina?\u201c<\/p>\n

\u201eDa, jeste. Za\u0161to si mi to uradio?\u201c<\/p>\n

\u201eUskrati pristup prvoj jedinici, ispravi se i stani gde si bio kad sam do\u0161ao.\u201c<\/p>\n

Mondamej je poslu\u0161ao. \u010covek je seo i po\u010deo da jede.<\/p>\n

\u201eZa\u0161to sam te aktivirao?\u201c, upitao je D\u017eon nakon nekoliko trenutaka. \u201eZato\u201c, rekao je vi\u0161e sebi u bradu, \u201e\u0161to sam trenutno ja jedini \u010dovek na svetu koji zna \u0161ta si ti.\u201c<\/p>\n

\u201eMnogi su gre\u0161ili kad sam ja u pitanju\u2026\u201c<\/p>\n

\u201eU to sam uveren. Ne znam postoje li paralelne budu\u0107nosti, ali znam da postoji mnogo verzija pro\u0161losti koje vode do vremena iz kojeg ja dolazim. Nisu sve dostupne. Sporedni putevi umeju da se zakorove kad niko njima ne prolazi. Zna\u0161 li da je Vreme superbrzi auto-put s brojnim ulazima i izlazima, glavnim i sporednim putevima, tako da se mape stalno menjaju, a samo nekoliko njih ume da prona\u0111e pristupne ta\u010dke?\u201c<\/p>\n

\u201eSvestan sam toga, mada nisam od onih koji umeju da ih prona\u0111u.\u201c<\/p>\n

\u201eKako to da zna\u0161?\u201c<\/p>\n

\u201eNisi ti prvi takav putnik kojeg sam sreo.\u201c<\/p>\n

\u201eZnam da je, ovde u tvom ogranku, hipoteza kojoj bi se inteligentni ljudi u mom ogranku smejali, u stvari, istinita \u2013 to jest da su Zemlju nekad davno posetila stvorenja iz druge civilizacije, stvorenja koja su ostavila za sobom razne artefakte. Znam da si ti jedan takav artefakt. Zar nije tako?\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

Prevod: Mladen Jakovljevi\u0107<\/strong><\/p>\n

\n

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu mo\u017eete poru\u010diti na na\u0161em sajtu sa 25% popusta na stranici: https:\/\/akademskaknjiga.com\/katalog\/vremetron<\/p>\n

 <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ostavio je vozilo na odmarali\u0161tu pre svega nekoliko dana, a, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":26204,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[405],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-26202","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26202","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=26202"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26202\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/26204"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=26202"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=26202"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=26202"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=26202"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}