{"id":26133,"date":"2023-05-29T14:29:42","date_gmt":"2023-05-29T14:29:42","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=26133"},"modified":"2023-05-29T14:29:42","modified_gmt":"2023-05-29T14:29:42","slug":"odlomci-sredom-efekat-cijanida-toliko-je-snazan-da-postoji-samo-jedno-svedocanstvo-o-njegovom-ukusu-odlomak-iz-knjige-kada-prestanemo-da-razumemo-svet-benhamina-labatuta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odlomci-sredom-efekat-cijanida-toliko-je-snazan-da-postoji-samo-jedno-svedocanstvo-o-njegovom-ukusu-odlomak-iz-knjige-kada-prestanemo-da-razumemo-svet-benhamina-labatuta","title":{"rendered":"ODLOMCI SREDOM: Efekat cijanida toliko je sna\u017ean da postoji samo jedno svedo\u010danstvo o njegovom ukusu (odlomak iz knjige \u201eKada prestanemo da razumemo svet\u201c Benhamina Labatuta)"},"content":{"rendered":"![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2023\/05\/Odlomci-sredom-2-600x338.png\")
Efekat cijanida toliko je sna\u017ean da postoji samo jedno svedo\u010danstvo o njegovom ukusu: po\u010detkom XIX veka tridesetdvogodi\u0161nji indijski zlatar M. P. Prasad, koji je uspeo da zapi\u0161e tri reda nakon \u0161to ga je progutao: \u201eLekari, probao sam kalijum cijanid. Pr\u017ei jezik i gorkog je ukusa\u201c, stajalo je u poruci koju su prona\u0161li pored njegovog le\u0161a u hotelskoj sobi koju je iznajmio u nameri da prekrati sopstveni \u017eivot. Te\u010dni oblik tog otrova, u Nema\u010dkoj poznatiji kao Blaus\u00e4ure (plava kiselina), vrlo je nepostojan; klju\u010da na dvadeset i \u0161est stepeni Celzijusa dok u vazduhu ostavlja blago bademastu aromu, sladunjavu i delimi\u010dno gorku, \u0161to nisu svi u stanju da osete, budu\u0107i da to zahteva da imate naro\u010dit gen koji \u010detrdeset odsto \u010dove\u010danstva uop\u0161te i nema. Kao posledica te evolutivne nepredvidivosti stoji mogu\u0107nost da jedan dobar deo onih koji su ubijeni ciklonom B u Au\u0161vicu, Majdaneku i Mauthauzenu \u010dak nije ni osetio miris cijanida koji je ispunjavao gasne komore, dok su drugi skon\u010dali udi\u0161u\u0107i istu onu aromu koji su osetili vinovnici njihovog uni\u0161tenja nakon \u0161to su zagrizli suicidne kapsule.<\/p>\n
Decenijama unazad, prethodnik otrova koji su nacisti koristili u logorima smrti \u2013 ciklon A \u2013 kori\u0161\u0107en je u vidu pesticida kojim su oro\u0161avali pomorand\u017ee u Kaliforniji, a slu\u017eio je i za istrebljivanje va\u0161i u vozovima u kojima su se skrivale na desetine hiljada me-ksi\u010dkih imigranata po ulasku u Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave. Drveni vagoni ostajali bi obojeni dopadljivom plavi\u010dastom bojom, istom onom koja se i danas mo\u017ee uo\u010diti na zidovima Au\u0161vica; obe duguju svoje pravo poreklo cijanidu, koji je 1782. izolovan iz prvog modernog sinteti\u010dkog pigmenta, Pruskog plavetnila.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2023\/05\/what-is-cyanide-consequences-of_1-400x240.jpg\")
