![\"\"](\"https:\/\/akademskaknjiga.com\/wp-content\/uploads\/2023\/05\/nagrada-400x400.png\")
<\/p>\n<\/p>\n
Ugledna nagrada \u201eSreten Mari\u0107\u201c za najbolju esejisti\u010dku knjigu iz oblasti knji\u017eevnosti i filozofije u 2021. i 2022. godini, koju dodeljuju Biblioteka Matice srpske i Skup\u0161tina op\u0161tine Kosjeri\u0107, pripala je prof. dr Mihajlu Panti\u0107u, za knjigu \u201eAleksandrijski sindrom 5\u201c u izdanju Akademske knjige (Novi Sad, 2021).<\/p>\n
Jednoglasnu odluku doneo je \u017eiri u sastavu Katarina Mari\u0107 Leobardi, Radovan Popovi\u0107 i Gojko Te\u0161i\u0107.<\/p>\n
Nagrada koja nosi ime jednog od vrhunskih srpskih esejista i prevodilaca Sretena Mari\u0107a (1903\u20131992), dodeljuje se tradicionalno svake druge godine. Ustanovili su je Biblioteka Matice srpske i op\u0161tina Kosjeri\u0107 i bi\u0107e dodeljena narednog meseca 2023. godine u Kosjeri\u0107u.<\/p>\n
<\/p>\n
Obrazlo\u017eenje \u017eirija<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Prema re\u010dima \u017eirija, za vi\u0161e od \u010detiri decenije pra\u0107enja i tuma\u010denja savremene srpske knji\u017eevnosti, podjednako poezije, proze i esejistike, Mihajlo Panti\u0107, ujedno i vrlo inventivan pripoveda\u010d, stvorio je razu\u0111en knji\u017eevnokriti\u010dki opus u kojem se s jedne strane prakti\u010dno primenjuju iskustva i saznanja aktuelnih teorijskih pravaca, a sa druge \u010duva stilska pregnantnost i retori\u010dka prijemi\u010divost starije esejisti\u010dke \u0161kole oli\u010dene u delu Sretena Mari\u0107a i drugih najzna\u010dajnijih srpskih kriti\u010dara i esejista minulih vremena.<\/p>\n Da je tako, navodi \u017eiri, potvr\u0111uje i Panti\u0107ev niz knjiga pod nazivom Aleksandrijski sindrom u kojima su sabrani i sistematizovani njegovi ogledi i kritike o savremenoj srpskoj prozi.<\/p>\n \u2013 Posebno je va\u017eno ista\u0107i \u0161irinu Panti\u0107evih interesovanja, odnosno poeti\u010dku i generacijsku neisklju\u010divost, budu\u0107i da on u pomenutoj kriti\u010dkoj kolekciji pi\u0161e o gotovo svim zna\u010dajnijim srpskim prozaistima od po\u010detka druge polovine pro\u0161log veka pa sve do dana\u0161njih dana \u2013 navodi \u017eiri.<\/p>\n Re\u010d je, pritom, kako je primetio Slavko Gordi\u0107: \u201eo agilnom, osetljivom i obave\u0161tenom tuma\u010du savremene srpske knji\u017eevnosti (\u2026) u \u010dijem vidnom polju nisu samo nesumnjiva i proverena imena na\u0161e nacionalne knji\u017eevnosti, nego i imena na\u0161ih \u0161iroj kulturnoj javnosti manje znanih savremenika bez \u010dijeg udela u knji\u017eevnom stvarala\u0161tvu ne bi bilo mogu\u0107e obuhvatiti ni tematsko-stilski raspon, ni istorijski razvoj srpske knji\u017eevnosti.\u201d<\/p>\n I u petoj knjizi Aleksandrijskog sindroma, opisuju\u0107i i analiziraju\u0107i opuse srpskih prozaika, od Vladana Desnice preko Danila Ki\u0161a do niza savremenika iz svoje i novijih generacija, Mihajlo Panti\u0107 dodatno osna\u017euje i potvr\u0111uje stav iz uvodnog teksta pod naslovom \u201eJedan pogled na srpsku prozu XX veka\u201d u kojem izme\u0111u ostalog zapa\u017ea \u201eda je to veliko i u svakom pogledu dinami\u010dno (\u010ditaj: tragi\u010dno, nestabilno, krizno) razdoblje sa stanovi\u0161ta vrednosti svakako najbogatije, a sa stanovi\u0161ta zastupljenosti razli\u010ditih stvarala\u010dkih poetika svakako najraznovrsnije u dosada\u0161njoj nacionalnoj knji\u017eevnoj istoriji, te ga iz mnogih razloga nije nimalo lako upojmiti i svesti na makar okvirnu spekulativnu shemu.\u201d<\/p>\n \u2013 U ogledima o devetnaest srpskih romansijera i pripoveda\u010da Panti\u0107 daje delima saobra\u017eene, ujedno i referentne interpretativne okvire, \u010dine\u0107i to na njemu svojstven, nepretenciozan na\u010din, mimo unificiranosti akademski \u201epropisanih\u201d shema tuma\u010denja knji\u017eevnih dela, opet u duhu \u017eive i danas aktuelne nacionalne esejisti\u010dke tradicije \u2013 isti\u010de \u017eiri i dodaje: \u201eProni\u010du\u0107i u srpsku prozu i posmatraju\u0107i je kao \u201eestetski obele\u017een amalgam duhovnih, empirijskih i fikcionalnih (simboli\u010dkih) u\u010dinaka srpskog jezika i srpske nacionalne zajednice\u201d, Mihajlo Panti\u0107 je i knjigom Aleksandrijski sindrom 5 potvrdio pouzdanost svojih kriti\u010dkih uvida i procena i ujedno pro\u0161irio svoj i ina\u010de vrlo bogat i razu\u0111en knji\u017eevnokriti\u010dki opus od tridesetak naslova.<\/p>\n U tom smislu, ogledi i kritike Mihajla Panti\u0107a, kako je povodom Aleksandrijskog sindroma 5 zaklju\u010dio Dragan Bo\u0161kovi\u0107, zaista \u201epregledno\u0161\u0107u i pronicljivo\u0161\u0107u karakteristi\u010dnim za autorov diskurs, postaju svojevrsna poeti\u010dka \u2018\u0161ifra\u2019 za razumevanje i savremene srpske literature i nacionalne kulture.\u201d<\/p>\n <\/p>\n Izvor: Danas<\/a><\/p>\n <\/p>\n