Tek \u0161to se pojavio, izazvao je pravu senzaciju u evropskoj umetnosti. Zahvaljuju\u0107i pristupa\u010dnoj ceni, Prusko plavetnilo je za samo nekoliko godina u potpunosti zamenilo boju koju su slikari koristili jo\u0161 od renesanse kako bi ukrasili Bogorodi\u010din pla\u0161t i an\u0111eoske ode\u017ede. Ultramarin, najskuplji i najprefinjeniji od svih plavi\u010dastih pigmenata, dobijao se mlevenjem lazurita iz pe\u0107ina u dolini reke Kok\u010da, u Avganistanu. Taj mineral, pretvoren u sitni fini prah, davao je tako dubok ton indiga da je mogao biti ponovljen samo hemijskim putem, kada je, po\u010detkom XVIII veka, \u0161vajcarski proizvo\u0111a\u010d boja i slikarske opreme Johan Jakob Dizbah, izumeo Prusko plavetnilo. On je to u\u010dinio gre\u0161kom. Nameravao je zapravo da proizvede karmin-crvenu koja se dobija usitnjavanjem \u017eenki miliona ko\u0161inela, si\u0107u\u0161nih buba koje parazitiraju na nopal kaktusu u Meksiku, Centralnoj i Ju\u017enoj Americi. Re\u010d je o veoma osetljivim insektima koji su znatno zahtevniji od svilenih crva, budu\u0107i da njihovim telima, obraslim beli\u010dastim dla\u010dicama, vrlo lako mogu nauditi vetar, ki\u0161a i mraz, ili ih mogu rastrgnuti pacovi, ptice ili gusenice. Njihova krv boje skerleta bila je \u2013 pored zlata i srebra \u2013 jedna od najve\u0107ih dragocenosti koje su \u0161panski konkistadori preoteli ju\u017enoameri\u010dkim starosedeocima. Zahvaljuju\u0107i njoj, \u0161panska kruna je uspostavila vi\u0161evekovni monopol u proizvodnji karmin boje. Dizbah je tome poku\u0161ao da stane na put sipav\u0161i sale tartari (kalijum bitartrat) u filtrat sa ostacima insekata koji je na\u010dinio jedan od njegovih pomo\u0107nika, mladi alhemi\u010dar Johan Konrad Dipel. Me\u0161avina, me\u0111utim, nije rezultirala jarko crvenom bojom ko\u0161inela, ve\u0107 jednom nesvakida\u0161nje lepom plavom, zbog \u010dega je Dizbah pomislio da je otkrio hsbd-iryt, autenti\u010dnu boju nebeskog svoda, legendarnu plavu kojom su Egip\u0107ani ukra\u0161avali lica svojih bogova. Formulu koju su egipatski sve\u0161tenici vekovima \u010duvali, ugrabio je jedan gr\u010dki kradljivac, netragom nestav\u0161i nakon pada Rimskog carstva. Dizbah je svoju novu boju nazvao \u201ePrusko plavetnilo\u201c kako bi uspostavio jednu intimniju, dugoro\u010dnu vezu izme\u0111u svog nasumi\u010dnog otkri\u0107a i imperije koja \u0107e po slavi i \u010duvenju nesumnjivo nadma\u0161iti sve prethodne. Morao je biti, razume se, mnogo vispreniji i sposobniji, uz to pomalo i prozorljiv, kako bi donekle mogao da nasluti njenu budu\u0107u propast. Dizbahu ne samo da je nedostajala uzvi\u0161ena imaginativnost, ve\u0107 i osnovne trgova\u010dke i poslovne ve\u0161tine neophodne da bi u\u017eivao u materijalnim blagodetima svoga otkri\u0107a, dospev\u0161i u ruke njegovom finansijeru, ornitologu, lingvisti i entomologu Johanu Leonardu Fri\u0161u, koji je njegovo plavetnilo pretvorio u zlato.<\/p>\n
<\/p>\n
Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu mo\u017eete poru\u010diti na na\u0161em sajtu sa popustom od 25%: https:\/\/akademskaknjiga.com\/katalog\/kada-prestanemo-da-razumemo-svet<\/a><\/strong><\/p>\n <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Efekat cijanida toliko je sna\u017ean da postoji samo jedno svedo\u010danstvo […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":26134,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-26133","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26133","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=26133"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26133\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/26134"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=26133"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=26133"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=26133"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=26133"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}